Geopolitics and politics

Драгана Трифковић: Необични савезници – Зашто је Русији Хрватска ближа од Србије?

Излагање Драгане Трифковић на округлом столу YA REGNUM „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“

Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.

На њих је Србија могла да се ослони у тешким и судбоносним тренуцима када често сем Русије није имала друге савезнике за очување државних и националних интереса.

Слична ситуација је и данас када говоримо о очувању Косова и Метохије у саставу Србије, што је питање од највеће важности за будућност наше земље.

Ипак, сем чврсте подршке коју Русија пружа Србији у погледу територијалног интегритета и сарадње у области енергетике, Србија и Русија не сарађују довољно на многим пољима.

Сарадња Србије са Русијом би морала да буде на далеко већем нивоу у садашњим измењеним геополитичким околностима.

С друге стране, Русија развија сарадњу и са другим земљама бивше Југославије, као и са Хрватском, без обзира што је она чланица НАТО. Ако поредимо сарадњу Русије са Црном Гором или Македонијом протеклих година, уочава се да је утицај Русије у паду у овим земљама. То се не би могло рећи и за Хрватску, која је од свих земаља бивше Југославије највише прозападно оријентисана.

Хрватска је чланица ЕУ, али њој чланство у овој организацији није омогућило економски просперитет. Напротив, у том погледу је Хрватска веома лош пример и она је данас после Бугарске, најсиромашнија земља Уније. Међутим, Хрватска је демонстрирала свој прагматизам када се због лоших економских успеха у ЕУ, преоријентисала на руско тржиште, како би пронашла алтернативу. Поред тога, Хрватска је почела и политички да се приближава Русији, без обзира што у Русији види савезника Србије.

С друге стране, Србија која није чланица ЕУ, али је у процесу европских интеграција, није искористила могућности повећања извоза на руско тржиште, након увођења санкција Русији од стране ЕУ. На то је утицао притисак од стране ЕУ  у виду препоруке: (цитирам) „Европска унија жали због објаве мера Руске Федерације о забрани увоза одређених пољопривредних производа из Европске уније. Да би се обезбедило јединство међународне заједнице и поштовање међународног права, Европска унија очекује од трећих земаља и земаља кандидата да се уздрже од мера које су усмерене на искоришћавање нових трговинских могућности насталих након увођења ових мера”.

Без обзира на то што Србија има посебан уговор о трговинским односима са Русијом, чиме има повлашћен однос на руском тржишту, она се у потпуности сагласила са препорукама ЕУ.

Без обзира на искуство Хрватске везано за економски пад као чланице ЕУ, Србија је стратешки оријентисана на ЕУ и европско тржиште са око 70% укупног увоза и извоза.

Такође, Србија је оријентисана на привлачење страних западних инвестиција, док је за Русију компликовано да нађе могућност инвестирања у Србију.

Без обзира на овакву ситуацију и некоришћење могућности која пружа договор о стратешкој сарадњи са Русијом, Србија је доста уздржана по том питању. Не само на пољу економије већ и војно-безбедносне сарадње.

С друге стране, често се могу чути замерке од стране политичких елита Србије на развој сарадње Русије са Хрватском. У том погледу Србија себе види као традиционалног руског савезника, али не чини много да реализује могућности развоја сарадње. 

Оно што спречава реализацију нових пројеката и подизања нивоа сарадње између Србије и Русије је превелики утицај Запада, који је последњих деценија ставио читав регион Балкана под контролу. Запад води на Балкану политику сузбијања руског утицаја, а за то користи многобројне механизме кроз мрежу прозападних кадрова која има утицаја у свим институцијама државе, као и слабост политичких елита које нису независне. Такав случај је и у Србији уз подршку медија под контролом Запада.

Утицај Запада у Србији, као и другим државама региона није завистан од владајућих политичких елита већ је дубоко укорењен. С друге стране, руски утицај у великој мери зависи од односа владајућих структура. У Србији се показало да је Русија остварила већи утицај и сарадњу са прозападним елитама на власти, него са патриотским структурама које су далеко подложније притиску Запада.

Тако је за време демократских власти Русија инвестирала у енергетски сектор Србије куповином већинског удела у нафтној индустрији Србије, што представља најзначајнију реализовану инвестицију за последњих 20 година. Такође за време демократских власти, Русија и Србија су отвориле руско-српски хуманитарни центар у Нишу, који до данас није добио дипломатски статус због немогућности актуелних власти да такав договор испуни.

За време актуелних власти које се јавно изјашњавају као проруски оријентисане, Србија и Русија нису реализовале ни један стратешки пројекат, нити су направиле значајан помак у сарадњи.

Културни и медијски утицај Русије у Србији опада, а последњих месеци смо имали и пар афера које су биле усмерене ка слабљењу руског утицаја.

То говори у прилог чињеници да традиционално добар однос већине грађана Србије није сам по себи доваљан гарант да ће развој сарадње Србије и Русије ићи узлазном линијом, већ у развој сарадње мора да се инвестира. Мора да постоји обострана жеља за сарадњом, а ја имам утисак да се Србија по том питању држи веома уздржано иако од стране Русије постоје многобројне иницијативе.

То такође говори у прилог чињеници да формалне позиције политичких елита, посебно када су оне наглашено патриотске и проруске, нису гарант реализацији сарадње која остаје на нивоу добре воље и лепих речи.

С друге стране, чини се да је однос Хрватске према Русији далеко прагматичнији и јаснији, без обзира на то што је Хрватска чланица супротстављеног војно-политичког савеза.

Ако посматрамо шири контекст међународних односа, Русија успева да боље реализује сарадњу са нетрадиционалним партнерима.

Промена руске тактике на примеру Белорусије и Јерменије, јасно показује  да постоје механизми за превазилажење проблема несагласја политичких елита и воље већине грађана у погледу развоја сарадње у међународним односима.

15. март 2021. 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *