Један од најзначајнијих глобалних догађаја који је праћен са огромном пажњом у 2024. години, били су председнички избори у Руској Федерацији који су одржани од 15-17. марта 2024. г. Како је објавила руска државна агенција РИА Новости, Владимир Владимирович Путин је добио 87,97 одсто гласова, што су аналитичари Кремља оценили као „најбољи резултат у новијој историји Русије“. Сваки од осталих учесника на председничким изборима добио је мање од 5 одсто подршке бирача. Такође, излазност је била веома висока – преко 73 одсто.
Овај догађај је од изузетне важности за цео свет, јер присуствујемо тектонским променама на геополитичком плану, и фундаменталним променама у глобалној архитектури светског поретка, где у оквиру БРИКС-а долази до концентрације најважнијих људских, природних, интелектуалних и економских ресурса човечанства. Другим речима, ми живимо у времену великих промена, када хегемонистички униполарни светски поредак силази са геополитичке сцене и уступа место мултиполарној светској мапи света.
Непобитна чињеница је да је англосаксонски Запад прокоцкао колосалну прилику да након распада социјалистичког система и СССР-а, постане глобални лидер. Уместо да је искористи, и поведе праведну и уравнотежену политику, англосаксонски Запад се претворио у хегемонистичку и колонијалну силу, која је водила бригу искључиво о сопственим себичним интересима. То је подразумевало примену двоструких стандарда, подстицање крвавих ратова и сукоба, као и завађање религија и њихово укључивање у геополитичке токове. Такође, цео тај процес се поклопио са суновратом културних и духовних вредности англосаксонског Запада.
И тада долази до тренутка који је од изузетне важности за цео свет. На Истоку, на челу моћне Руске Федерације, на председничким изборима побеђује Владимир Владимирович Путин са фасцинантних 87,97 посто освојених гласова, што представља највеће поверење грађана у новијој историји Русије. Све се то поклапа са моментом када се отворено атакује на суверенитет и територијални интегритет многих држава, и врши жесток напад на Цркву и породицу, као основне ћелије Православне вере.
Непобитна чињеница је да данас живимо у времену у коме демонске силе овог света чине све како би подриле јединство православне Цркве. У том контексту се недвосмислено може закључити да се цео свет налази у озбиљној кризи, а човечанство на великом искушењу и низбрдици, са посебним освртом на земље англосаксонског Запада. Рекли би да се људска цивилизација нашла на странпутици и озбиљном паду. Један од главних фактора те кризе лежи у чињеници да су се свет а тиме и англосаксонски Запад, одрекли сопствене традиције. Када је реч о старом континенту, европско хришћанство се налази у дефанзиви, тј. у повлачењу. Слободно се може рећи да је већина земаља Европе престала да буде хришћанска, јер је сасвим очигледно да је на делу борба између хришћанства и антихришћанства. Моћ и лукавство оца зла су толико велики да је успео да се инфилтрира и у саму Цркву. Да су се антихришћани умешали у цркву, видимо по томе што су неки јерарси почели да говоре њиховим језиком.
Такође, одавно су познати теолошки, политички и обавештајни утицаји на древну Цариградску патријаршију и њеног поглавара, како би се остварио сан многих Западних центара моћи о цепању Православне цркве, тј. њеном уситњавању, чиме би Источне земље, а у првом реду Русија, постале лак плен за апетите прождрљивог, незаситог, глобалистичког и сатанистичког Запада.
У том контексту, првенствени циљ је да се продуби црквени раскол у Украјини, и на њеној територији створи тзв. нова аутокефална Помесна Црква, односно, националистичка секта, која би своју русофобну политичку активност прикривала иза православних обреда.
С тим у вези, данас је више него јасно да се не бирају средства како би се Православна црква разјединила и увукла у поље геополитичке комбинаторике. Цариградски патријарх Вартоломеј и његови архиепископи се налазе у „истом клубу или ложи“ са највишим политичким и обавештајним ауторитетима Запада, па је више него јасно зашто је неколико Цариградских патријараха у задњих скоро 100 година, неометано од осталих помесних православних цркава, радило у правцу стварања новог папе у Истанбулу. То би несумњиво представљало крај за Православну цркву какву познајемо.
Када је реч о нападу сатанистичког англосаксонског Запада на породицу, ми православни хришћани морамо да изразимо дубоку забринутост због кризе породице у многим земљама. Заправо, данас се тежи имплементацији једног новог идеолошког приступа, тзв. «родне» идеологије, која евидентно на дужи рок тежи поништавању полова и њихових искристалисаних улога у оквиру породице. Паралелно са тим, тежи се стварању једне нејасне, рекли би мутне псеудосексуалне зоне у којој битишу дифузни и променљиви сексуални идентитети.
Као православни хришћани, изражавамо став да је породица утемељена на браку као акту слободне и верне љубави између мушкарца и жене. Са жаљењем се суочавамо са чињеницом да се данас неке друге форме заједничког живљења изједначавају са браком као заједницом, док се библијска традиција представе о очинству и материнству као посебном призивању мушкарца и жене у браку, потискује из друштвене свести.
У том контексту, Владимир Владимирович Путин је рекао да Русија никада неће бити комунистичка нити либерална земља, већ једино традиционална, у којој се поштују вера, породица, отаџбина и традиција. Такође, председник Руске Федерације је, као нико пре њега, подигао заставу хришћанства, али и осталих религија у борби против највеће пошасти савременог доба – против сатанизма.
На крају, желимо да истакнемо разлог због чега западне структуре као и нацистичко украјинска власт нападају Руску православну Цркву (РПЦ). То је из разлога што РПЦ не обједињује, тј. не сједињује територије, већ душе украјинског и руског човека који у суштини припадају једном народу. Једноставно, Запад не жели да разуме и прихвати да је реч о једном народу.
Узимајући у обзир чињеницу да суштина неолибералног поретка представља обрачун са Богом, као и највишим државним ауторитетом али и породицом, указује нам на значај реизбора Владимира Владимировича на местo председника Руске Федерације у наредних шест година. На многаја љета.
Diogenis D. Valavanidis, President
Центар за заштиту хришћанског идентитета
Београд, Србија
1. април 2024.