The lithium controversy in Serbia has been going on for years. The current government, representing the interests of Rio Tinto, has been convincing the citizens of Serbia for years that lithium is a historical chance, while on the other hand, it avoids admitting that the consequences of lithium processing will be devastating for the water, land and future of the citizens of Serbia.  

Under the pressure of December protests and the blocking of the highway near the Gazela bridge, the state "officially" withdrew from all projects related to the excavation of lithium in Serbia, and thus allegedly put an end to this topic. Is this the end of the Rio Tinto saga? It's not. This is just the beginning. It is time to analyze this problem by the following points:

1. Чињенице

Иако су инсајдерске информације тврдиле да забрана литијума није истина већ искључиво куповина времена пред изборе, грађани су, као и сами организатори протеста, поверовали представницима власти и повукли се са протеста и блокада јер су поштовали дату реч. Шта се у међувремену дешавало?

• Власт је лажним обећањем о забрани литијума успела да убије енергију протеста и бес народа који је претио да угрози априлске изборе. Грађани су били убеђени да су својим деловањем остварили победу јер су веровали државном врху на реч. Међутим, ниједна компанија која планира да ради ископавања и прераду литијума није затворила своја представништва у Србији (што би био логичан потез сваке компаније која је добила забрану државе), већ су наставили да купују земљишта око будућих рудника и довлаче тешку механизацију. Преварени народ је остварио Пирову победу, док је власт избегла револуцију. Држава изгледа не и даље не разуме да је ово само полувреме а да је тренутни резултат држава 1 – грађани 0.
• Рио Тинту је речено да се примири и да ради у тишини, да би после 10 месеци наставили јавно са својим активностима а тренутно расписују конкурсе за нова радна места! Зашто компанија којој је држава званично „забранила“ да ископава литијум запошљава нове кадрове? То је само доказ да Рио Тинто никада није ни имао намеру да одустане од рудника литијума.
• Рио Тинто на свом профилу наводи да, поред Аргентине и Сједињених држава, ради и у Србији (Лозница). Ниједна озбиљна компанија не држи на свом сајту информацију (стару преко 10 месеци) да и даље планира радове у Србији, осим ако то није истина.
• Рио Тинто на свом сајту наводи да планира 1.000 радних места у дугорочном периоду и преко 2.000 радних места током фазе изградње. Чему толико радних места ако им је забрањено да раде?
• Рио Тинто је ангажовао домаће стручњаке да им направе позитивне студије о утицају на животну средину док већ направљене негативне студије одбацује, а истим стручњацима прети тужбама да о томе не смеју да јавно говоре због потписаног Уговора о поверљивости. Домаће стручњаке очигледно не занима чињеница да раде против интереса своје државе и народа, угрожавајући животну средину, здравље, земљу, реке. Биолошки факултет је прва институција која је јавно о томе говорила, али су медијски ућуткани.
• Медијска припрема Рио Тинта подразумева да ангажовани домаћи стручњаци, универзитетски професори, (нпр. Динко Кнежевић, професор Рударско-геолошког факултета у Београду, Александар Јововић, професор Машинског факултета) које Рио Тинто у сарадњи са државом шаље на гостовања на медије који су под контролом државе и на чију уређивачку политику држава може да утиче, заговарајући тезу да рудници литијума нису толико лоше решење за државу и да немају велики негативни утицај на животну средину док су прећутали да су на платном списку Рио Тинта, тј. да су плаћени да заступају интересе компаније. Такви стручњаци су компромитовани и у сукобу интереса а њихов циљ је да припреме грађане на руднике литијума јер већина грађана верује у информације које чују на медијима без обзира што су неистините.
• Рио Тинто финансира државне факултете, тражећи од њих подршку за свој пројекат у Јадру. То се зове корупција за коју ће декани и професори морати кривично да одговарају због злоупотребе службеног положаја.
• ЕУ није дозволила Рио Тинту да отвара своје руднике јер су свесни последица, али су спремни да зажмуре на уништавање животне средине ако се рудници литијума отворе широм Србије, јер су Европи потребне литијумске батерије, док је Србија довољно близу за јефтинији транспорт у односу на Северну и Јужну Америку.
• Колин Мекеј, правни заступник компаније Рио Тинто (Рио Сава) за Србију је објавио деманти у НИН-у где је признао да Влада Србије никада није донела званичну забрани ископавања литијума која би се односила на компанију Рио Тинто! Овим демантијем, сва кривица је пребачена на државу, чији су представници почели да дају изјаве у медијима правдајући се да је донета забрана која није у интересу Србије.

