Official statement of the Interparliamentary Commission for Human Rights
- parliamentary group AFD
In connection with the abolition of three TV channels, the actions of the Ukrainian state in the field of freedom of speech and diversity of media
Уз велику узнемиреност и неразумевање, сазнали смо вест да су указом председника Украјине г. Зеленског „О примени личних посебних економских и других рестриктивне мере „(санкције)“, 2. фебруара 2021. истовремено укинута три ТВ канала која су емитовала програм на руском језику. Таква двосмислена и неочекивана ситуација десила се без икаквог адекватног и очигледног разлога. Ови ТВ канали оптужени су без суђења и истраге за проруску пропаганду и извртање чињеница у вези са политичком ситуацијом око дешавања у Украјини. У политичким круговима се настављају расправе о томе да ли су ове мере оправдане и зашто су усвојене сада, а не раније?
Представници украјинских власти, као и део опозиције („Евросолидарност“, „Глас“ и др.) инсистирају на томе да постоји довољно основа за забрану и подсећају да је раније Украјина већ санкционисала сопствене грађане и правна лица – оне који су подржавали такозване „агресоре на Крим и Донбас“. Проруске странке попут Опозициона платформа „За живот“, пак, санкције назива политичким прогоном и сузбијањем слободе говора, неприхватљивим за европску земљу. Тешко је не сложити се да је ова одлука без преседана и да ће је имати значајне импликације на слободу говора и резонанцу на међународном плану према Украјини у целини.
Под Владимиром Зеленским, чини се да Украјина одступа од курса либералних и демократских реформи, које је промовисала на почетку његовог председничког мандата. Од темељних основа демократске државе и друштвеног поретка напуштају се у корист радикалне државне политике национализма. Случајеви репресалија над сопственим грађанима више нису изузетак. Забране даље слобода говора и изражавања, као и политичко узнемиравање новинара са алтернативним начином извештавања, дугорочно гледано, су подстицајно окружење за други могући сценарио: нападе на верску и етничку разноликост.
Нажалост, ове мере су само неколико примера из дугог ланца кршења људских права. Нехумана пракса коју је користила украјинска страна током кримске кризе заустављањем система за снабдевање водом и електричном енергијом за становнике Крима може тачно да опише неприхватљив приступ Кијева према онима који мисле другачије. Осим тога, све је више извештаја о нападима на становништво које говори руски. Такође постоји страх да националне мањине, попут руских Немаца, или посебно рањиве групе као што су жене и деца буду изложене директним последицама заоштравања овог унутар-етничког конфликта.
У блиској будућности, ова кршења могу довести до погоршања међунационалних сукоба и, као последица тога, до формирања моно-националне ауторитарне државе Украјине, која нема никакве везе са универзално признатим људским правима и посебно европским вредностима.
Укидање руских ТВ канала није спроведено као резултат судске одлуке, већ без било какве расправе у медијима и друштву, без званичних доказа који откривају суштину непријатељске пропаганде, односно ван правног оквира наводно демократске државе.
Упадљиво је да до сада ниједан западни лидер није осудио санкционисање у Украјини, ниједна држава није изразила чак ни „забринутост“ због овога, а ово се све догађа у такозваном толерантном друштву са центром за људска права у Бриселу, који својим ћутањем и погледом изражава подршку украјинском безакоњу.
На питање „Зашто Зеленски није много раније издао овај указ?“ немачки аналитичари сматрају да је то због унутрашњих политичких мотива, с тим што ниво подршке странци Зеленског опада, а политичкој сили Опозициона платформа „За живот“, која је блиска забрањеним ТВ каналима, расте.
Чланови Међупарламентарне комисије за људска права обавештавају јавност да:
1) Незаконита забрана и цензура медија нису прихватљиви у било којој земљи
2) Залажемо се за реч и одбацујемо цензуру
3) Права националних, језичких и др. мањина морају бити заштићена
4) Свако кршење људских права или кршење слободе говора треба казнити
Саопштење је потписао: председник Међупарламентарне комисије за људска права и посланик у Бундестагу – AFDА фракције, г. Валдемар Хердт
26. фебруар 2021.
