Written By: Miloš Zdravković
Док НВО сектор, трговци струјом одустају од индустрије производње нуклеарне енергије, та технологија је све траженија на међународном тржишту. Многе земље, уз помоћ нуклеарки, желе да смање емисију CO2.
У свету је потрошња електричне енергије у порасту због нових технологија и производних процеса, којима је за деловање потребна електрична енергија, и због електрификације грејања те растућег коришћења електричне енергије у транспорту. Расположиви извори примарне енергије, из којих се производи струја, ограничени су. Везано уз природне благодети, на одређеним подручјима хидро енергија већ је јако искоришћена, коришћење фосилних горива полако се укида или се води кампања за смањењем употребе, а упркос порасту коришћења ветроенергије и сунчеве енергије ти извори нису довољни за покривање растућих потреба човечанства у развоју.
На основу студије Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), значај нуклеарне енергије требао би током наредних деценија да порасте. Наиме, IAEA је први пут ревидирала своју прогнозу глобалног развоја нуклеарне енергије. Свесни чињенице да је планета на прекретници, да би у борби против климатских промена избегле употребу фосилних горива, многе државе разматрају улогу нуклеарних електрана у производњи електричне енергије.
Према ранијим прогнозама (период од пре само две године), у конзервативном сценарију IAEA, производни капацитет би могао остати на садашњем нивоу од 392 гигавата. Ипак према максималном сценарију ове организације са седиштем у Бечу (од ове године), капацитет нуклеарних електрана у свету би могао да се удвостручи до 2050. на 792 гигавата. То је десет посто више у односу на прогнозе представљене прошле године.
Десет година након експлозије у Фукушими, неке земље улажу десетине милијарди долара у нуклеарне електране. Поузданост снабдевања потрошача електричном енергијом постаје све озбиљнији изазов за националне економије. Наиме, електричну енергију не можемо увозити у неограниченим количинама па је неопходан висок степен самоснабдевања из домаћих извора енергије, међу којима је и нуклеарна енергија. Мој лични став је да ни угаљ не треба потпуно избацити (мора постојати макар као резерва у снабдевању), о гасу и да не говоримо. Гас је уз нуклеарну енергију енергија за будућност.
Десет чланица Европске уније на челу с Француском тражи од европске комисије да омогући већу употребу нуклеарне енергије класификовањем улагања у њу као зелене инвестиције, док енергетска криза и раст цена гаса потресају Евроску унију. Са друге стране, блок предвођен Немачком (политичким елитама из Немачке) оштро се противи тој иницијативи изражавајући забринутост због безбедности атомске енергије. Са друге стране председник Удружења послодаваца “Gesamtmetall”, Стефан Волф, залаже се за повратак Немачке нуклеарној енергији. У изјави за Билд је истакао да Немачка не може да дозволи да се догодити да постане потпуно зависна од других држава, од којих ће нуклеарну и електричну енергију куповати по високим ценама.
Присталице нуклеарне енергије кажу да су њена расположивост и предвидљивост показали њену вредност у време наглог раста цена гаса, док је обновљива енергија и даље нестабилна и тешка за складиштење. Те предности, које су заштитиле француске индустријске компаније и потрошаче од најоштријих поскупљења која су виђена у другим деловима Европе, почеле су да надмашују забринутост због безбедности нуклеарки.
Ако знамо да се становништво Земље увећава двоструко на сваких 30 година, а данас нас има приближно седам милијарди, нормално је да размишљамо како обезбедити услове за живот будућих становника. Поред хране и воде, ту је и енергија. Свет се налази у фази размишљања како без фаталних последица даље трошити ресурсе наше планете. Значи, из потрошачке доктрине, где је био важан само профит и где су се ресурси Земље трошили без остатка са великим одбицима и отпадом, прелази се на еру софистиковане индустрије, где ће се тежити максималном коришћењу ресурса.
