Written By: Nebojša Katić
Један од највећих скандала последње деценије везан је за име и непочинства америчког мултимилионера-педофила Џефрија Епштајна који се убио у затвору 10-ог августа ове године. Епштајново самоубиство догодило се под тако чудним околностима да би се могло помислити како онима који имају моћ и није било превише до тога да Епштајну буде суђено.
Епштајн је личност мутне биографије. Иако није завршио факултет, предавао је математику и физику у ексклузивној приватној школи у Њујорку одакле је био отпуштен због лоших резултата. Током службовања у школи упознао је важне људе и преко једног од њих је ушао у свет финансија и касније постао милионер. Његов пут у високо друштво је нејасан, нејасни су и његови финансијски подухвати као и стварни извори богатства. Јасно је само да је изградио широку мрежу познанстава која га је дуго штитила, и која му је, сва је прилика, на крају и дошла главе. Они мање наивни би рекли да се на свему што је за Епштајна везано види препознатљив жиг тајних служби.
Јавност је уз велику медијску буку сазнала да је Епштајн користио и плаћао сексуалне услуге младих девојака које су често биле или малолетне, или бар млађе од доби у којој је сексуални однос легалан у државама САД. Не само да је Епштајн користио сексуалне услуге ових девојака, већ је те исте услуге, тих истих девојака „поклањао“ и својим пријатељима. Пикантерија овог скандала је што је међу Епштајновим пријатељима и корисницима услуга огроман број људи из самог врха светске политике, бизниса, шоу бизниса, па чак и из елитних академских структура.
Невоље са законом су за Епштајна почеле 2005. на Флориди. Тада је јавност први пут сазнала за необичне сексуалне склоности овог мултимилионера. На Флориди је 2008. Епштајн осуђен на 18 месеци затвора због навођења на проституцију девојака млађих од 18 година, а одлежао је само 13 месеци казне. „Одлежао“ је пригодан опис Епштајновог боравка у затвору будући да је за време служења казне највећи део времена био ван затвора, водио је нормалан живот, и враћао се само да преспава. Од 2008. тужбе против Епштајна су се умножавале – неке су биле одбациване, док је у неким случајевима Епштајн успевао да се нагоди са својим жртвама, да би на крају ипак био ухапшен у јулу ове године.
Џефри Епштајн (Фото: Би-Би-Си)
Права позадине овог скандала ће вероватно заувек остати тајна, а за које службе је Епштајн радио остаће само на слутњама. Било би занимљиво знати и ко све поседује слике и филмове оргија из богате Епштајнове архиве. Није тајна како се та врста узбудљивог материјала користи. Секс, перверзије и уцене које са тим иду стандардни су инструментариј за контролу утицајних људи, и то се назива „меденом клопком“. На томе почива техника владања из сенке и то није ништа ново. Али, у Епштајновој причи постоји нешто што је издваја од осталих сличних бунга-бунга догађања и што је чини специфичним социјалним феноменом. Реч је о младости и пореклу жртава као и о начину на који су регрутоване.
Породични људи од реда и угледа, стубови друштва и носиоци највиших политичких функција за своје оргије обично користе старлете, пунолетне проститутке (различитих полова), или своје жртве налазе у домовима за напуштену децу. (Ово последње је, на пример, омиљено ловиште британских педофила.) Епштајн је, међутим, своје жртве регрутовао у америчким средњим школама.
Девојке, па и девојчице, долазиле су код Епштајна са пуним сазнањем шта се од њих очекује. Јасно им је било предочено да ће голе, или полуголе масирати старијег мушкарца и за то добити новац. Не само да су жртве пристајале, већ су, поново за новац, доводиле и своје другарице и тај ланац се стално увећавао, као што се ширио и „асортиман“ плаћених услуга.
По ономе што се зна, девојке нису биле беспризорне, нису биле на дрогама, нису биле нелегалне имигранткиње, нити су се проституисале из очајања. Колико је познато, осим „принуде“ новца, друге принуде није било. Нико их није држао заробљенима и имале су слободу да дођу или да не дођу, да путују или да не путују са Епштајном по његовим резиденцијама и лете његовим авионом названим „Лолита експрес“. Породичне прилике ових девојака можда нису биле сјајне, али је мало вероватно да су се жртвовале за своје породице (које изгледа нису примећивале или нису мариле за ангажмане својих кћери). Достојевски међу овим девојкама не би нашао инспирацију за своје романе.
Џефри Епштајн и Бил Клинтон (Фото: Backroombuzz.com)
Смисао овог текста није да жртве прогласи кривцима, нити да релативизује кривицу једног болесног човека и његове болесне братије која на овај или онај начин управља светом. Да је светска елита прилично болесна – и није нека тајна. Морало би бити одавно јасно да је међу елитом толико социопата и психопата да би се њима могле напунити клинике широм света.
Али овде није реч о само једном болесном сегменту друштва – реч је о болести која сеже много дубље. Реч је о томе да су морални обзири толико погубљени да новац више не господари само животима одраслих, већ господари и животима младих људи, па чак и деце. Опсесија новцем је јача од породице, јача од љубави, јача од сваке врлине. Отуда су Епштајнове жртве пре свега жртве болесног система чији је Епштајн само један од инструмената. Нити је Епштајнов случај изузетак, нити је „феномен Епштајн“ само амерички феномен.
У Србији, надам се, у троуглу бизнис-политика-проституција још увек нема малолетница.
Опрема: Стање ствари
(Блог Небојше Катића, 21. 10. 2019)
