Written By: Dejan Mirović
President Of Serbia Vučić is 6. June 2020. in an interview with TV Prva stated that he would invite the president of Montenegro Djukanovic to visit when the elections are over. The call came only a few weeks after the arrest of Bishop Joaniki and 8 other priests in Niksic, the use of force in Pljevlja, Niksic, Andrijevica, the beating of minors and women and the removal of the army from the barracks.
Такође, позив Ђукановићу је уследио након подизања оптужног предлога ОДК у Никшићу у којем се захтева казна затвора за владику Јоаникија и иродовског поклича црногорског председника на конфенцији за штампу на Цетињу од 18. маја. Он се тада заветовао да ће створити цркву за националне Црногорце и применити средњовековни Закон о слободи вјероисповијести којим се отима црквена имовина.
Само два дана после Вучићевог позива барска полиција упада у парохијски дом са намером да ухапси свештенике у том граду. Окупљени народ је то спречио. Дан после тога у Улцињу полиција у пет ујутру приводи младог свештеника Смиљића (пред његовом малолетним ћеркама) само због учествовања на литији у Бару. Управа полиције подноси 5. јуна кривичну пријаву против угледног барског свештеника Зековића.
Десетог јуна, уз ангажовање Специјалне антитерористичке јединице (САЈ), без издавања писменог упозорења, у раним јутрањим часовима руши се мали парохијски дом за монахиње поред цркве Светог Василија Острошког у околини Улциња. САЈ опокољава локацију, док храбри улцињски верници звоне испред цркве. Рушењем се православним верницима у Улцињу, који су у мањини у том граду, шаље порука да су грађани другог реда.
Министарство одрживог развоја и туризма издаје саопштење о наводно нарушеној амбијенталној целини манастира, иако је око њега само пуста површина. Председник Народне скуштине Брајовић, иначе припадник неканонске ЦПЦ, истог дана у богоборачком делирујуму позива на рушење „нелегалних“ цркава широм Црне Горе (не и нелегалних објеката осталих верских заједница). Ђукановићева власт, притом, није ни помислила да сруши нелегално изграђени вишеспратни хотел у Улцињу у власништву Насера Кељмендија који је на Интерполовој потерници.
Такође, дан после дивљачког рушења конака за монахиње, ОДК у Улцињу уз консултацију са локалном Управом полиције, подноси кривичну пријаву против 82-годишњег митрополита Амфилохија. Истог дана је ухапшен старешина Саборног храма у Подгорици, свештеник Драган Митровић. Четрнаестог јуна увече полиција након литије упада у Храм Христовог Васкрсења у Подгорици ради хапшења свештеника Шљивачанина.
У Будви је исте ноћи приведен свештеник Радовић, у Пљевљима је у станицу полиције позван свештеник Јањић и професор Струњаш, Даниловграду је приведен свештеник Ћалић, у Бијелом Пољу свештеник Пејић.Неколико дана касније Ђукановић изјављује да иако атеиста има право да створи нову цркву.Полиција после тога упада у будванску општину и дивљачки пребија председника општине и црквене општине Царевића и његове сараднике.
Српски председник није повукао позив Ђукановићу након оваквог дивљачког и богоборачког антиправославног делиријума. Напротив, он упадљиво ћути („не знам шта да кажем)“ о рушењу црквених објеката и хапшењу свештеника у Црној Гори, али истовремено коментарише антисрпске натписе на твитеру анонимних хрватских навијача.
Његов карикатурални министар спољних послова Дачић тражи реакцију међународне заједнице због пресуде Вишег прекршајног суда у Загребу у вези са покличима музичара Томпсона, али то не тражи због рушења црквених објеката и хапшења свештеника у Црној Гори .
Дакле, упркос томе што се Ђукановић понаша као “акциони комесар“ из Немачке 30-тих година прошлог века, који према дефиницији Карла Шмита растура правни и канонски систем под изговором увођења реда, он и даље има привилегован статус у Београду. Једини услов за Ђукановићеву посету је очигледно, само да она не буде у предизборној кампањи, јер међу гласачима он изазива највећи одијум у Србији. За елите на власти у Србији је Ђукановић са друге стране, радо виђен гост.
Вучићевим позивом Ђукановићу да посети Београд нормализује се ненормално.
На тај начин Ђукановићу се даје легитимитет у међународној заједници и статус наводно цивилизованог регионалног политичара, а не некога ко прогони цркву у XXИ веку. Позивом се руши и неформални међународни бојкот државника који не желе билатерални сусрет са Ђукановићем због његове повезаности са оптужбама за међународну контрабанду. Према званичном сајту председника Црне Горе од новембра 2019. Ђукановића су у посету позвали само председници малих балтичких држава познатих по својој русофобији. Све остале посете иностранству су биле у седиштима међународних организација или на маргинама међународних конференција, ако се изузме приватни пут у Мајами.
23. Јун 2020.
