Geopolitics and politics

German MEP: EU is bureaucratic monster with communist traits

Interview of Dragana Trifkovic with German MP Ulrich Eme

- Mr. Eme, you are a member of the Bundestag of the opposition party Alternative for Germany. It is a party that in recent years has received increasing support from the electorate in Germany, which is dissatisfied with the policies of the ruling structures. What problems do German society face and what is it that makes them choose to give their trust to the opposition? What is it that you, as an opposition politician, hold the most against the authorities?

For years we have observed in Germany the abuse of rights by every government. These violations began with the rescue of Greece in 2010. years. The Lisbon treaty stipulates that the international community is not responsible for member states ' debts. Due to emergency loans to Greece, the Lisbon Treaty was terminated with the help of the German government. But that wasn't enough. Decision of 2015. in order to open the borders for refugees, Chancellor Angela Merkel violated the applicable regulations contained in the Schengen Agreement. With this decision, nearly 2 million migrants have flocked to Germany in search of the benefits of our social system. These were mostly not refugees, which the media tried to hide from the German population. This influx has been linked to a significant increase in crime. The mood of the population since 2015. the years changed and from acceptance to rejection of immigration. AfD is the only party that constantly points to the existence of problems and negative developments in German society since its founding in 2013. years. As of September 2017 I was part of the AfD group in the German Bundestag. Here, as an opposition, we can force the ruling parties to take our positions. We are aware that in the short term we will not get a majority for our own legislative changes, but that is why we can always and constantly point out what is wrong.

 

– Сведоци смо тога да је економска криза која је почела 2008. године оставила негативне последице на ЕУ. Та криза још увек није решена, и за сада се не назире када ће бити. Немачка је земља која има најјачу економију у ЕУ и од ње се највише очекује по питању решавања проблема са кризом. С друге стране, највише критика из других чланица ЕУ било је упућено управо Немачкој због начина решавања кризе, односно увођења непопуларних мера штедње. Какве су по вама шансе за економски опоравак ЕУ и да ли ће ЕУ успети да превазиђе економске проблеме? 

Економски проблеми Европске уније резултирали су, између осталог, и због неисправне изградње ЕУР-а Лично, не верујем да можемо да решимо економску и финансијску кризу која се годинама продубљује. Бар не са тренутном конструкцијом Европске заједнице каква је сада. Дозволили смо да једна добра идеја прерасте у бирократско чудовиште са комунистичким особинама. Ако не успемо да реформишемо Европску Унију као што је била Европска заједница 1989. године, а то је била заједница националних држава, ЕУ ће се распасти. То већ видимо у многим европским земљама.

 

Фото: Улрих Еме и Драгана Трифковић надгледају председничке изборе на Криму (лична архива)

– На економску кризу у ЕУ, надовезала се мигрантска криза. Дошло је до историјских миграција са Блиског Истока у Европу. Највећи део миграната је имао за циљ да дође у Немачку, а ваша Влада је то у великој мери одобрила. Како су такве одлуке утицале на Немачку и колико је сада озбиљан проблем са мигрантима у Немачкој? С каквим конкретно проблемима се сусреће немачко друштво у вези са мигрантима и какве мере ви предлажете за решавање тих проблема?

Мигранти долазе у Немачку из многих регија. Са Блиског Истока, држава Магреба, Африке, бивше државе ЗНД, Авганистана и Пакистана. Проблеми су озбиљни. Један од главних проблема је недостатак образовања. Велики део њих је неписмен. Проћи ће много година пре него што ти мигранти постану независни од државне подршке у радном животу. Такође, криминалитет је значајно порастао због доласка миграната. Депортације се тешко спроводе, јер у Немачку може да се уђе без папира, али не може да се изађе без важећих докумената. Средство притиска за Немачку могло би да буде отказивање развојне помоћи државама које не повлаче избеглице. Притисак на мигранте се може постићи променом система азила тако што ће се са новчаних накнада прећи на накнаде у натури. Ако не постоји право на социјалну помоћ, већ само на становање, храну и медицинску негу, пропашће модел имиграције у нашем друштвеном систему. Поред тога, наша држава мора коначно да спроведе депортацију 600.000 људи којима је одбијен захтев за азил.

