The only problem is to close the borders of Germany, or if it is impossible, the borders of Europe, says Alexander Gauland, vice president of the Alternative for Germany, in a conversation with our Dragana Trifkovic
Александер Е. Гауланд је немачки адвокат, новинар и политичар. Гауланд је један од водећих политичара националне конзервативне партије АфД (Алтернатива за Немачку) као њен оснивач и потпредседник.
Поштовани господине Гауланд, да ли је Алтернатива за Немачку спремна за предстојеће изборе? Да ли ће бити обезбеђени исти услови за све учесника на изборима?
Да, мислим да хоће. Бар се надам. То је проблем који се тиче закона, а закон предвиђа исте услове за све странке у Немачкој. Тако да не мислим да би ту могло да буде неких проблема.
Шта би у вашем политичком програму требало да мотивише немачке бираче да гласају за Алтернативу за Немачку?
Проблем је што ми тренутно немамо никакав изборни програм. Добићемо га у априлу месецу, тренутно се тај програм припрема. Нисам неко ко тај програм схвата као нешто од велике важности. Сматрам да имамо извесне политичке проблеме и ти политички проблеми ће бити у жижи изборне кампање. То је на пример чувена политика добродошлице према мигрантима канцеларке Ангеле Меркел, и ми ћемо се тој политици одлучно супротставити. Ми смо против евра и против бирократизације Европе. Не свиђа нам се подршка државама пред банкротом, као што је на пример Грчка. Програм за септембарске изборе је још увек у фази припреме.
Да ли ће Алтернатива за Немачку постати парламентарна странка на федералном нивоу после следећих избора и како ће то утицати на сарадњу између Социјалдемократа и чланова Хришћанско-демократске уније?
Да, надам се да ћемо постати део Федералног парламента. У анкетама тренутно имамо око 10 до 15% гласова. Надам се да ће нам то пружити добру шансу да постанемо једна од нових странака у Федералном парламенту. Друга нова странка ће бити Слободна демократска странка, која тренутно нема представника у Парламенту. Мислим да ће и они ући у Парламент. Проблем велике коалиције није наш проблем. Ми се не плашимо господина Шулца. Он представља све оно што ми не подржавамо. Он представља европску бирократију, очување банкротираних држава… Тако да не верујем да би се бирачи који размишљају да гласају за Алтернативу за Немачку, окренули Шулцу. У том смислу, ту не постоји никакав проблем.
По Вашем мишљењу, које ће странке бити део владајуће коалиције после овогодишњих парламентарних избора?
То је тешко рећи. Заиста не знам. Можда ћемо опет добити велику коалицију или ћемо можда добити владу коју ће делити зелени, комунисти и социјалдемократе. То је нешто што ми зовемо „црвена-црвена-зелена влада”. Постоје обе могућности. Не могу то данас сигурно да Вам кажем. Све зависи од резултата на изборима.
Да ли постоје неке разлике између те две коалиције у њиховој политици?
Да, наравно. Левичарска коалиција би снажно подржала повећање пореза, већи утицај државе у економији, слабљење веза са НАТО и Сједињеним Америчким Државама. Можда би се заложили и за пријатељскију политику према Русији… За повећање норми у домену индустрије… Тешко је рећи за шта се они залажу.
Да ли ће немачка влада променити своју политику према Руској Федерацији што се тиче попуштања санкција?
Тешко је то предвидети. Мислим да би социјалдемократе волеле то да ураде. Као и левичарске странке и комунисти. Међутим, чланови Хришћанске демократске уније и влада су апсолутно против тога. Ако добијемо коалицију левичарских партија, можда ће санкције бити укинуте. Али сада је немогуће предвидети тако нешто. Зависи од тога шта се дешава у Украјини, зависи од Трампа, од евро-америчке политике. У великој коалицији, Социјалдемократе се су више за укидање санкција, док се чланови Хришћанско демократске уније залажу за одржавање санкција, они не желе приближавање са Русијом.
Која је улога Немачке у решавању украјинске кризе? Зашто се ситуација у Украјини поново радикализује?
То је тешко рећи. Господин Штајнмајер, који ће можда постати нови председник Немачке, покушао је да приближи две стране, Русе и Украјинце. Али то не функционише. Не видим ниједну другу улогу Немачке у украјинској кризи. Ми не желимо да се мешамо у војну подршку украјинске владе. Неки немачки политичари би желели да виде Украјину унутар НАТО, али не верујем да ће то бити циљ нове коалиције, ма која буде дошла на власт.
Да ли је могуће да после парламентарних избора Немачка повећа своје учешће у решавању сукоба у Сирији и у борби против Исламске државе?
Не, не верујем. Ми једино можемо да покушамо да о томе разговарамо у Уједињеним нацијама, али не желимо да се мешамо у тај проблем. То је проблем за Русе, Турке, Иранце и за Асада. Није проблем Немачке. Ми не можемо да утичемо на те сукобе и нисмо довољно јаки како бисмо у томе успели.
Неконтролисан прилив миграната угрожава сигурност европских држава, нарочито у контексту терористичких напада који су се скоро десили. Да ли мислите да постоји решење за проблем миграната у Немачкој?
