Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на научној конференцију у Брјанску
У Брјанску је од 21-22. марта оджана III Међународна конференција: Добросуседство, партнерство, дијалог култура и цивилизација.
Конференцију су организовали: Департамент за унутрашњу политику Брјанске области и филијала Академије за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.
Пленарно заседање конференције одржано је 21. марта у кристалној сали Владе Брјанске области.
На конференцији су говорили: заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко, заменик председника брјанске обласне Думе Анатолиј Бугајев, руководилац одељења за везе са јавношћу Брјанске епархије РПЦ јеромонах Корнилиј. Модератор конференције био је директор Брјанског огранка Академије за националну безбедност и државну управу при председнику РФ Сергеј Шачнев.
Конференцији су присуствовали гости из Србије и Молдавије: Зоран Милошевић научни саветник директора „Института за политичке студије“, Ранко Гојковић председник организације „Руско Собрање“, Драгана Трифковић директор „Центра за геостратепке студије“, Степан Булгар руководилац одељења историје и етнографије научно-истраживачког центра „Маруневич“ из Гагаузије, Вјачеслав Долгов доцент одсека за славистику Белцког државног Универзитета из Молдавије, Владимир Афанасјев председник регионалног одељења „Младе гарде“ из Кагула у Молдавији, Игор Теплјаков новинар Интерфакса из Придњестровља и Степан Кишкилев политиколог из Молдавије.
Поред гостију из иностранства у раду конференције учествовали су званичници, професори, новинари, публицисти и друштвени активисти из Русије као и студенти неколико факултета из Брјанска: професор Валентина Огнева РАНХиГС, Галина Авдеенко директор брјанског огранка Руског економског Универзитета , Марина Верхутина доцент РАНХиГС, Георгиј Рјабцовски експерт Више школе државне управе, Александар Линков председник удружења Руско-украјинског пријатељства, Михаил Иванов депутат Брјанске обласне думе, Павел Тихомиров заменик главног уредника „Руске народне линије“ и др.
На пленарном заседању су презентовани следећи радови:
„Геополитички значај Балкана у контексту евроазијске реконфигурације“ професор РАНХиГС Валентина Огнева, Русија
„О неким грешкама у перцепцији обојених револуција“ Павел Тихомиров заменик главног уредника Руске народне линије и Ранко Гојковић председник удружења Руско Собрање, Србија
„Актуелна политичка ситуација у Србији и могући правци спољнополитичког деловања” Драгана Трифковић директор Центра за геостратешке студије, Србија
„Због чега православље смета новом светском поретку“ Зоран Милошевић Саветник директора Института за политичка истраживања, Србија
“Православље међу Гагаузима: историја и модерност” Степан Булгар – руководилац Одељења за историју и етнографију Истраживачко-развојног центра Маруневич Гагаузија, Кишињев, Република Молдавија
„Савремени културни и лингвистички аспекти истраживања руско-белоруског пограничја“ Светлана Стародубец – професор Новозибковог огранка Брајанског државног универзитета названог по академику ИГ Петровског, Русија
„Карактеристике културне и образовне сарадње општине Белци са руском страном“ (Вјачеслав Долгов – доктор филологије, ванредни професор Одсека за славистику, Државни универзитет А. Русо, Белци, Република Молдавија
„ЕАС и Молдавија: перспективе развоја ”Владимир Афанасиев – председник регионалног огранка омладинске организације “ Млада гарда ”, Кагул, Република Молдавија
О актуелној ситуацији у Србији Драгана Трифковић је изнела следећа запажања:
„Ни после четири месеца демонстрација јавни сервис Србије РТС није нашао за сходно да обавештава јавност о демонстрацијама. Напротив преко режимских медија се пласирају дезинформације и врши медијски прогон политичких неистомишљеника. С друге стране РТС рецимо извештава о демонстрацијама у Паризу али не и о демонстрацијама у нашој земљи. Ове чињенице су довеле до радикалиазције протеста када су лидери опозиције из Савеза за Србију ушли у зграду телевизије са демонстрантима, тражећи од уредника да се обрате јавности и да телевизија почне да извештава о дешавањима на улицама Београда и других градова. Дан након тога режим је спровео хапшења, а опозиција нови митинг испред зграде Председништва.
Захтеви опозиције се пре свега односе на одржавање регуларних избора у којима би сви учесници имали једнаке услове и при којима не би постојала медијска цензура.
Иако владајући режим тврди да су демонстрације организоване као вид притиска на њега од стране Запада, за то не постоје никакви докази. Напротив, након састанка европских званичника са лидерима Савеза за Србију изнети су захтеви са њихове стране да се опозиција врати у Парламент и да прекине са демонстрацијама. Режим Александра Вучића се заиста налази под притиском да потпише признање Косова кроз свеобухватни мировни споразум и разграничење, али само због тога што је то део договора везаног за преузимање власти од стране Српске напредне странке.
Опозиција је изнела јасан став да подржава решење питања Косова у складу са Резолуцијом 1244 и Уставом Републике Србије. С друге стране демонстрације на улицама Србије никако не одговарају владајућем режиму јер у тим условима није једноставно потписати правно-обавезујући документ којим се Србија одриче Косова и Метохије. Посебно што власт не може да предвиди како ће демонстранти реаговати на тако нешто, јер су реаговали и на мање опасније ствари.
Оно што је сигурно то је да опозиција неће одустати од својих захтева да се редовни избори који треба да се одрже на пролеће наредне године, организују у регуларним условима и да се укине цензура медија.
Србија неопходно мора да се консолидује и да почне да гради јаке институције. Због тога читав фокус политике мора да се усмери на тај задатак. Без јаких институција Србија не може да напредује и да се бори за своје место у новом систему међународних односа“.
Другог дана конференције одржане су дискусије и предавања на Академији за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.
Поздрављајући учеснике дискусије, заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко је рекао да су руско-српски односи један од приоритетних праваца руске спољне политике. Стога је научно-практична конференцијау Брјанску важан догађај не само у региону, већ и са становишта међународних односа. „Историјски гледано, Русија и Србија су братске државе које су увек, посебно у тешким временима, давале подршку једна другој. Помажући нашим пријатељима, штитимо и наше националне интересе“, рекао је заменик губернатора.
Током дискусије разматрана су различита питања везана за статус Косова, унутрашњу политичку борбу у Србији и руско-српске односе. Директор Брјанке филијале РАНХиГС, Сергеј Шачнев, подсетио је да се конференција одржава у данима тужне годишњице – 20. годишњице војне агресије НАТО-а на Србију. Овој теми било је посвећено више презентација.
У поподневним сатима одржана су јавна предавања. Научни саветник директора Института за политичке студије (Београд, Република Србија) Зоран Милошевић говорио је на тему: “Унија на Балкану”. Председник „Руског Собрања“ у Србији (Београд, Република Србија) Ранкко Гојковић излагао је на тему „Запажања о променама расположења у југословенском друштву која су се догодила убрзо након НАТО агресије 1999.“. Директор „Центра за геостратешке студије“ (Београд, Република Србија) Драгана Трифковић одржала је предавање на тему: „100 година од оснивања Југославије“.
29. март 2019.
http://www.br.ranepa.ru/news/?ELEMENT_ID=7458
http://www.br.ranepa.ru/news/?ELEMENT_ID=7459
