Written By: Miloš Zdravković
Арктичка регија је извор енергетске независности северних, арктичких држава и њен значај ће расти. Русија на првом месту, затим Канада, САД, Норвешка и Данска (Гренланд) ће захваљујући отопљавању леда на Арктику у наредних двадесетак година бити потпуно независне од региона Блиског Истока. Године 2017. Арктик је чинио 17 посто руске производње нафте и 90 посто производње природног гаса. Норвешка већ сада у Баренцовом мору производи више енергената него у Северном мору, где производња опада из године у годину. Највећа и најскупља Америчка и светска истраживања везана су за Аљаску. Највеће руске „мегафирме“ активне су на полуострвима Јамал и Гајдан, а значај Арктика за руски нафтни и гасни сектор су наглашени и у стратегији о руском Арктику из 2008. године и другим стратешким документима. Према америчком геолошком истраживању се процењује да Арктик има најмање 30 посто светског неоткривеног гаса и 27 посто неоткривене нафте. Треба напоменути да се већина тих резерви налази у територијалним водама Руске Федерације.
Растуће значење Арктика за Русију произлази не само од експлоатације и потенцијала природних ресурса у регији, већ и стратешког циља земље за искориштавање растућег поморског превоза путем Северног поморског правца (конкуренција пловидби кроз ионако дужи пут кроз закрчени Суецки канал).
Амерички извоз енергије свакако је у великом налету, како нафте тако и гаса. Графикони на страницама америчке агенције за енергетику заиста су импресивни. Захваљујући новим технологијама, непостојању капацитета за прераду нафте, пре свега у Венецуели и Латинској Америци (рафинерије се налазе у Тексасу), Амерички извоз иде „у небо“ (наравно, заједно са реекспортом увезене нафте из држава које немају сопствене капацитете за прераду).
Пад производње нафте и гаса у Британији, Европа ће, такође, надокнадити на Арктику (увозом из Америке и Канаде, или пак стратешким повезивањем са Русијом) .
Русија развија базе на арктичким острвима Котељњи и Врангел, и развија снажне војне капацитете у регији. Ова милитаризација је такође повезана с растућом важности поморског транспорта Северним морским путем.
Упркос великом потенцијалу резерви, Русија је имала потешкоћа у искориштавању. Међу препрекама с којима се суочавају јесу санкције које су увели Европска унија и Сједињене Америчке Државе које ограничавају приступ Русије технологији бушења. Као резултат тога, Русија мора да заменити западну технологију властитим или да тражи замену у иностранству (Сингапур је највећи продавац знања РФ).
Годинама је Арктичка рута била тешка, непроходна, ако не и немогућа за пловидбу, али климатска промена је учинила северну руту привлачнијом трговачком стазом, јер је лед разређен и отворена вода траје дуже сваке сезоне. Пут од Европе до Источне Азије на Северном морском путу (следећи руску обалу Арктика) за трећину је краћи него преко Суецког канала. Учинковитост ове руте за превознике, уз производњу нафте и гаса, биће важна за Русију у блиској будућности. Како би осигурала своје интересе у регији, Русија развија своју флоту нуклеарних ледоломаца (једина земља с таквом флотом). Ови бродови су намењени не само да превозе руски гас у 2017. години, као што је превоз гаса из Норвешке у Азију, већ и робу. Русија предвиђа повећање превоза терета путем Северног морског пута-а од 10,7 милиона тона забележених 2017. до 80 милиона тона до 2024. године.
Учинковито кретање кроз Северни морски пут захтева велику координацију, као што је осигуравање комуникације са топљењем леда, конвојима бродова и метеоролошким услугама. Русија оставља већину тих компетенција Росатому (водећа светска компанија за инжењеринг у области нуклеарне енергетике), агенцији која је већ одговорна за нуклеарну индустрију Руске Федерације. Њена филијала, Росатомфљот, већ види стратешки значај у Северном морском путу, где делује са четири нуклеарна ледоломаца. Ове године руска Државна дума би требало да одобрити закон којим би се дале Росатому широке надлежности на Арктику, укључујући управљање лучком инфраструктуром на Северном морском путу и новац из савезног буџета како би га одржали.
Кина је постала најважнији руски партнер на Арктику. Трговина Кина-ЕУ 2017. године износила је око 573 милијарде еура, од чега око 60 посто чини трговина на мору. Процене су да ће ова трговина до 2025. године премашити 650 милијарди еура, а значење Северног морског пута би требало да порасте.
Важност ове „приче“ тек добија на значају ако се свет посматра искључиво геополитички. Северни морски пут би требао да постане највећи потенцијални ривал Суецком каналу у економском значају, али и геополитичком, с обзиром на моћ и доминацију америчке морнарице отвореним морима и океанима (САД поседују 14 носача авиона великих размера, Русија и Кина по један (још један у изградњи), да у сваком тренутку могу да прекину све линије снабдевања Кине, Јапана, Индије, итд. морским путем, посебно узимајући у обзир нови руско-кинески загрљај. До сада се претпостављало да ће највећи ривал Суецком каналу у будућности бити пруга од Црвеног мора преко Израела до обала Средоземља (студије оправданости завршене 2013)
Слика Русије као конструктивног партнера најбоље ће послужити својим интересима. Зато ће руска дипломатија најверојатније подржати међународну сарадњу на Арктику. То би могао бити још један корак у јачању привредних веза између Русије и Европе, што би Русија могла окончати пријатељском политиком међу европским земљама. Што је добро за Русију и Кину, добро је за свет!
П.С.
Да не буде заблуде, теорија глобалног загревања није нешто што је научно потврђено и становништво се тога не мора бојати. Високе температуре од којих се топи асфалт, снег у пролеће, торнада, урагани, топљење глечера нису никакво чудо савременог доба, а теза о глобалном загревању је потпуно нетачна! У питању је природна флуктуација, тако да је у Средњем веку дошло до периода хладнијег времена, и да од 1400. до 1860. године постоје „мала ледена доба“. (опште прихваћена теорија светски признатог Милутина Миланковића). Године 1700. Темза је била у потпуности залеђена.
Ти периоди су се смењивали и у каснијој историји човечанства, а најбитнија теза је да се појава тих минималних ледених доба поклапа са минимумом Сунчеве активности.
То је кључно, Сунце је генератор свих догађаја на Земљи. Не може човек да утиче на тако велике енергије које одређују процесе у атмосфери.
28. Октобар 2018.