 – Да ли ће по вама земље Балкана постати чланице ЕУ и како гледате на уцене које је ЕУ испоставила Србији?

ЕУ је зауставила процес укључивања нових чланова до 2025. године. Неизвесно је да ли ће после бити могућ пријем нових чланова због проблема са којима се Унија суочава, као и ставова појединих чланица које верују да су ЕУ потребне озбиљне реформе и да не може да прихвати нове чланове све док не реши своје сопствене проблеме. Са друге стране, балканске земље су се обавезале на  европске интеграције, а сада изгледа да Сједињене Државе чине велики притисак да би се оне што пре прикључиле ЕУ. Главни проблем је тај што су европске интеграције ових земаља повезане са интересима Сједињених Држава (не рачунајући шири контекст америчких интереса у ЕУ), и што је услов за пријем Србије да се одрекне 15% своје територије и признавање незаконитог сепаратистичког Косова. Ниједна нормална земља на свету се не би одрекла своје територије, посебно не због уласка у ЕУ, која се сада налази у јако лошој ситуацији.

Не верујем да ЕУ, оваква какву је знамо данас, има будућност. У све више земаља, тренутно у Италији, незадовољство због ЕУ расте. Државама Вишеградске групе тренутно прети казна ЕУ због њиховог одбијања да прихвате избеглице, чак су им претили да ће укинути субвенције. Из ових разлога, не видим приступање балканских земаља 2025. године у ЕУ. Отцепљивање Косова од Србије био је произвољан чин који би требало исправити.

– Не тако давно смо заједно боравили на Криму где смо посматрали председничке изборе. Какви су ваши утисци са Крима? Да ли сте вашим колегама из Немачке пренели утиске и какве су биле њихове реакције с обзиром на то да је у питању територија чије присједињавање Русији многи оспоравају? Да ли сте у Немачкој имали проблема због тога што сте посетили Крим и како су немачки медији о томе извештавали? У ЕУ се много говори о слободама и правима, али се стиче утисак да њих баш и нема толико?

Посматрање председничких избора на Криму је био за мене велики догађај. Становништво Крима је на овим изборима гласало по други пут на референдуму да остану у Руској Федерацији. Очекивао сам да моја посета изазове реакције барем украјинске стране. То се није догодило. Међутим, обратили су ми се колеге из других странака и питали ме о Русији. Невероватно је то што оптужују Путина да није демократа. И то једног председника који је добио више од 70% гласова свог народа на последњим изборима. Сваки западни председник сања о оваквим изборима. Ако је мерило начин на који се третира опозиција, онда Немачка такође има проблем са демократијом.

 – Како оцењујете немачко руске односе, посебно у светлу санкција које су наметнуте Русији? Да ли немачки привредници трпе због тих санкција, и да ли су оне у вашем интересу? Ипак и поред санкција Немачка са Русијом реализује енергетски пројекат Северни ток 2. Да ли ће он допринети чвршћем повезивању Немачке и Русије и како видите перспективу даље узајамне сарадње? Да ли ће режим санкција остати још дуго на снази или постоји шанса да се ситуација поправи? 

Мислим да је тренутна ситуација изузетно критична. Да бисмо проценили стање, морамо да погледамо геополитичку ситуацију. Руски савезник Асад је и даље на власти у Сирији, и чак је уз помоћ Русије успео да победи побуњенике. Председник Сједињених Држава недвосмислено је прекинуо нуклеарни споразум са Ираном, другим савезником Русије, иако је Међународна агенција за атомску енергију потврдила да Иран поштује уговор. Немачко-руски односи су озбиљно погођени санкцијама које су везане за Крим, али и тензијама између НАТО и Русије на источној граници ЕУ. Притисак европских партнера на Немачку у вези са Северним током 2 је огроман. Моја странка је посвећена нормализацији односа са Русијом како би се олакшала ситуација у Европи. Представници међународне заједнице, који су заинтересовани за мир у Европи и за добре односе са Русијом, морају одмах да се приберу и да зауставе ратне хушкаче.

 

23. Септембар 2019.

 

Превод са немачког: Svetlana Maksović

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *