Written By: Miloš Zdravković
У светлу велике економске кризе која потреса Грчку и еврозону, скоро неприметно је кроз медије прострујала вест да је у Пекингу основана Азијска Инфраструктурна Инвестициона Банка (АИИБ). Банка је осмишљена зарад ширења грађевинске експанзије широм Азије. Процењено је да у Азијском региону у овој деценији постоји инфраструктурни финансијски мањак од осам билиона долара, а АИИБ ће бити део решења за покривање тог мањка. Оно што је посебно занимљиво је да је Руска Федерација постала представник Азије (држава која је од вајкада неотуђиви део Европе) у новооснованом борду банке те да је постала трећи по величини играч у Кином предвођеном финансијском пројекту примивши 5,92 одсто гласачког удела, док су Кина и Индија стекла 20.06 одсто и 7,5 одсто респективно. Међу земљама оснивачима су и Француска, Велика Британија, Немачка, Аустралија (упркос противљењу владе САД).
Кина има право гласа 20.06% и власничког удела 30.34%
Индија има право гласа 7,5% и власничког удела 8,52%
Русија има право гласа 5,92% и власничког удела 7,5%
Аустралија има право гласа 3,27% и власничког удела 4,48%
Церемонија потписивања основног документа о оснивању Азијско Инфраструктурне Инвестиционе Банке (АИИБ) одржана је у Пекингу у понедељак 29.6.2015. Свечаности су присуствовала 300 делегата из 57 земаља оснивача нове банке. Делегати су одредили укупни акцијски капитал, право гласа сваког члана понаособ, управљачку структуру, механизам за доношење одлука, као и оперативне пословне процедуре. Посебно је интересантно и важно напоменути да Кина није тражила право вета. По речима заменика руског министра финансија Сергеја Сторчака након церемоније потписивања, учешће Русије у АИИБ ће бити 6,5 милијарди долара.
Иначе АИИБ је основана на иницијативу Кине у октобру 2014. Споразум је потписан од стране 21 земље (Сада их је 57). Почетни уписани капитал Банке од 50 милијарди долара је повећан на 100 милијарди долара. Основни капитал подељен је на 1.000.000 акција (Руски удео 65.362 акције) у вредности од 100.000 долара по акцији.(Извор ЦРИ онлине,Кинески међународни радио)
АИИБ ће обезбедити средства за развој путне мреже, железница,телекомуникација и других инфраструктурних пројеката у сиромашнијим регионима Азије. У почетној фази, АИИБ ће се фокусирати на стварање “Новог Пута Свиле” – система трговинских путева који повезују тржишта Европе и Азије.
Стручњаци сматрају АИИБ потенцијалним ривалом ММФ-у и Светској банци које су вођене САД-ом. Међутим, шеф ММФ-а, Кристин Лагард, рекла је да су ММФ и Светска банка спремне да раде са АИИБ. Познато је јавно противљење владе у Вашингтону приступању америчких савезника овом Кинеском пројекту (Још 2013, када је Кина обелоданила намеру о оснивању банке, САД су почеле да убеђују своје савезнике да бојкотују нову институцију. Американци тврде да ће нова банка по свој прилици имати блаже стандарде за одобравање кредита у односу на Светску банку, те је сматрају инструментом моћи Кине).
Conclusion
Центар светске политике дуже од пет векова био је Атлантик, а сада се он сели на Пацифик (Сама чињеница да је Кина оформила једну овакву организацију упркос противљењу Америке, те постојање Брикс-а, најбољи су показатељи). То доноси тектонске поремећаје у светској политици, у ред глобалних геополитичких играча већ су се уврстили Кина, Јапан и Индија, убрзо ће то бити и Индонезија. Русија је свакако један од полова мултиполарног света.
06.јуни 2015.
