Science and society

Драгана Трифковић: Историјско памћење о Другом светском рату у савременој Србији

25. априла 2024. године у Дому Руског историјског друштва (РИД) одржана је међународна научно-практична конференција „Чување сећања на велику победу“, посвећена 79. годишњици победе у Великом отаџбинском рату (Другом светском рату).

Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије говорила је на тему историјског памћења о Другом светском рату у савременој Србији:

Други светски рат и дан данас подстиче поделе у Србији, односно наше друштво још увек није усвојило јединствени став према тој тематици. За то постоје многобројни разлози, али пре свега различита тумачења и ставови проистичу из унутрашњег сукоба односно грађанског рата који се водио под окриљем Другог светског рата између присталица монархије и комунизма. Сећања на овај унутрашњи сукоб још увек нису превазиђена јер је он оставио дуготрајне последице на наше друштво. Па тако за разлику од теме Првог светског рата о којој у Србији не постоје спорови, тема Другог светског рата увек изазива несугласице.

Сматрам да је то и један од главних разлога због ког се Србија у великој мери одрекла наслеђа Другог светског рата иако је поднела огроман терет борбе против нацизма у Европи.

Још већем стварању конфузије у вези са Другим светским ратом доприносе политички утицаји, како унутрашњи тако и спољни.

За време Титове Југославије посебна пажња се придавала глорификацији партизанског покрета, али истовремено и деградацији покрета четника, односно војске Краљевине Југославије. Оба покрета су била анти-хитлеровски оријентисана али међусобно жестоко супротстављена. Након распада Титове Југославије у свим бившим републикама долази до пораста национализма, а у Србији он имплицира пораст нетрпељивости и револт према југословенским и комунистичким идејама. Ипак у јавном, научном и политичком дискурсу Србије и после распада Југославије остаје доминантан утицај присталица управо југословенских и комунистичких идеја, који постају „демократе“. Заправо у Комунистичкој партији Југославије јесте постојало либерално крило које се трансформисало у тзв. демократску елиту. Међутим суштина је у томе да је ова демократска про-западна елита која је поникла из Комунистичке партије Југославије задржала стару идеологију. Као наднационалну идеју они данас промовишу Европску Унију наместо Југославије. Ипак то остаје искључиво „елитистичка“ идеја, јер већина грађана Србије не подржава улазак Србије у Европску Унију, без обзира на мишљење интелектуалних елита. Анти-југословенско расположење код грађана Србије условљено је и дешавањима током и после распада Југославије, када је дошло до обнове старих непријатељстава. Наиме након Првог светског рата када је створена Краљевина Југославија, Срби који су били победници у том рату су направили компромис ради стварања државе са онима који су ратовали на непријатељској страни. Овде пре свега мислим на Хрвате који су ратовали у редовима Аустро-угарске војске као и сам Тито који је био припадник Вражје дивизије која је починила велике злочине над цивилним становништвом у Мачви у Првом светском рату.

По завршетку Другог светског рата Срби су опет били у сличној позицији да због опстанка Југославије пређу преко злочина нацистичке Независне Државе Хрватске и система концентрационих логора од којих је најпознатији Јасеновац где је убијено више стотина хиљада Срба, Јевреја и Рома за време Другог светског рата. И сам број жртава логора Јасеновац је такође данас предмет великог спора који изазива фрустрације и сукобе у друштву. Наиме тачан број жртава овог логора није никада установљен, али је у српској историографији прихваћен број од око 700 хиљада жртава. Хрватски историчари водећи се потребом да умање број жртава износе податке о 70 до 90 хиљада жртава. Међутим оно што је проблематично то је да и у српској јавности има оних, укључујући и епископа Српске православне цркве Јована Ћулибрка, који лицитирају бројем жртава истовремено оптужујући српске државне органе да преувеличавају број жртава. Логор Јасеновац је срушен како би се уништила сведочанства о логору смрти, а на његовом месту је изграђено спомен обележје у облику каменог цвета. За време Титове Југославије тема Јасеновца и усташких злочина била је потпуно скрајнута, како не би сметала идеологији братства и јединства међу народима. И коначно ратови на простору бивше Југославије деведесетих година прошлог века, поново су подсетили на стара непријатељстава из Другог светског рата, где су некада Хитлерови савезници, ратовали против Срба. Овде осим хрватских милитаната треба споменути и муслиманске као и албанске са Косова и Метохије. Поред Независне Државе Хрватске засноване на усташкој идеологији која је пандан идеологији Степана Бандере у Украјини, за време Другог светског рата постојала је СС Ханџар дивизија која је била формирана углавном од муслимана, као и СС Скендербег дивизија албанског састава.

Оно што изазива највише незадовољства код Срба је чињеница да су злочини Хитлерових савезника остали некажњени, да нико није одговарао за геноцид над Србима у Независној држави Хрватској, као ни за етничко чишћење Срба из Хрватске деведесетих година прошлог века у операцијама Олуја и Бљесак, да Немачка није платила ратну одштету Србији након Другог светског рата, као што ни НАТО није платио одштету за бомбардовање Србије 1999. године.

Уместо тога постоје очигледне намере западних центара моћи данас да се Срби окриве за измишљени геноцид за шта је између осталог послужио и Хашки трибунал као политичка институција формирана са тим циљем да унапред осуди Србе.

У тако конфузној и хаотичној атмосфери данас у Србији која је формирана на осећају неправде, злоупотребе и фаслификовања историје, смањивању броја српских жртава и константном наметању кривице од стране западних центара моћи, Дан победе нема превелики значај и већина Срба се не идентификује са тим празником, што се може назвати још једном победом наших противника. Уместо Дана победе последњих година се у Србији већи значај даје прослави Дана Европе 9. маја, што је свакако везано за политичке одлуке и утицај Брисела на државни апарат и институције.  Оно што недостаје дубоко дезинтегрисаном друштву у Србији, то је политика које ће бити усмерена на превазилажење унутрашњих подела односно на уједињавање друштва, заштиту историје и традиције на здравим основама и заштиту државних и националних интереса Србије.

Ипак без обзира на све ове чињенице руска Специјална војна операција и геополитичке промене које су у току дају веру Србима да ће бити достигнута историјска правда. Без обзира на понашање марионетске власти, већина грађана Србије подржава СВО свесна тога да ће руска победа у Украјини довести до потпуно нове реалности. 

27. април 2024. 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *