By: Dragoš Vučković, economic expert of the Center for geostrategic studies
Usually in our country, the rapid development of small and medium-sized enterprises and entrepreneurs (SMEs) is justifiably linked to our entry into the transition process, in which they have become a significant economic factor, today with over 360,000 entities, employing about 930,000 workers. This means 99.9% of the total number of business entities, which carries over 2/3 of the total number of employees of the non-financial business sector (NFPs) or a share of the total employment of 44%. Their contribution in gross domestic product (GDP) is almost 30%, almost double that in NFPs , share in exports 40% and in imports 55%.
Премда је бруто друштвена вредност (БДВ) сектора МСПП-а, по најновијој студији Републичког Завода за статистику (РЗС) код нас у периоду од 2015. до 2022. више него удвостручена, она је још увек вишеструко мања од одговарајуће у нпр. Чешкој, Мађарској или Аустрији. Раст продуктивности сектора МСПП у НФПС у овом периоду је реално износио 41%, дупло више него у нашим великим предузећима, мада он такође вишеструко заостаје од просека ЕУ, изузев Бугарске, у односу на коју је овај наш сектор бољи. Вреди истаћи да је сектор МСПП, по наведеној студији РЗС-а, у 2022 год. генерисао преко 21 милијарде евра БДВ-а, реално 80% више у односу на 2015 год., значајно више од великих предузећа, односно промет од преко 100 милијарди евра, уз раст од 45% у посматраном периоду, скоро дупло већи од наших великих предузећа.
Без обзира на све ове податке наша владајућа елита је сектор МСПП сасвим гурнула у крај, као и домаће приватне инвеститоре, док се субвенционишу само пријатељске фирме власти. Са оваквом фискалном политиком, циљани удео од 25% приватних домаћих инвестиција у БДП-у је мисаона именица, пошто је он данас испод 7%, те је то недовољно за неки дугорочнији раст и развој. С друге стране, стране директне инвестиције (СДИ), као ведета нашег економског развоја, тај недостатак никако не могу да надокнаде, поготову што се предвиђа њихов пад у овој години од око 10%. Просто невероватно делује самозадовољство наше власти на висину предвиђеног, иначе прецењеног, привредног раста за ову годину од око 3,5%, ако се зна да наш раст неминовно мора бити већи од минимум 5% годишње, поготову што вртоглаво повећавамо свој спољни дуг, по више него дупло већим каматама од стопа нашег реалног привередног раста. Задовољавајућу стопу привредног раста можемо остварити само великим инвестиционим замахом домаћих приватних компанија, поготову што су СДИ и јавна улагања сасвим сигурно достигле своје максимуме од по 7%. Као основне препреке овоме наша стручна јавност истиче углавном три основне: лош инвестициони амбијент, велике слабости у владавини права и ендемску корупцију, чиме власт заправо жели да успостави апсолутну контролу над целокупним сектором МСПП, првенствено због својих политичких, а и финасијских интереса. Отуда ћу у даљем тексту покушати читаоцу све ово да приближим из искуства пословања сопствене породичне фирме.
Као својеврсни пионир у својој делатности од пре више од деценију и по, наша породична фирма је прошла неколико судбоносних фаза. Од почетног безнађа, када смо једва успевали да преживимо и то само захваљујући сопственом капиталу, уз то у скоро никаквим законским оквирима који би регулисали овај посао, превалили смо мукотрпан пут до доста успешне и стабилне фирме, која данас задовољава потребе стотине корисника. Зато ме уопште није ни зачудио податак да је у прошлој години наш сектор МСПП са више од 70% сопствених средстава инвестирао у своја основна средства, а тек мањи део из кредита и других извора, што је углавном био и наш случај. Након пар година заиста тешког пробијања на тржишту и финасијског исцрпљивања, почели смо полако да стајемо на ноге захваљујући диверсификацији пословања и добијању свих потребних дозвола, како би у потпуности комплетирали пословање. То је пратио, напокон, дуго очекивани почетак доношења одговарајуће законске регулативе, тако да је уследило неколико година стабилног раста посла, без обзира што је конкуренција постајала све жешћа, а број фирми из ове делатности све већи. Сама чињеница да је управо услужни сектор у раздобљу од 2015. до 2022. године, из горе поменуте студије РЗС-а, убедљиво највише допринео расту МСПП у овом периоду сасвим реално одражава стање. Као већ успешној фирми, врата пословних банака су одједном бивала широм отворена, ЕБРД банка такође са својим пројектима, што нам је омогућило започињање озбиљног пројекта дигитализације пословања. Отуда смо сасвим реално очекивали даљи развој и раст, искрено се надајући да политика и строга картелска подела тржишта и делатности, која је већ итекако узимала маха, ипак неће захватити и нашу делатност, с обзиром да је ту профит заиста мали. Ово нарочито и због тога што је од првог дана пословања мото фирме био политичка неутралност, а што је успешно очувано до данас. На жалост нисмо били у праву, добро позната уиграна машинерија владајуће елите нас је везала искључиво за локално тржиште, на коме таворимо задњих неколико година, без значајнијег помака, а са неслућеним капацитетима и могућностима за развој. Само тржиште смо успели да одбранимо искључиво захваљујући преданом раду и значајном подизању стандарда у овом послу, што су потврдили и сами инспекцијски органи надлежног министарства. Својеврсни нонсенс је чињеница да, поред поприлично хаотичног и пренапрегнутог државног сектора у овој области, нема места за нашу и сличне приватне искусне фирме, које би у значајној мери попунуле просто зјапеће рупе. Ову ситуацију пратио је и некако нагли застој у самој финализацији и усвајању многих најављених позитивних закона, правилника и осталих аката, па је и то додатно закомпликовало даљи рад.
