Dragana Trifkovic eadaily.com
У септембру, у Бриселу треба да буду настављени директни преговори између председника Србије Александра Вучића и „председника“ сепаратистичког Косова Хашима Тачија о постизању „свеобухватног споразума о нормализацији односа“ између Београда и Приштине. Недуго пре почетка новог круга, Александар Вучић изјавио је да Србија, као резултат ових преговора, „неће добити ништа„. „Ако нам ништа не дају, шта да радимо … Према мојим прогнозама, то ће бити тако“, рекао је Вучић 29. августа.
Мишљење о томе како такво расположење шефа српске државе може да утиче на ток преговора, прокоментарисала је дописнику EADaily директорка Центра за геостратешке студије (Београд) Драгана Трифковић.
Пре свега, непознато је по чијем овлашћењу председник Србије Александар Вучић води преговоре са албанским сепаратистима у Бриселу. Не постоји ни једна одлука Владе или Скупштине Србије којом је председник Србије Александар Вучић овлашћен да преговара о Косову. Ово питање су опозициони посланици постављали више пута у Скупштини Србије, али нису добили одговор. Осим тога, није познато ни која је политичка платформа Александра Вучића за решење косовског питања. Уколико председник нема ни овлашћење ни платформу односно политику, поставља се питање у чије име преговара и о чему преговара.
Јавност у Србији није упозната ни са досадашњим договорима који су постигнути у Бриселу, а управо Александар Вучић дезинформише јавност тврдњама да је неко други спровео обавезе из Бриселског уговора, а не он.
Више пута до сада је понављао да не може у тим преговорима једна страна да добије све, а друга ништа, а сада управо тврди да ће добити ништа. Уопште узев, његове изјаве у вези са Косовом у последње време су све конфузније и контрадикторније. Осим дезинформисања јавности о потезима које су СНС и СПС спровеле, Александар Вучић свакодневно мења своје исказе односно један дан тврди једно, сутрадан нешто потпуно друго, а трећег дана пориче све што је рекао и првог и другог дана. Збуњена јавност не зна како да реагује.
Преговори који се воде у Бриселу су свакако неуспешни и одавно је било време да се они прогласе неуспешним и да Александар Вучић затражи повратак решавања питања Косово и Метохије у УН. Он то не сме да уради, због тога што је Западу обећао да ће потписати договор са Приштином којим ће признати Косово као независну државу и којим ће Запад ослободити одговорности за противправна и агресивна дејства из 1999. године.
Наставак преговора у Бриселу сигурно води ка најгорем сценарију за Србију, а Александар Вучић више брине о томе како ће да реализује оно што је обећао Западу у вези са Косовом, него какве ће катастрофалне последице по Србију имати такав потез. Идеја о размени територије или „разграничењу“ је показала да је Вучић решен да иде до краја и да је спреман на потезе који би проузроковали још горе последице, само како би добио простор за манипулацију да је постигао успех.
Ако узмемо у обзир све чињенице, да Вучић нема овлашћење ни једне институције да води преговоре о Косову, да нема политичку платформу за решавање косовског питања, да спроводи супротно од онога што је СНС обећавала бирачком телу, да износи неистините податке у вези са Бриселским договорима и њиховом реализацијом, да је заратио са СПЦ, интелектуалном елитом, невладиним сектором и већином грађана Републике Србије који се противе предаји Косова, са сигурношћу можемо да кажемо да он нема права да се бави решавањем косовског проблема.
Свакодневно смо у могућности да чујемо дефетистичке изјаве од председника Србије о томе како немамо ништа на Косову, како нећемо добити ништа, како смо мали, слаби и да нам нико и не нуди да добијемо нешто. Притом је то нетачно, јер Русија чврсто стоји на одбрани међународног права и Резолуције 1244, односно на позицијама да је Косово саставни део Србије. Међутим и руски став се погрешно интерпретира у Србији и изврће, па режимски медији и аналитичари тврде како Русија подржава поделу или предају Косова. Такође занемарује се и кинески став, који је сагласан са руским. Из тога можемо да закључимо да Вучић уважава само мишљење Запада које је у супротности са српским државним и националним интересима, и да не уважава мишљење земаља које су на позицијама очувања Косова у саставу Србије, као ни мишљење грађана Србије, СПЦ а ни Устав Републике Србије над којим је положио заклетву да ће га штити.
3. Септембар 2018.