2. Зашто је приватизован институт Јарослав Черни?

Како би оправдали свој пројекат, запослени у Рио Тинту се често позивају на позитивно мишљење од института Јарослав Черни (једини институт који се бави водама у Србији) који је под притиском државе приватизован за само 2,5 милиона евра од стране Миленијум тима, иако је Савет за борбу против корупције тражио да се поништи приватизација. Черни је (наводно под политичким притиском) дао позитивна мишљења за све еколошки дискутабилне пројекте у Србији (Макишко поље, Београд на води, Рио Тинто, Рековац…) а сада је у рукама Миленијум тима, компаније која је наводно блиска власти. Постоји оправдана опасност да ће Миленијум тим убудуће контролисати коме ће Јарослав Черни давати позитивна мишљења од којих ће зависити дозволе за све будуће пројекте у Србији.  

3. Да ли се афера са рудницима литијума завршава са Рио Тинтом? Никако! Ово је само почетак.

Поред долине Јадра (Лозница) где Рио Тинто планира своја ископавања, компанија Еуролитијум у Рековцу (Левач) наставља на мала врата да доводи тешку механизацију која је већ спремна за ископавање. Грађани су се побунили и организовали даноноћне страже како би спречили ископавања док полиција не жели да се меша, иако би по службеној дужности требала да реагује и спречи даљи рад компаније Еуролитијум. Радови су стали и неће се наставити јер компанија Еуролитијум, као ни Рио Тинто не желе да ризикују физички обрачун са локалним становништвом, који би мотивисао народ да се побуни, чиме би се њихово даље пословање доста отежало.

Рудници литијума се планирају на преко 20 локација широм Србије, у троуглу Лозница – Врање – Бор. На тој територији живи преко два милиона наших грађана где ће многи од њих морати присилно да се иселе, док ће осталима бити угрожена животна средина. Друге компаније које се баве ископавањем литијума су у приправности и чекају да виде како ће да прође Рио Тинто који се тренутно примирио. Ако Рио Тинто буде спровео своје планове, осталих 20 локација ће такође бити отворено за руднике литијума.

На пример, компанија Ултра Литхиум је добила седам дозвола за истраживање у Републици Србији – преко своје локалне подружнице, Ултра Балканс ДОО – за руднике Ваљево, Крагујевац, Блаце, Коцељева, Трнава, Исток, Прељина и Ладевци од Министарства за заштиту животне средине, Министарства рударства. Пријавне дозволе за истраживање покривају површину од укупно 676,54 км2.

Влада Републике Србије тврди да само Србија има налазишта литијума што наравно није истина. На овом подручју литијум се налази у Хрватској, БиХ, Србији, Северној Македонији, Грчкој и Турској што је за очекивати јер су ове територије близу једна друге. Онда се поставља питање зашто наведене земље нису у истој литијумској грозници за отварањем рудника литијума који треба да им донесе десетине милијарди евра профита? Да ли су те земље гадљиве на паре или им је национални интерес да сачувају своја природна богатства и спрече уништавање своје земље?

Слика 1. – Територија на којој је планирано преко 20 рудника литијума

Ово није ни политичко ни економско питање, ово је питање живота и смрти, од којег зависи будућност нас и наше деце. Не занима ме да ли ће компаније које раде са литијумом бити са истока или запада! Ниједна компанија која не поштује еколошке стандарде ЕУ и којој није дозвољено да прерађује литијум на територији Европске уније, не може да ради ни на територији Републике Србије! Тачка.

4. Како функционише компанија Рио Тинто?

Рио Тинто је корпорација са вредношћу од 60 милијарди евра која је навикла да користи сва могућа средства како би остварила своје циљеве. Од летос су Кинези постали највећи појединачни деоничари компаније Рио Тинто. Рио Тинто је компанија која све време посматра, прати и снима све негативно што се о компанији појави у јавности. Њихови ПР тимови су стално у приправности да на сваку изјаву у медијима реагују моментално са демантијем, присиљавајући медије да објаве њихова саопштења која су више политички маркетиншки трик него што имају везе са истином. У својим демантијима увек оптужују именом и презименом свакога ко критикује начин пословања компаније Рио Тинто, износећи неистине да су друштвено одговорна компанија којој је животна средина приоритет. Дискредитовање противника је њихов приоритет, иако до сада нису схватили да тиме само промовишу супротну страну правећи себи штету.

