Geopolitics and politics

Драгана Трифковић: Гари Каспаров, професионални терориста

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Шахиста и опозициони политичар Гари Каспаров, који је раније у Русији добио статус иностраног агента, сада је унесен на списак  терориста и екстремиста базе података Росфинмониторинга (Федерална служба за финансијски надзор Руске Федерације). На овом списку налазе се организације и лица у вези са којима постоје информације о њиховој умешаности у екстремистичке активности или тероризам. Каспаров се ту нашао у друштву припадника терористичке организације Исламска држава, Јеховиних сведока, окорелих криминалаца и др. преступника.

Бивши светски шампион у шаху од свог пензионисања фанатично се бавио ширењем русофобије и у томе није имао ни мало мере. Овде се поставља питање чиме је мотивисана русофобија човека који је рођен и школован у Совјетском Савезу и кога многи медији представљају као „руског шахисту“. Гари Каспаров је рођен као Гари Кимович Вајнштајн у јеврејско-јерменској породици у Азербејџану. Када му је било дванаест година, његова мајка Клара је одлучила да сину замени очево презиме Вајнштајн за своје девојачко презиме Каспаров и потпуно се посвети развоју његове шаховске каријере. Међутим осим шаха, Каспаров је имао још једну велику страст – политику. Од младости је био убеђени лењиниста и комсомолац, члан Свесавезног лењинистичког савеза комунистичке омладине, а затим и Комунистичке партије Совјетског Савеза у Азербејџану. Упоредо је развијао шаховску каријеру у којој је постизао успехе и политичку каријеру у којој је низао промашаје. Почетком деведесетих година Каспаров је изашао из Комунистичке партије када је „преформулисао“ свој лењинизам у демократију. Учествовао је у стварању Демократске партије Русије и почео да пише за амерички часопис Wall Street Journal. Убрзо након тога (1991.) Каспаров је добио награду „Чувар пламена” америчког Центра за безбедносну политику, која се додељује грађанима за јавне активности усмерене на „промоцију демократских вредности и поштовање људских права“. Овај ултра-десничарски амерички центар познат је и по ширењу исламофобије, а већина чланова Центра за безбедносну политику  су садашњи и бивши амерички сенатори и конгресмени, високи званичници америчког Стејт департмента и Савета за националну безбедност, Пентагона и НАСА-е, као и ветерани ЦИА.

Деведесетих година прошлог века Каспаров је подржавао Јељцина кога је сматрао алтернативом повратку комуниста на власт, а након што је Владимир Путин преузео власт Каспаров је врло брзо постао његов жестоки критичар. По речима Каспарова, он је од Путина очекивао да ће демократизовати Русију (вероватно по америчком моделу), али се разочарао. Када је 2005. године објавио да се повлачи из спорта, Каспаров је најавио да му је нови животни циљ учешће у руској политици. Међутим тај циљ није успео да оствари јер никада није могао да привуче подршку грађана, те је након неуспелих покушаја стварања нереда у Русији, дошао у сукоб са законом. Двехиљадитих година он је организовао низ „маршева“ и других опозиционих активности у Москви са циљем ослобађања Русије од „путинизма“. Основао је организацију „Друга Русија“ 2006. године са идејом обједињавања свих противника Путина, а наредне године је најавио кандидатуру за председничке изборе 2008. године. Није био у стању да прикупи довољну подршку гласача за своју кандидатуру, те није имао другог избора осим да одустане. Без обзира на те чињенице, није одустајао од својих суманутих идеја заснованих на опсесивној русофобији које је планирао да пласира уз подршку Лондона и Вашингтона. Када је ухапшен и осуђен на пет дана затвора због учешћа у противзаконитом окупљању, реаговала је британска организација Amnesty International и Европски суд за људска права. Каспаров је фокусирао свој политички рад на оспоравању Путина, па је 2010. године био један од аутора апела „Путин мора да оде“ и говорник на опозиционим митинзима у Москви. Подржавао је сваку иницијативу и акцију која је била усмерена против руских државних и националних интереса. Када је у Храм Христа Спаситеља у Москви упала група инструисаних феминисткиња у циљу скрнављења храма и унижавања Руске православне цркве и њених верника, „демократа“ Каспаров је то свесрдно подржао. „Откако је Владимир Путин постао председник Русије, земља је доживела систематски напад на демократске слободе и демонстранте који их бране. А после његовог реизбора прошле године, затезање шрафова се само појачало. Најупечатљивија потврда за то је привођење у марту прошле године групе младих феминисткиња када су организовале протест против Владимира Путина у највећој цркви у Москви. Њихова акција изазвала је велику буку, јер је Руска православна црква једна од институција која ужива највеће поштовање у постсовјетској Русији“, изјавио је Каспаров за CBS News у марту 2013. године. Из овог интервјуа се јасно види нетрпељивост Каспарова према Руској православној цркви, који сматра да у већински православној земљи скрнављење храма нема везе са угрожавањем верских права већ да је то тријумф слободе?! Када је Каспаров изгубио на изборима за Координациони савет опозиције од Наваљног и Бикова, увидео је да је исцрпио све могућности своје политичке каријере у Русији. Одлучио је да напусти Русију али је обећао да ће наставити да се бори против „кремаљских злочинаца“ у међународној арени. Преселио се наравно у Њу Јорк, али је наставио да се бави мутним радњама на постсовјетском простору, највише у балтичким земљама и Украјини где је организовао конференције на платформи „Форума слободне Русије“. Након демократског референдума на Криму затражио је да западне силе појачају притисак на Путина и почео да саставља црне листе (као нацисти) људи из руског режима за које сматра да треба да буду санкционисани. Подржао је наравно и државни преврат у Кијеву, а након што је кијевски милитантни режим покренуо рат против рускојезичног становништва у Донбасу, Каспаров је отрчао у Кијев да да подршку украјинској војсци (ВСУ). Коначну кулминацију русофобије доживео је након покретања руске специјалне војне операције демилитаризације и денацификације Украјине, називајући руско руководство „Путиновим фашистичким режимом“. Каспаров је прави пример теорије да фашисти могу да се представљају као антифашисти.

Али није Каспаров само љубитељ украјинског неонацизма. Он је своје склоности ка нацистичкој идеологији показао много раније. И управо захваљујући томе постао је држављанин Хрватске. За време рата на простору бивше Југославије, када је Хрватска спроводила операције етничког чишћења у којима је протерано више од 250 хиљада Срба, Каспаров је и то сматрао „борбом за слободу“. Он злочиначке операције Бљесак и Олуја сматра ослободилачким и прославља их заједно са хрватским неоусташама. Такође, Каспаров је финансирао помоћ Вуковару, за шта је 1993. године добио звање почасног грађанина овог града, а затим и државну награду Хрватске. Без обзира што је Каспаров јеврејског порекла, он никада није споменуо улогу Независне државе Хрватске у организовању концентрационих логора и убијању Срба, Јевреја и Рома током Другог светског рата, а и како би када је поборник наставка такве политике. Исто тако не спомиње ни геноцид у Гази и убијање више десетина хиљада деце и невиних цивила од стране Израела. То је за „хуманисту“ Каспарова очигледно тема за игнорисање. Из свега наведеног може се закључити да је реч о личности са озбиљно поремећеним системом вредности која тему заштите људских права злоупотребљава за ширење мржње и манипулисање јавним мњењем. Ова појава није реткост међу „изабранима“ који су блиски структурама глобалног управљања западних центара моћи. Управо одатле и његова опседнутост Путином који уважава огромну подршку грађана Русије јер води политику базирану на очувању државних и националних интереса. Таква руска политика наравно није у интересу Гаријевих послодаваца. Свакако Гаријева русофобија није превасходно мотивисана новцем већ има дубоке идеолошке корене, али је она нашла своју примену управо захваљујући потребама Запада. То јест, Гари и глобалисти су нашли заједничке интересе. Уз сав очајнички труд који улаже на ширењу русофобије и подривању традиционалних вредности Русије, једино у чему ће Каспаров успети је то да засени своју шаховску каријеру, каријером терористе. Шалом Гари и срећно ти било!

31. март 2024.

Instructions:

https://fedsfm.ru/documents/terrorists-catalog-portal-add

https://life.ru/p/1646431

 

 

 

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *