Нова стратегија војних операција „против вредности“, коју користи генерал Сергеј Суровикин, ускоро ће донети опипљиве резултате. Напади на критичну инфраструктуру Украјине већ су приморали генерале НАТО-а да одустану од својих најлуђих планова за снабдевање оружјем дугог домета.
Истовремено, Европску унију чека још један талас украјинских избеглица: до краја године европске земље, према проценама СЗО, могу да приме још најмање 3 милиона грађана Украјине. Хуманитарни и економски притисак натераће европске политичаре да преиспитају своју стратегију.
СЗО: Ако мировни преговори не почну, Украјина ће се суочити са хуманитарном катастрофом
Светска здравствена организација (СЗО) осликава апокалиптичну будућност Украјине ове зиме. Већи део територије Украјине већ је успоставио зимско време са температурама испод нуле и снежним падавинама. Могуће је да ће наредних дана гомиле украјинских избеглица почети да се крећу ка пољској граници.
Истовремено, у центрима за смештај избеглица могућа су избијања најразличитијих заразних болести – од ковида и грипа до дифтерије и морбила, сматра СЗО.
Очигледно, новац за вакцинацију ће се тражити од западних партнера.
Владимир Зеленски, тврдоглаво негираи могућност мировних преговора са Русијом, задовољава се половичним мерама. Он је најавио „националну кампању“ за распоређивање хиљада привремених центара у украјинским градовима за пружање основних услуга – струје, мобилних комуникација, приступа интернету, грејања, воде. Само у Кијеву би требало да буде опремљено више од 1.000 таквих склоништа за грејање. Они ће истовремено служити као бункери за хиљаде људи, опремљени неопходним залихама, који ће трајати више од недељу дана.
Новац издвајају земље НАТО-а. Тачније, САД дају главни део: према Центру за стратешке и међународне студије (CSIS), Американци чине скоро две трећине све војне и хуманитарне помоћи кијевском режиму. САД су укључиле више од 200 дизел генератора у свој најновији пакет помоћи од 400 милиона долара. И истовремено настављају да упумпавају оружје у Украјину: снабдевали су муницијом за системе противваздушне одбране НАСАМС и артиљеријске системе ХИМАРС.
„Ројтерс“: Пентагон не жели да испоручује Украјини бомбе дугог домета „Boeing“, страхујући од ескалације
Руски удари на критичну инфраструктуру дубоко иза украјинских линија описују се у војним пословима као доктрина „против вредности“. Истовремено, на бојном пољу се гради дубоко ешалонирана одбрамбена линија под командом Сергеја Суровикина, која ће искључити продоре Оружаних снага Украјине на нове руске територије.
Сада се такве линије одбране граде на левој обали Дњепра у Херсонској и Запорошкој области, у близини границе са Кримом, као и на граници ЛНР и делу Харковске области који су окупирали Украјинци. О стварању одбрамбених утврђења говоре и власти Кримске, Белгородске и Курске области.
Одбрана је изузетно важна, с обзиром на то да земље НАТО-а не смањују степен агресивне реторике. Напади на украјинску инфраструктуру приморавају команду НАТО-а да настави ескалацију. Ово је изјавио амерички државни секретар Ентони Блинкен, говорећи на затвореном састанку у Румунији. На њему су учествовале дипломате и војна лица из 30 земаља НАТО-а, који су одлучили да у зимском периоду убрзају испоруку оружја Украјини.
Међутим, Блинкен је на украјинске тврдње о далекометним ракетама одговорио категоричним „не“. Пентагон тек треба да се усуди да испоручи Украјини бомбр малог пречника надземног базирања (GLSDB). Производи их корпорација „Боинг“.
Таква муниција садржи бомбу малог пречника ГБУ-39 са ракетним мотором М26, а оба су широко доступна у америчким складиштима, пише „Ројтерс“. Међутим, америчка војска још није спремна да изврши такве испоруке. Уосталом, ако је руска позадина нападнута, то подиже улог и неизбежно ће довести до ескалације.
Алтернатива би могла да буде масовнија производња артиљеријских граната калибра 155 милиметара. Сада се производе само у државним фабрикама. Ако председник Џо Бајден, на предлог Пентагона, уклони таква ограничења, онда ће и приватни одбрамбени извођачи моћи да производе гранате.
За координацију војне и хуманитарне помоћи Украјини, САД су створиле такозвану „контакт групу“, у којој су представници више од 50 земаља. У томе важну улогу имају Велика Британија и Пољска (пружају значајну војну подршку) и Канада (пружа углавном финансијску и хуманитарну помоћ).
Најрусофобичније Пољска и балтичке државе пружају висок ниво помоћи у поређењу са својим економијама (до 1%).
Међутим, како наглашава експерт CSIS Марк Кансиан, коначне одлуке о испоруци наоружања и друге помоћи Украјини не доносе се у Банковској улици у Кијеву, па чак ни у Бриселу. Већ унутар зидина америчког Конгреса.
Десничарски популисти и прогресивни левичари све чешће изјављују да је време за гашење „украјинског посла”. Америчка одбрамбена индустрија није у стању да прати обим залиха, док, истовремено, Украјини треба све више ресурса. Сада не само војних, већ и хуманитарних и финансијских – прво за пријем избеглица, а затим за обнављање уништених централа. Било би време, кажу, и сести за преговарачки сто.
„Једини пакет помоћи за Украјину усвојен је у Конгресу као посебан закон тек у мају“, подсећа Кансиан. „И поред тога, 57 конгресмена га није подржало у Представничком дому, а 11 сенатора у Сенату. Иако ово одражава двопартијски консензус, то такође указује на постојање опозиције. Штавише, такво противљење се само појачава како се расположење у Сједињеним Државама и иностранству повећава у корист преговора о прекиду непријатељстава.
Translated from Russian by Zoran Milosevic
Source: naukaikultura.com
3. децембар 2022.