Geopolitics and politics

Горан Раичевић: Иран успешно одолева провокацијама Запада

Излагање Горана Раичевића, председника Одбора за безбедност Центра за геостратешке студије на округлом столу: “Међународне последице атентата на Касема Сулејманија“

Организатор: Научно истраживачки институт “Ибн Сина“

 

Почетак 2020. године на светском нивоу донео нам је озбиљно нарушавање ионако сложених геополитичких и безбедносних прилика, посебно на Блиском истоку, а на шта је суштински највише утицао атентат на иранског генерала Касема Сулејманија, човека које је био најжешћи борац против калифата Исламске државе, а самим тим и њихових спонзора. Налог за извршење атентата непосредно је дат од председника САД Доналда Трампа, а из министарства одбране САД су тврдили да је ова операција спроведена са циљем да се спречи напад на америчке дипломате у Ираку и региону, за шта су непосредно генерала Сулејманија означили као организатора.

Међутим, да ли је то баш тако, да ли ти наводи одговарају истини или иза атентата стоје други разлози, покушаћу да кроз пар реченица изнесем своју анализу:

Атентат на генерала Сулејманија не може да се посматра као изоловани чин дејства према човеку који је на Блиском истоку, а и шире, представљао једну институцију у политичком, обавештајном, војничком смислу и као такав био једна од брана остваривања циљева хегемонистичких сила, конкретно када је Блиски исток у питању – ту пре свега мислимо на САД и Израел. Његово име је персонификација супротстављања експанзионистичким намерама запада и остваривања циљева глобалне доминације, где се деценијама уназад народи и државе на Блиском истоку боре против различитих видова и облика ратовања који им се намећу и спроводе против њих. Он је Ал Кудс претворио у организацију која се може суочити са свим геополитичким изазовима. Увек је био предан Исламској револуцији и оно што га је посебно карактерисало, живео је скромно. Треба напоменути да је управо под његовим вођством раних 2000-их почела да се развија осовина отпора Сједињеним Државама на Блиском истоку, која и даље одолева политици САД-а, Саудијске Арабије и Израела.

Шта је то онда суштински важно што бисмо овом приликом требали да истакнемо? Који су све мотиви били присутни, са којим циљевима, а које су се последице очекивале?

Циљ протагониста хегемона огледа се у промени политичког идентитета државе са националног (државотворног) усмерења, ка глобалистичком (антидржавном) усмерењу.

Са друге стране, Иран представља последњу тврђаву традиционалног ислама (нереформисаног, нелибералног, ојачаног вишевековном традиционалном државношћу) и управо због тога се он сматра опасним за САД и Израел. Иран је у последњих 40-так година формирао своју државу на основу исламске вере, а овај модел државности на основу иранске националне и исламске културе. Иранска власт културно, економски и политички не зависи ни од једне стране земље и ту је проблем. Запад не жели да се овај политички образац пренесе на друге народе. Суштина овог обрасца је да он не признаје хегемонизам и не дозвољава мешање у своја унутрашња питања. Другим речима, овај модел државности елиминише западну доминацију у региону. Да би се овоме стало на пут, Запад се често користи свим могућим средствима и можемо рећи да се већ дуже против Ирана воде различити облици специјалних ратова, где се између осталог у светској јавности о Ирану износе медијске пропаганде као о држави која представља највећу претњу светском миру, што апсолутно не одговара истини.

У једној овако компликованој ситуацији, појављује се генерал Сулејмани, чије могућности, способности, државничке, војничке, обавештајне, његов утицај и деловање почиње да бива озбиљна сметња, али и претња што се види у ефикасности, или боље рећи неефикасности остваривања зацртаних циљева и планова које су САД и Израел имали и у Сирији, и у Ираку, и у Ирану, и у другим државама.

Најбољи пример његових могућности, способности и утицаја огледа се у његовој улози коју је имао у Сирији, пружању подршке и помоћи очувању власти Башара Ал Асада, као и његово место и улога у успостављању односа и јачању савезништва између Ирана и Русије.

Узимајући све ово у обзир, значи од једног ширег посматрања геополитичких односа и циљева, сметње коју представља Иран, до појединачног места и улоге генерала Сулејманија који је свој утицај против САД озбиљно успео да наметне и мобилише снаге на целом Блиском истоку, долазимо до вишеструких мотива за планирање, организацију и реализацију атентата на генерала Сулејманија.

Његовим убиством, САД имале су за циљ да се ослободе опасног и способног непријатеља, у персоналном смислу, али свакако и један шири значај који се огледа у жељи да се дестабилише у оперативном, моралном, психичком, па можемо рећи државном смислу Иран, али и остали противници и отпори који се на различитим нивоима супротстављају интересима САД и Израела.

Због света тога, лично сматрам да је атентат на генерала Сулејманија имао за циљ и да испровоцира реакцију Ирана, која би се затим искористила за отварање новог кризног жаришта, где би се започели ратни сукоби и наставак вишедеценијских покушаја да се Иран подели, разбије и потчини интересима САД, Израела и њихових савезника. Лично сматрам да је Иран одреаговао изузетно мудро што није насео на ову провокацију и што на убиство генерала Сулејманија није одреаговао исхитрено неком бруталном осветом, која је и била циљ налогодавца атентата.

Потврду ових мојих претпоставки добили смо кроз даља дешавања током 2020. године, где се Иран константно суочавао са новим провокацијама, навешћу само две: прва је оптужба од стране обавештајне агенције САД да су Иран и Русија покушали да изазову хаос у САД уочи избора, а друга много озбиљнија јесте убиство научника Фахризадеа, за чије убиство Иран оптужује МОСАД.

Све ово нас упозорава да ће се Иран и у наредном периоду суочавати са различитим облицима напада, са циљем да се државност Ирана, њен суверенитет потчини интересима протагониста Новог светског поретка, САД као продужене руке истих, али немам сумњу да ће Иран успети, као и деценијама уназад да одоли свим изазовима, да ће успети да сачува своју посебност, независност и да ће дати до знања да је неопходно да се односи према њему морају формирати на потпуно другим основама.

28. децембар 2020. 

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *