In front of the Church of St. Sava in Belgrade, a prayer was held for the preservation of Serbian shrines in Montenegro, on the second day of Christmas. According to the Serbian Orthodox Church: "the prayer meeting was organized in order to send support from Belgrade to the suffering people in Montenegro, Kosovo and Metohija and all Serbian regions". This is the first gathering in Belgrade organized by the Serbian Orthodox Church after the adoption of the law on freedom of religion in Montenegro.
Молебан испред храма Светог Саве (фото: Драгана Трифковић)
Према проценама, скупу је присуствовало неколико хиљаде грађана. Окупљени грађани су носили иконе и упаљене свеће и узвикивали „Не дамо светиње“.
Молебан је служио викар његове светости епископ ремезијански господин Стефан са свештенством храма Светог Саве.
Спорни Закон о слободи вероисповести подразумева кофискацију имовине Српске православне цркве у Црној гори. Он је донет у атмосфери хапшења и пребијања у Црној гори. Претходно је владајућа већина одбацила свих 117 амандмана које је предложила Српска православна црква. Црногорски режим изврће чињенице и представља како је Црна гора 1918. године окупирана од стране Србије а затим насилно увучена у Краљевину Југосилавју. Заправо 1918. године је дошло до уједињења две српске државе и заједничког уласка у Југославију.
Молебан испред храма (фото: Драгана Трифковић)
Усвојени закон је изазвао бурне реакције у јавности Црне горе и изазвао масовне протесте. Црна гора има око 600 хиљада становника, а према проценама на улице многих црногорских градова је изашло око 150 хиљада људи.
Српски народ у Црној гори је дискриминисан по свим основама, а најновије мере за конфискацију српских цркава и манастира су акт крајњег варварства. Многе српске манастире у Црној гори су сазидали Немањићи у 12 и 13. веку. Црногорска власт је 1993. године основала невладину организацију под називом „Црногорска православна црква“ и регистровала је код „Одељења за безбедност“ (МУП) 2000. године. Ова невладина организација коју не признаје ни једна канонска црква има имовинске претензије на објекте и имовину Митрополије црногорско-приморске.
Овакве намере су опасне и могу да проузрокују унутрашње сукобе у Црној гори.
Молебан испред храма (фото: Драгана Трифковић)
Закон који је усвојио црногорски парламент наишао је на осуде руског патријарха Кирила,васељенског патријарха Вартоломеја, многобројних интелектуалаца у Србији и Црној гори, као и руског Министарство за спољне послове. Званичних реакција од државног руководства Србије није било, а председник Србије Александар Вучић је изјавио да Србија не сме да се меша у унутрашња питања других држава.
Ипак у Црној гори према последњем попису живи 29 одсто Срба а према званичним подацима српским језиком говори 42 одсто грађана Црне горе, док преко 70 одсто припада СПЦ.
Они очекују да држава Србија подржи њихова основна људска права и осуди недемократски рестриктивни закон који су црногорске власти усвојиле.
