Geopolitics and politics

Драгана Трифковић: Русија треба да остане независан геополитички центар

Интервју Драгане Трифковић, генералног директора Центра за геостратешке студије дат руском федералном информационом часопису https://persona-strany.ru/

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Пре распада Југославије напредним нуклеарним технологијама се бавио научни институт Винча. Овај институт би требало да се осавремени и да на тој бази поново покрене државне нуклеарне истраживачке пројекте. У сваком случају, сматрам да би Србија имала велике користи од тога и огроман научно-технолошки потенцијал, али потребно је да сачекамо реализацију јер нам искуство говори да се пројекти са Русијом споро и тешко реализују због административних проблема у Србији.

25. новембра Русија и Србија су договориле цену гаса. После преговора са руским председником Владимиром Путином, Вучић је рекао да ће цена остати 270 долара за 1.000 кубних метара. У октобру је Александар Вучић рекао да Русија нуди гас за 790 долара за 1.000 кубних метара почевши од 2022. Председник Србије је тражио да цену од 270 долара остане. Како бисте ово коментарисали? Зашто је Вучић оштро инсистирао на снижавању цене руског гаса? Који фактори су, по Вашем мишљењу, одиграли одлучујућу улогу у томе да је Русија направила такве уступке?

При недавној посети Русији председник Вучић је имао за циљ да потпише дугорочни споразум о снабдевању гасом, али је посета резултирала само продужењем постојећег уговора за шест месеци док се у међувремену не уговори нови аранжман. Наиме, Србија је 2011. године потписала уговор са Газпромом на десет година, који истиче крајем ове године. На основу продужетка од шест месеци, он ће важити до краја јуна 2022. године. Дакле Србија није добила попуст за нови дугорочни аранжман, већ је само продужила постојећи уговор на кратак период. О цени гаса за нови уговор се разговара, а председник Вучић жели да добије повољну цену гаса. Међутим, цена гаса на европском тржишту је вишеструко скочила и снабдевачи гаса из Русије прате тржишне промене. Мислим да Русија пре свега треба да штити сопствене интересе и избегне замку чињења уступака било коме, посебно што се у досадашњој пракси показало да друге стране нису кооперативне ни у случају када добијају уступке. Ако говоримо о Србији, сматрам да Русија нема исти третман на српском тржишту као ЕУ или земље попут Турске, Саудијске Арабије и др.

Због тога би Србија пре очекивања било каквих уступака са руске стране морала да се побрине да руском капиталу и руским инвестицијама обезбеди подједнак третман као и другима. Јер у супротном случају корист од повољне цене енергената Русија треба да обезбеди западним компанијама које послују у Србији, што нема никакве логике. 

Према речима српског премијера, раније су Србија и НАТО успешно реализовали преко 40 заједничких пројеката. „Србија не тежи чланству у НАТО, већ се труди да буде одговоран и поуздан партнер алијанси“, рекла је премијерка Ана Брнабић. Можда Србији у овом тренутку није исплативо да се интегрише у НАТО, с обзиром на добре односе Русије са Србијом. Да ли мислите да је могуће питање интеграције Косова у НАТО? Да ли Американци, по вашем мишљењу, имају такве планове?

Србија сарађује са НАТО далеко више него што је то познато српској јавности, што у последње време гласно истичу како официри НАТО, тако и САД. Ти наводи су тачни. С обзиром на то да је НАТО организација омражена у Србији због бомбардовања и окупације Косова, српско руководство сарадњу са НАТО развија далеко од очију јавности. Формално, Србија истиче да је војно неутрална, али ако узмемо у обзир интензитет војне сарадње са НАТО и САД, та позиција није утемељена. Што се тиче планова НАТО, мислим да се они нису мењали последњих деценија. Њихов циљ је био стално војно присуство на Балкану, посебно у Србији која је централна земља Балкана. То је остварено кроз војну агресију односно отварање војних база након бомбардовања. Поред тога Србија је са НАТО потписала СОФА споразум као и Индивидуални план партнерства, што је највиши ниво сарадње неке земље која није чланица.

Имам утисак да НАТО жели да интегрише цео Балкан, што није тешко закључити ако узмемо у обзир чињеницу како су Црна Гора и Северна Македонија интегрисане. У том смислу, остале су Босна и Херцеговина и Србија, које су окружене НАТО земљама. Обе државе имају висок степен сарадње са НАТО, али нису чланице. Из тог разлога НАТО игра на две карте, како би довршио посао на Балкану. Једна је дестабилизација Босне и Херцеговине и одузимање надлежности Републици Српској супротно Дејтонском међународном уговору, како би се држава унитаризовала и лакше интегрисала у НАТО без могућности ентитета у којем већински живе Срби, да се томе супротставе. Друга карта је довршавање америчког пројекта косовске независности. Уколико би се то десило, Косово би одмах постало члан НАТО. Након тога би за Србију постало неодрживо да остане и формално војно несврстана.

Косово и Метохија свакодневно се суочавају са безбедносним ризицима, од почетка ове године на северу Косова је било 115 етнички мотивисаних напада и девет упада специјалних јединица полиције (самопроглашене републике), нагласио је премијер Србије. Шта су циљеви косовских власти? Хоће да протерају Србе са Косова? Шта стоји иза напада на Србе?

Насиље над Србима на Косову и Метохији траје у континуитету већ деценијама. За време Југославије, српске безбедносне снаге су стално биле ангажоване око тога да одрже мир и безбедност на овој територији. Међутим, од повлачења српске војске са Косова и Метохије након Кумановског споразума 1999. године и посебно након интегрисања српске полиције у косовски систем (по Бриселском договору 2013. године), српско становништво је остало потпуно незаштићено. Међународне снаге УМНИК-а и КФОР-а (НАТО) нису успеле за више од 20 година да обезбеде сигурност на овој територији која је постала извор безбедносног ризика за читаву Европу. У последње време сепаратистичке власти на Косову насиљем над Србима исказују незадовољство због немогућности да у пуној форми реализују независност, а то је да потпишу тзв. мировни споразум са Београдом и добију столицу у УН. С друге стране, држава Србија не предузима политичке и дипломатске кораке да заштити своје становништво. У међувремену је формирана војска Косова, што је противно међународном договору и Резолуцији 1244. У УН се Русија оштро успротивила таквим противправним корацима, а чланови српске делегације су прећутали ову тему. Србија још увек није покренула међународну иницијативу за повратак преко 250 хиљада изгнаних Срба на Косово и Метохију. Понашање албанских сепаратиста није изненађујуће, али је изненађујуће то што држава Србија ништа не предузима.

Република Србија неће уводити санкције Руској Федерацији и наставиће да развија политичку и економску сарадњу, изјавила је председница Владе Србије Ана Брнабић на међународном извозном форуму „Made in Russia“. Како би неучествовање у антируској кампањи, могло да се одрази на Србију?

Србија нема никаквог разлога да уводи санкције држави која стално показује иницијативу за унапређење међусобних односа и која помаже Србији на међународном плану да очува свој територијални интегритет. Да не говоримо о вековним историјским, културним и религијским односима Србије и Русије. Сматрам да руководство Србије беспотребно понавља како Србија није увела санкције Русији, очекујући ваљда захвалност због тога. Апсолутно не постоји ни један разлог да се Србија придружи анти-руској хистерији коју предводе западни центри моћи. Посебно што анти-српска пропаганда долази из истих кругова. С друге стране, када се ради о развоју односа са Русијом, постоје одређени проблеми. Због тога, иако Србија није увела санкције Русији, постоје институционални механизми који спречавају или коче сарадњу са Русијом. Мислим да не треба да говоримо о томе које последице Србија може да има ако се не придружи анти-руској кампањи, јер и без тога ми константно од пада Берлинског зида трпимо притиске. Разлика је једино у томе што деведесетих година прошлог века Србија није имала на кога да се ослони како би се одупрела, а сада има. Мислим да Запад ипак рачуна на свој уцењивачки потенцијал и отуђене политичке елите, али та времена су прошлост.

У Србији другу суботу заредом демонстранти блокирају кључне улице и аутопутеве. Хиљаде људи поново је изашло на улице незадовољних политиком надлежних у области екологије. Поред Београда, акције су одржане и у Новом Саду, Нишу, Шапцу, Пожаревцу, Панчеву, Ваљеву и другим градовима Србије. Демонстранти су планирали да блокирају око 50 важних аутопутева. Према писању медија, током дана су успели да потпуно блокирају саобраћај у центру престонице код хотела Москва. Како бисте ово коментарисали? Да ли је ово обичан народни протест или су неке спољне силе покренуле револуцију у Србији?

Пре свега желим да истакнем да разлог незадовољства грађана није само еколошка политика, већ је он широкообухватан. Чињеница је да су грађани Србије незадовољни актуелним режимом и да то незадовољство све теже може да се контролише. С тим у вези, грађани користе сваку могућност да искажу своје незадовољство било да је повод екологија, епидемиолошке мере или нешто треће. Тренутни талас незадовољства и протеста појавио се након увида у чињенице да руководство државе води нетранспарентне преговоре са компанијом Рио Тинто, која жели да експлоатише литијум у Србији. Проблем је јер је литијум откривен у региону где је развијена пољопривреда, а планирана је  експропријација имања како би се она користила за потребе пројекта „Јадар“. Грађани Србије се с правом боје да ће експлоатација литијума довести до загађења животне средине, а британско-аустралијска компанија Рио Тинто већ има лош реноме због загађивања животне средине, уништавања културних добара и корупције. С тим у вези, протест грађана, посебно оних који живе у том региону, је потпуно легитиман. Међутим, поред тога на протесте су изашли и ветерани, студенти, професори, јавне личности, спортисти – заправо различите друштвене структуре, које обједињује незадовољство свеукупном политиком. Евидентно је да протести немају политичко вођство и да ни једна политичка структура није успела да га наметне, иако је било покушаја. С друге стране, протести у одређеној мери имају карактеристике обојене револуције, јер спољни фактори сигурно виде прилику у томе да искористе незадовољство грађана. Ту долазимо до опасне ситуације где с једне стране унутрашње ствари измичу контроли, а немамо механизме како да се одупремо спољним факторима. Руководство Србије одговорност пребацује на обичне грађане уз оптужбе о страним плаћеницима, али већина грађана је на улицама многих градова из потпуно легитимних разлога. Рио Тинто је компанија иза које стоје интереси војно-политичке организације АУКУС, а како онда можемо да кажемо да су они који против тога протестују страни плаћеници? Ту нема никакве логике.

1. март 2022. 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *