Written by: Prof. Dr. Dejan Mirović
After the beginning of the war in Ukraine, there was a race in the region in primitive Russophobia. Local politicians, public figures and the media, with honorable exceptions, use hate speech to ingratiate themselves with Washington and Brussels, believing that they will retain their functions and sinecure.
Nevertheless, the director of the ANB went the furthest in this anti-Russian hysteria. Despite the fact that he heads an institution that requires a discreet and serious public appearance, he appeared as the only guest on a television show that lasted two hours. He thus violated the unwritten rules of every serious service in the world – that the heads of security agencies never appear on shows of this type.
Ипак, Вукшићева жеља да се наметне америчкој амбасади за још један мандат је изгледа била јача од правила службе. Вукшић је „открио“ да највећа опасност Црној Гори, наводно, пријети од Русије. Како и зашто није изнио у свом двочасовном ријалити наступу.
Можда је Вукшић мислио на српску пензионерку Бранку Милић коју је наводно ангажовао руски ГРУ да смијени власт у Црној Гори 2016, према верзији Катнића и ДПС-а? Вукшић ни приближну храброст није показао када га је новинар упитао за Брана Мићуновића и Веселина Вељовића.
Опасност која вреба из далеке Русије је изгледа ипак мање непријатан исход од могућег сусрета са поменутим сународницима, поготову у случају одласка са чела АНБ. У њиховом случају он користи дипломатски речник, за разлику од руског питања гдје се није устручавао да изнесе естрадне оптужбе.
Исти мањак храбрости је показао када му је тражено да званично објави разлоге за забрану уласка професорима из Србије у Црну Гору. Вукшић је у овом скандалозном интервју, како се не би замјерио америчкој амбасади, стигао да се дистанцира и од Митрополије, упркос избалансираној и умјереној изјави митрополита Јоаникија о рату у Украјини.
Након оваквог наступа више се и не поставља питање како је овакав, до избора 2020, полуанонимни локални адвокат и аматер могао да дође на чело тако важне институције као што је АНБ.
Право питање је, међутим, како овакви људи могу бити сматрани за просрпски дио црногоског друштва, ако се јавно дистанцирају од Митрополије и одају најнижој русофобској пропаганди.
У том контексту, ДПС и СДП кадрови су далеко искренији и доследнији у својој политици од Вукшића јер се не претварају да припадају просрпском дијелу друштва.
25. март 2022.