Нуклеарна енергија у будућности има примат зато што структура укупне производње електричне енергије у свету изгледа овако :
– 40% угаљ (резерве овог фосилног горива трајаће још пар стотина година а даља употреба је ограничена споразумом из Кјота);
– 25% нафта и гас (нафта за приближно 30 година одлази у историју као енергент и постаје драгоцена хемијска сировина)
– 20% нуклеарно гориво (тренутно једино могуће решење које нуди наука. У перспективи, као атрактивно решење, постоји могућност фузије чији су резервоари у морским водама практично неистрошиви. Према прогнозама стручњака, наука најраније за 50 година може да понуди решење за примену фузије);
– 15% хидроенергија (вода има крајње ограничене капацитете пошто се не користи само за производњу енергије.
Крајем 2020. године у свету су била у погону 443 (480) енергетска нуклеарна реактора, од тога око 80 % у развијеним земљама. У свету положај нуклеарне енергије релативно је стабилан, а у Азији и Русији се интензивно улаже у нове капацитете, док је у САД-у у првом плану продужавање радног века нуклеарних електрана, мада су и у изградњи две нове нуклеарне електране. Нове нуклеарне електране у Европи граде се у Финској, Словачкој, Француској, Русији, Украјини, Великој Британији и Мађарској. Снабдевачи опремом су из Русије, Кине, Француске, САД.
Земље које имају или су заинтересоване да изграде нуклеарне електране убудуће ће гориво које су искористиле, односно нуклеарни отпад, враћати произвођачу. Тако гласи понуда коју је свету недавно упутио Клуб 7, који чине земље произвођачи нуклеарног горива (САД, Русија, Француска, Немачка, Велика Британија, Канада и Кина). Ова понуда резултат је сарадње чији циљ је да предупреди потенцијалне кризе енергетских ресурса у свету и борбу против терориста који могу да злоупотребе нуклеарни отпад у војне сврхе.
Највећи отпор изградњи нуклеарки био је страх од отпада, што је и разумљиво. Складиштење отпада који ће се разложити за 100.000 година заиста изазива страх. Али најновија понуда Клуба 7 о давању горива на лизинг, односно враћању у земљу производње након коришћења, доводи до преокрета. Наука ради на пројекту скраћења времена разлагања нуклеарног отпада и на новим сигурним реакторима. Неспоразум са јавношћу направљен је због недовољне информисаности.
Поред Француске још девет европских земаља потписало је иницијативу за нуклеарну енергију у време док нагло расте цена енергије, делом услед политике ЕУ о климатским променама које повећавају трошкове производње електричне енергије из фосилних горива. Иде се ка идеји да се класификује као зелена технологија у ЕУ, што би омогућило приватна улагања у атомску енергију са субвенцијама климатске политике, што би омогућило развој какав није могла да предвиди ни IAEA.
Немачка уз помоћ бриселске администрацијене жели да се она рангира тако да се омогуће нова улагања у атомске реакторе, али, равнотежа се помера у корист “француског савеза” због енергетске кризе изазване наглим растом цена, при чему је најмање 20 одсто виших трошкова узроковано политиком ЕУ за наметање трошкова на угљеник, као и руским ограничењима у снабдевању гасом (пре свега могућност Русије али и других произвођача да гас, нафту и остале енергенте продају на другим тржиштима, пре свега оним у Азији).
