Др Марко Јакшић за Regnum
Вашингтонски споразум који је потписао председник Србије са представницима самопроглашене и непризнате државе Косово је штетан, анти уставан и антисрпски.
Цела прича око овог писменог договора у режији Ричарда Гренела има две битне особине. Прва, да помогне Трампу у његовој предизборној кампањи, и друга, да још више удаљи КиМ од Србије и створи претпоставке за признање самопроглашене републике Косово.
Још једна битна карактеристика коју је добро приметила Марија Захарова јесте недржавничко, понизно и сервилно понашање председника Србије према америчком председнику. Положај ногу и седење на хоклици у потпуности осликава ову констатацију.
Али пођимо редом. Председник Србије се обавезао да ће престати да лобира за повлачење признања самопроглашене републике Косово. Истини за вољу, цео поступак око повлачења признања више су одрадиле Русија и Кина него српска дипломатија. По свему судећи, ово је само први корак у свеобухватном споразуму о нормализацији односа Београда и Приштине јер он сам по себи говори да Београд нема ништа против тога да је „Косово“ посебна држава. На страну што се председник Србије руга сталним чланицама СБ Русији и Кини које су уложиле велики напор да велики број земаља повуче признање „Косова“.
У оквиру Вашингтонског споразума председник Србије поздравља признање самопроглашене републике Косово од стране Израела и јеврејску државу награђује пресељењем амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим. На овај начин је погазио Резолуцију 478 СБ чиме је отворио и пут за гажење Резолуције 1244 СБ која говори о суверености и интегритету Републике Србије.
Оно што још карактерише овај споразум јесте да се устремио на политичке интересе својих дојучерашњих пријатеља Русије и Кине. До Вашингтонског споразума за њега је кинески председник био „брат Си“, како га је често називао, да би онда у Вашингтону насрнуо на Хуавеи и њихову 5Г мрежу. Такође је Хезболах прогласио за терористичку организацију иако добро зна да је Хезболах руски савезник на ратишту у Сирији против исламских муџахедина.
На захтев америчког председника једна од тачака је и питање енергетике где се председник Србије обавезао да диверсификује енергетско снабдевање. У преводу то значи да се сложио да руски гас замени смрзнутим и течним америчким гасом.
Када је у питању Русија, још чудније делује обавеза коју је Александар Вучић прихватио у Вашингтону, а то је да унапреди положај ЛГБТ популације у Руској Федерацији што је мора се признати политички јако глупо.
Вашингтонски споразум представља у суштини потпуно окретање Србије ка Сједињеним Америчким Државама без обзира на ужасно бомбардовање Србије 1999. године које су предводиле управо САД. Садашњи председник Србије је током бомбардовања био министар за информисање у влади Слободана Милошевића па стога најбоље зна кроз какве је муке и патње прошао српски народ те 1999. године. Ова политичка метаморфоза Александра Вучића у лику председника Србије одрађена је са жељом и надом да ће уз помоћ Доналда Трампа моћи да задржи уздрману фотељу председника Србије.
Економски део Вашингтонског споразума је још бизарнији. Тако америчка страна отвара свој фонд у Београду у сврху изградње балканске инфраструктуре, тако да Србија подизањем кредита треба да изгради аутопут и пругу према Албанији како би овој држави отворила пут ка Европи. Те кредите треба да врате грађани Србије, а извођачи радова су нормално, америчке грађевинске компаније.
У својој снисходљивости према америчкој страни и америчком председнику, председник Србије је отишао и корак даље. На територији Србије или боље рећи централне Србије и Косова и Метохије као јужне српске покрајине, постоји хидроакмулација звана језеро Газиводе. Преко овог вештачког језера постоји мост за грађане који су остали да живе са друге стране језера. Мост је изграђен пре 30 година. Председник Србије је дао иницијативу да се тај мост назове „Трампов мост“ а вештачко језеро „Трампово језеро“. Такво понижење, лицемерје и подаништво Срби до Александра Вучића никада нису практиковали.
29. Септембар 2020.