Рио Тинто је навикао да послује у корумпираним државама као што је Србија, да потплаћује политичаре да лобирају за њихову компанију (што се могло видети по медијима претходних година). Рио Тинто има свој списак на којима се налазе имена свих људи који негативно говоре о компанији и који су против ископавања литијума, који су на мерама, чији се налози на социјалним мрежама свакодневно прате. Пошто смо до сада углавном слушали невешта објашњења представника Рио Тинта, неопходно је да добијемо одговоре од власти на следећа питања:

– Зашто компанија Рио Тинто расписује конкурсе за радна места (infostud.rs) у Србији ако им је држава званично рекла да се литијум неће вадити у Србији? Да ли је Рио Тинто изнад државе?

– Зашто компанија Рио Тинто наставља да купује земљиште у долини Јадра ако немају намеру тамо да копају литијум? Нису до сада помињали да ће се бавити пољопривредом.

– Да ли су представници власти свесно слагали своје грађане јавно рекавши да су сви пројекти са литијумом обустављени пошто сада полако мењају став и пуштају пробне балоне како би осетили реакцију народа? Ако нису, шта чекају? Зашто се не забране Рио Тинту активности у Србији?

– Да ли је таква изјава врха државе била само куповина времена како би се примирили демонстранти који су блокирали мост Газелу у децембру пред априлске изборе?

5. Прерада литијума

Сви већ знамо последице прераде литијума у свету, без обзира да ли се литијум добија рударењем, из сланих стена или из геотермалних извора. У свету је, за једну тону литијума потребно преко 1000 тона/кубика воде помешане са сумпорном киселином, која после прераде постаје затрована и не може више да се користи. Таква вода завршава у земљишту, потоцима и рекама чиме се трајно уништава животна средина и угрожава здравље грађана. Само у планираном руднику литијума у Лозници је процењено да се налази 148 милиона тона литијума, док ће Рио Тинто дневно трошити преко 1.000 тона сумпорне киселине која ће негде на крају морати да заврши. И то није све.

Поред сумпорне киселине која се користи за прераду литијума, грађани не знају да ће се само у Лозници користити и 15.000 цистерни са цијанидом. У случају да дође до изливања само једне цистерне дошло би до еколошке катастрофе невиђених размера. Управо зато, ниједна земља ЕУ није дозволила да на њеној територији Рио Тинто прерађује литијум и уништава животну средину. Грађани Србије, за разлику од државног врха, одбијају да буду депонија ЕУ, где ће се уништавати плодна земља и затровати потоци, реке и језера, где ће се присилно пресељавати становништво да би се обезбедиле литијумске батерије за тржиште ЕУ.

Представници компаније Рио Тинто тврде да све ово наведено није истина и да њихове нове технологије испуњавају еколошке услове ЕУ. Проблем је што те нове технологије не желе да покажу правдајући се пословном тајном, уз често поновљену реченицу „верујте нам на реч“! Рио Тинто нема одговор зашто им ЕУ не дозвољава да са тим новим технологијама отворе руднике литијума на њиховој територији док у исто време убеђују грађане Србије да им дозволе отварање рудника литијума у Србији. Док у једној Немачкој (која има три пута више литијума од Србије) Рио Тинто не отвори своје руднике литијума, нема логике да их отвара ни у Србији.

6. Суочавања

Како би се разјасниле опасности прераде литијума, више пута сам тражио медијска суочавања са менаџментом компаније Рио Тинто. Директорка Рио Тинта је више пута одбила да буде гост у емисијама (попут „Утиска недеље“), јер јој се нису свидели саговорници!? Да ли има логике да директорка Рио Тинта која је оптужена за уништавање животне средине поставља услове са ким ће да размени мишљења. Вероватно би хтела да гостује у емисијама са неким од стручњака који су на платном списку Рио Тинта и код којих ће да бира питања која треба да јој поставе.

Рио Тинто се „прославио“ видео спотом који се рекламирао на медијима, где је компанија обмањивала јавност да производе зелену енергију. Чак су и амбасадори појединих земаља тврдили да је литијум зелена енергија, вероватно не знајући како изгледа процедура прераде литијума у којој се користи сумпорна киселина и цијанид. Такав видео спот је изазвао контра ефекат, пробудивши гнев народа који се побунио и блокирао аутопут код моста Газела. Увидевши своју грешку, запослени у Рио Тинту су добили наређење да се медијски примире и да се не експонирају док се не слегне прашина. То примирје и даље траје док се пројекат и даље спроводи у тишини далеко од очију јавности.

7. Решења

Сви запослени у компанији Рио Тинто треба да знају да су саучесници јер су свесни последица тровања воде и плодног земљишта, као и да ће кривично одговарати заједно са менаџментом. Они су плаћени да обмањују народ, да дезинформишу јавност, да снимају лажне рекламе како су еколошки савесна компанија, иако широм света већ деценијама остављају пустош иза себе. У неким земљама је због њиховог пословања избио и грађански рат где је 10.000 људи изгубило живот док деца која се купају у рекама које је затровао Рио Тинто имају живе ране.

Као аналитичар заштите животне средине и забринути грађанин, како би се проверило да ли компанија Рио Тинто и поред забране Владе Републике Србије наставља са својим радом кршећи законе, предлажем следећа решења:

• Јавно објавити списак свих запослених у компанији Рио Тинто (Рио Сава) у Србији. Грађани имају право да знају ко су људи који су за велики новца спремни да угрозе њихову воду, земљу, здравље и поред званичне забране Владе Републике Србије.
• Јавно објавити списак свих стручњака (поготово универзитетских професора и научних истраживача) који су ангажовани на пројекту Рио Тинто. Ти људи за новац пишу лажне позитивне студије о утицају на животну средину, док факултети добијају новац кроз споразуме о сарадњи. То се у модерном свету зове корупција и за то се кривично одговара! Грађани имају право да знају ко су стручњаци међу нама који и поред силних упозорења раде на уништавању животне средине како би остварили финансијску корист.
• Да судови пониште Уговор о поверљивости који је потписан са Биолошким факултетом као и са осталим институцијама, како би њихови стручњаци могли детаљно да испричају какве последице нас чекају без да им Рио Тинто прети тужбом.
• Да се све партије обавежу да ће сви запослени који су активно учествовали на пројектима везаним за литијум у компанији Рио Тинто (као и свим другим компанијама које раде са литијумом) бити кривично гоњени и процесуирани, да ће професорима и истраживачима бити одузета научна звања, да ће им бити отказани уговори о раду у институцијама због кривичног дела свесног обмањивања јавности, угрожавања животне средине, земље, река и здравља грађана Србије. За таква кривична дела се мора тражити затворска казна. Никакве наногице и условне пресуде не долазе у обзир.
• Да се компанији Рио Тинто, којој је званично забрањено да ради у Србији, наложи да затвори све своје канцеларије (у Београду и Лозници) и напусти територију Републике Србије.
• Као еколошки прихватљиво решење за литијумске батерије су се већ развиле нове технологије – натријумске батерије које не остављају последице по животну средину, квалитетније су и трају дуже од литијумских. Друго заменско решење су батерије од алуминијума, сумпора и соли.

8. Conclusion

Проблем је што у корумпираној Србији нико не одговара, па су се људи који су на платном списку Рио Тинта опустили, мислећи да неће сносити никакве последице јер „сарађују“ са државом. Време је да буду упозорени да су саучесници који ће сносити одговорност за своје поступке. Ако су спремни да живе и раде под таквим притиском, јер овакав злочин не застарева – нека им је са срећом, требаће им.

До сада нисам упознао ниједну особу која подржава пројекат Рио Тинто, осим запослених у компанији (који су финансијски зависни), мада и многи од њих не подржавају, али тамо раде јер им од тога зависи егзистенција. Многи запослени у Рио Тинту су већ дали отказе (како због гриже савести – тако и због притиска јавности), док велики број запослених увелико тражи нова радна места у другим компанијама како би се на време „опрали“ и побегли.

Држава се примирила и на свако постављено питање о Рио Тинту се брани тиме да је званично забрањено да се ради са литијумом. То што држава прећутно одобрава наставак активности Рио Тинту и не реагује значи да ова власт обмањује своје грађане. Моја процена је да ће тако остати до мартовских избора у Београду, јер власт не жели да ризикује ново блокирање Газеле, побуну народа због које ће изгубити власт у Београду. Иако су локални избори, Рио Тинто је једна од ретких тема која може да изведе грађане Београда на улице.

Није истина да Немачка већ увелико ради са литијумом што власт стално потенцира јер се тренутно ради пилот пројекат добијања литијума преко геотермалних вода а не из руде јадарита (за коју мора да се користи сумпорна киселина) као што се планира у Лозници. При томе, Немачка је тренутно само у експерименталној фази а њихов институт још увек ради пилот пројекат постројења где се врши истраживање јер још увек нису достигли ниво чистоће који одговара еколошким захтевима ЕУ. 

Стручна анализа – Игор Радошевић, аналитичар заштите животне средине

9. фебруар 2023.