Председник Француске Емануел Макрон изјавио је, да ће Француска уложити више милијарди евра у нуклеарну енергију до краја ове деценије, пошто је европска енергетска криза обновила интересовање за тај ( ЕУ спорни) извор енергије. По речима Макрона “Циљ број један је да имамо иновативне нуклеарне реакторе малих димензија у Француској до 2030. године заједно с бољим управљањем отпадом“, рекао је Макрон најављујући инвестициони план „Француска 2030“ у вредности од 30 милијарди евра”. (Извор : The Financial Times)
Људи (већина становништва) мисле да је будућност везана за соларну енергију. Међутим, она је веома скупа, као и производња фотонапонских модула, која уз то користи еколошки врло прљаву технологију. Они знају да постоји неки соларни панел на крову и да даје чисту енергију. Међутим, да би се направила ћелија, мора се користити веома прљава технологија. С друге стране, најзаступљенија енергија је она која је добијена прерадом фосилних горива – угља, нафте и гаса. То су најштетнији, али и најзаступљенији извори енергије, без обзира на то да ли говоримо о производњи струје или о транспорту. Насупрот томе, нуклеарна енергија не испушта отровне гасове у ваздух. Оно што је проблем са њом, јесте то што истрошени енергенти, односно нуклеарни отпад, представљају велику опасност за човечанство. Међутим, постоје технологије које су већ испитане и доказане. И како се одлаже нуклеарни отпад и колика је то количина. Баналан пример је, рецимо, нуклеарна електрана Кршко, која производи десет тона отпада годишње. То је запремина од једног кубног метра и може да стане у један комби. Пандан овој нуклеарки је наша термоелектрана у Обреновцу, која годишње даје пепела за десет фудбалских игралишта, а да не говоримо о оном што се избаци у атмосферу.
За лаике је спајање појмова „екологија“ и „нуклеарна енергија“ немогуће. Међутим, у ситуацији када ЕПС процењује да Србији фале најмање две електране укупног капацитета од 700 мегавата, када се назире крај експлоатације фосилних горива и када је струја из обновљивих извора недовољна да задовољи све веће потребе, Србија мора градити нуклеарку, уколико жели да дугорочно сачува енергетску стабилност.
Како год, Европска комисија би у наредним месецима требало да одлучи да ли ће „климатска таксономија“ означити нуклеарну енергију и природни гас као зелене инвестиције. Ова уредба би требало да приватне инвестиције измести из загађујућих економских активности у оне које ЕУ сматра еколошки прихватљивим.
Поједине земље већ дуго настоје да се нуклеарна енергија сврста као средство за постизање климатских циљева ЕУ, али је недавни скок трошкова енергије, посебно гаса, додао тежину дебати. Зелена таксономија ЕУ представља техничке смернице које помажу владама и инвеститорима да идентификују који пројекти поштују Париски споразум, а који крше његове климатске циљеве. Европска комисија је ту већ сврстала соларну енергију, геотермалне изворе, водоник, ветар, хидроенергију и биоенергију.
Извештај истраживачког одељења Европске комисије објављен раније ове године указује да би Брисел на крају могао да стане на страну пронуклеарног табора, додајући да се у документу наводи да су емисије гасова стаклене баште из нуклеарних електрана „упоредиве“ с емисијама хидроенергије и ветар, што је став и Међународне агенције за енергију (IEA) и Министарства енергетике САД. (Извор : euronews).
Да не будем погрешно схваћен, ако бисмо подржали „еколошке кругове са Запада“ који врше притисак на Србију да модернизује, односно затвори постојеће термоелектране и одустане од градње још једне у Обреновцу, ми бисмо потпуно банкротирали и то не можемо себи да приуштимо. Примарни интерес наше земље је да направи Обреновац Б, јер су термоелектране прошлост, садашњост и блиска будућност Србије. Свако ко је инжењер, ко се иоле бави енергетиком и ко иоле трезвено размишља, не може да подржи такве предлоге наводних еколога који нам причају бајке о енергији из биомасе којом бисмо могли да надоместимо Обреновац, без чије изградње бисмо осудили себе на увоз струје. Можете замислити какав би то удар био на буџет Србије. И то није само наш проблем, већ такође и Хрватске, БиХ, Црне Горе и Македоније. Бугарска нема тих проблема, али има две нуклеарке – Козлодуј и Белане у плану. Мађарска има четири блока, Чешка и Словачка шест, Румунија један и још један који се гради.
Све у свему, то значи да се, уз Кршко, петнаестак блокова налази у кругу од 500 до 600 километара од Београда. И ако говоримо о неком акциденту, Београд је на удару, без обзира на то да ли ми имамо нуклеарку или не. Значи, једна је ствар што ми треба да је саградимо, а друга да их готово сви око нас имају.
18. новембар 2021.