Наш циљ је затварање граница. Морате да контролишете народ који улази у државу, а то је велики проблем од 2015. године. Меркелова није хтела да контролише милион људи који су прешли границу. Једини проблем је затворити границе Немачке, или ако је то немогуће, границе Европе.
Да ли постоји неки програм што се тиче повратка миграната из Немачке?
Постоје многи програми за људе који немају право на азил како би се вратили својим земљама, али је све то врло тешко. Неке државе не прихватају повратак својих сопствених грађана. Тако да морате да их истерате напоље. А велики део немачког друштва се томе противи, као на пример Зелени, Социјалдемократе, левичарске странке, чак и католичка и протестантска црква се противи истеривању људи својим домовинама. То је један врло компликован проблем који ће бити присутан у свим дискусијама у Немачкој везаним за избеглице.
Које најзначајније промене ће се десити у немачкој политици према Западном Балкану после парламентарних избора у Немачкој?
Не видим да у Немачкој постоји нека специјална политика према Западном Балкану. Не звучи баш пријатељски кад кажем да немачки народ ти проблеми не интересују. А проблем на пример Србије и Косова, Грчке и Македоније су проблеми историје, што за Немце није занимљиво. Тако да не видим специјалну политику за Западни Балкан. Можда ће покушати да прикључе неке државе НАТО. Али чак ни то више није циљ немачке владе.
По Вашем мишљењу, како би стварање војске Косова могло да угрози безбедност Западног Балкана? А Немачка је једна од држава која је међу првима признала догађаје на Косову. Да ли мислите да је то била добра одлука?
Нисам упознат са стварањем војске Косова. Мислио сам да ће све то бити организовано у оквиру Уједињених нација. Национална армија ће ускоро бити формирана на Косову?
Постоји резолуција УН 1244, али је Косово одлучило да формира своју војску, што је у супротности са међународним правом. Али њих то не интересује. Започели су већ цео процес пре неколико дана у Парламенту Косова.
Не верујем да ће се немачка влада умешати у тај проблем. Косово је специфичан проблем јер је то била прекретница за зелене који су били апсолутно против било које војне интервенције све док се није појавила косовска тема, када су променили правац и заложили се за војну интервенцију. Тако да је то нека врста сентименталног проблема за зелене. Али не верујем да се Немци интересују за проблем Косова. Чак би било тешко питати људе шта је Косово и где се оно налази. Тако да не верујем да ће бити великих дискусија у Немачкој о овоме.
Да ли ће НАТО Алијанса наставити са својом политиком неповерења према Руској Федерацији и да ли ће НАТО у блиској будућности позвати нове чланове, нарочито из Западног Балкана?
Тешко је то рећи. Алтернатива за Немачку се залаже за боље односе између НАТО и Русије. То ће зависити и од других држава, не само од Немачке. Ако друге НАТО државе буду биле за боље односе са Русијом, онда ће НАТО следити ту линију. Надамо се Трамп жели да успостави боље односе између НАТО и Русије. Развој догађаја зависи од тога шта ће по том питању радити Америка. Ако Америка каже да НАТО више није вођен непријатељством против Русије, онда ћемо и ми поћи тим путем. Али ако Американци не побољшају своје односе са Путином, онда ће то створити тешку ситуацију за Немачку јер НАТО има толико чланица које све имају различите политике према Русији, тако да је тешко предвидети било шта. Немци ће увек бити на страни оних држава чланица које желе да побољшају ситуацију.
Како ће се развијати Европска унија после овогодишњих парламентарних избора у Немачкој? Да ли постоје неки планови у блиској будућности што се тиче измена оснивачких ЕУ споразума? Да ли ЕУ планира да појача своје компетенције у спољној политици?
Не верујем да ће ЕУ утицати на изборе. Велики део становништва у европским земљама, као у Француској, Холандији или Немачкој, не жели све присутнију ЕУ која је напуштена у Мастрихтском уговору. Мислим да ће Мартин Шулц из Социјалдемократске странке имати проблема са наметањем све присутније ЕУ. Можда ћемо имати неке проблеме за време изборне кампање и мислим да ће ЕУ играти улогу у кампањи партија.
Споменули сте измене стваралачких уговора ЕУ. Мислим да би било врло тешко натерати све државе да промене споразуме који су створили ЕУ, јер имамо на пример Холандију која је одбила споразум са Украјином, Француску која је одбила Мастрихт, тако да не верујем да ће неко покушати да покрене процес измене споразума кроз 27 различита парламента. Неће то урадити јер неће функционисати.
Често се каже да би спољна политика требало да буде европскија, али нисам видео да то функционише. Јер, чак и у Европској унији, национални интереси су много јачи од неке федералне заједничке европске политике. Погледајте мигрантску кризу и како државе Источне Европе нису прихватиле систем квота. Пољаци имају тотално другачије интересе од Немаца. А Мађари имају неку другу политику која не иде у прилог јачању Европске уније. Тако да не видим заједничку спољну политику и не видим измене европских споразума.
Превод са енглеског: Svetlana Maksović
Наслов и опрема: Стање ствари
Интервју је објављен у часопису Геополитика, март 2017.