Током свог досадашњег пословања доста успешно смо се борили са свим изазовима и ризицима пословања, перманентно се усавршавајући у својој бранши, што се показало као кључно у даљем пословању. Пословали смо тако у сталном нереалном исчекивању да ће, кроз поменуте законске акте, власт препознати нашу и сличне делатност и значајно нам смањити толико изражену оптерећеност бројним наметима. Без обзира на повремену, али успешну сарадњу са Националном службом за запошљавање (НСЗ) у појединим мерама активне политике запошљавања, нека јача сарадња је, на жалост, изостала, првенствено због крајње ригидних услова, које НСЗ готово да не мење већ годинама. Против ризика политичке нестабилности и турбуленција смо остајали скоро немоћни, као што је већ речено, борећи се искључиво квалитетом пружених услуга. Инфлаторни притисци, задњих неколико година, су нас натерали да значајно рационализујемо посао, првенствено кроз смањење трошкова, не били што мање кориговали цене услуга корисницима. Пооштрени услови кредитирања пословних банака су нас присилили да кредитну подршку сведемо на минимум, што нам је значајно успорило темпо завршетка великог пројекта дигитализације нашег укупног пословања. Да би ово окончали, морали смо да окренемо, у новије време, другим изворима финасирања, са добрим изгледима за успех. Све већи недостатак квалитетне радне снаге и вештина, у једном дужем временском периоду, препознајемо као можда најжешћи и најдугорочнији изазов и ризик. Без обзира на сву посвећеност радној снази, кроз послове тестирања, експлорације личности и адекватне стручне обуке кандидата, овај изазов постаје све жешћи.
Читаво досадашње наше пословно искуство нам указује на неке од основних мера које ова владајућа елита мора да предузме на пољу сектора МСПП, како би он напокон добио своје заслужено место једног од основних стубова привредног развоја. Власт неминовно мора, најпре да обезбеди здрав амбијент и правну сигурност овог сектора, а потом да прилагоди њему своју пореску политику, значајно смањујући пореска намете, поготово у специфичним, друштвено одговорним делатностима као што је наша. Меру пореског кредитирања треба хитно увести у праксу, јер би она представљала велики ветар у леђа овом сектору, као замена за, у садашњим условима, прескупе банкарске изворе. У условима типичног банкоцентричног финасијског система, у коме пословне банке учествују са преко 90% као понуђачи услуга, док адекватне институције и софистицирани механизми погодни за МСПП нису још развијени, власт мора што пре да значајно унапреди институционални и законодавни оквир за развојно финасирање овог сектора. Ово све наравно по угледу на позитивна искуства земаља ЕУ, посебно оних још увек транзиционих. Зато је у оквиру државног буџета преко потребан посебан Фонд за развој МСПП, са првенственом улогом подршке почетницима у пословању, женском предузетништву, затим подршке брзорастућим компанијама, технолошким иновацијама, подршке ширењу тржишта и др. За овај сектор би посебно од изузетне важности био програм образовно-информативне едукације о свим могућностима финасирања пословања, извоза, могућностима спољног финасирања и сл. С обзиром на свој значај и величину, сектор МСПП код нас сасвим сигурно заслужује и посебно министарство које би се њиме озбиљно бавило, а по угледу на лепе примере бројних земаља ЕУ, које су то одавно урадиле. Поред овога, у РЗС треба што пре формирати Истраживачки статистичко-аналитички центар са задатком да успостави јединствену методологију праћења и анализе овог сектора и обједини све релевантне изворе података, у складу са одговарајућим међународним стандардима.
11. June 2024.
