Пише: Дејан Баљошевић
Какав је то преговарач који све даје и који је својим континуираним попуштањем навикао и навукао противничку страну и западне медијаторе да се у преговорима, о ма каквој теми да је реч, од њега, по difoltu, очекује да доноси болне и по Србе штетне уступке, истовремено их представљајући као своје генијалне победе. При томе сам прецизно наводи наше непријатеље да нас нападну тамо где смо најслабији, како би пред сопственим народном лакше оправдао своје поразе.
У том попуштању противничкој страни он иде толико далеко да нам се чини да када би косметски Албанци од њега затражили да им, на пример, да и Крагујевац, он ни тада не би a priori одбацио такав њихов захтев као неразуман, већ би после краћег негодовања и патетичког запомагања по медијима, објаснио српској јавности да морамо да седнемо да разговарамо са Албанцима и да видимо шта је највише што можемо од тога да извучемо. Онда би Албанцима као компромис понудио пола Крагујевца, или као још генијалније решење, понудио би им Краљево у замену за део Крагујевца, јер је Краљево мањи град, па би и штету, која се наноси Србији, могао да прикаже као мању. Истовремено би његови аналитичари и експерти добили задатак да на режимским контролисаним медијима, збуњеној српској јавности, представе такав његов потез као генијалан и као још једну нашу победу од, рецимо, 6:0. После би се свима хвалио како је тиме успео да сачува мир и да задовољи све стране. Пре свега себе самог, што је задржао власт, затим, западне изасланике што су њихови притисци поново уродили плодом, Албанце што је њихов блеф поново упалио и што се чуде што су добили више него што су реално очекивали. И на крају, српску јавност, која анестезирана преко медија, може да настави да мирно спава.
Многи подржаваоци Вучићеве политике према Косову и Метохији су били сигурни да он има некакав тајни кец у рукаву и да је само питање драматичности тренутка када ће га извући и у последњем тренутку спасити целу ствар, али када су, са давањем бројних уступака Албанцима, преко позивног броја, енергетског система, судства, царине, саобраћајних таблица и др., приметили су да се његов рукав сваким уступком све више скраћује и да је му је откинут до рамена, жалосно примећујући да чак и да има неког кеца, више нема где да га сакрије, па се све гласније могу чути повици „цар је го“.
Да би прикрио своје неуспехе у преговорима, непрестано плаши српску јавност да су његови главни приоритети да сачува мир и по сваку цену избегне рат, јер не жели да српским мајкама враћа децу у ковчезима, мислећи на српске војнике. Свесно избегавајући чињеницу да професионални српски војници нису деца и да се сви они, који имају више од 18 година, третирају као пунолетни радно и војно способни грађани. Као што је неко добро приметио, то би било исто као када би се у држави појавила нека опака заразна болест а министар здравља заузео чврст став да не жели да ангажује своје лекаре на лечењу народа, јер не жели да се неко од њих зарази и смртно разболи и да га таквог врати мајци. А и једни и други, мислим и на војнике и на лекаре, су се школовали и обучавали да би помагали свом народу и положили су заклетве због тога. Наравно да нико не жели рат, али српство очајнички вапи за мало достојанства.
Чини се да се и поводом евентуалног прихватања немачко-француског плана за уређење односа Србије и „Косова“, полако захухтава иста медијска пропагадна по већ опробаном рецепту припремања српске јавности да прихвати план, као нешто што се не сме одбити, јер ће, у противном, цео српски народ задесити „страшна катастрофа“.
Наравно, оркестрирана кампања и овога пута најпре почиње са Телевизије ПИНК, чија водитељка јутарњег програма прозива Србе са Косова и Метохије, који су продали земљу па дошли у Београд да глуме да су јадни и да им треба помоћ а истовремено газе преко свих да би остварили свој циљ.
Тачно је да је један део косметских Срба добро уновчио своја имања и са добијеним новцем обезбедио себи завидан стамбени смештај, луксузан ауто и купио радна места. Њима се и сам не поносим. Али, да ли водитељка, зна да су они можда само желели да личе на њу, како би се лакше уклопили у нову средину и били прихваћени од материјалистичког света, коме она припада и који управо телевизија на којој ради, пропагира и њиме трује српски народ.
Ораховац, 24. јануар 2023.