Dragana Trifkovic BlaueNarzisse.de
После вишедеценијског наметања демократије остатку света, Американци су постали најомраженија нација. Ипак, ако некоме до сада није јасно како изгледа слобода по америчким критеријумима, мора да посети јужну српску покрајину, Косово и Метохију. Нису само споменици и цркве ограђени жицом, ограђени су и људи. За Србе који живе у енклавама, „слобода“ је ограничена на неколико километара у пречнику.
„Милосрдни анђео“
На делу српске територије, направљена је лажна држава уз помоћ НАТО бомби и ОВК терориста. Разлог за прављење ове НАТО „државе“ је жеља САД да стационира војну базу на Косову и Метохији. С обзиром да Србија није доборовољно прихватила ултиматум да буде окупирана, „борци за људска права“ су измислили разлог за интервенцију, како би остварили свој циљ и изградили војну базу. Западни медији су Србију оптужили за геноцид над албанским становништвом, а заправо су објавили фотографије преобучених УЧК терориста, који су погинули при нападу на српске безбедносне снаге. 1999. године НАТО организација је започела агресију на Србију (бившу Југославију), без одобрења Савета безбедности УН, чиме је поништено Међународно право, нарушен установљени светски поредак и уведена владавина силе. Бомбардовање српских градова и цивила, трајало је 78 дана, и током бомбардовања на Србију је бачено преко 40 000 бомби, пројектила и ракета. Коришћено је и забрањено оружје са осиромашеним уранијумом, као и касетне бомбе. У извештају који је за УН саставио тадашњи шеф мисије за просторни програм Бакари Канте, пише да је на Србију бачено преко 10 тона осиромашеног уранијума. Еколошке последице су катастрофалне, и оне су проузроковале епидемију карцинома. Жртве НАТО агресије нису само цивили који су погођени бомбама (2 500 убијених и 12 000 рањених), већ и све жртве опаке болести, као и наредних десет генерација које ће умирати од карцинома проузрокованог осиромашеним уранијумом. То су укратко главне последице удружене агресије 19 држава (САД и Европе) на Србију 1999. године.
Злочин после злочина
Бомбардовање је прекинуто политичком одлуком тадашњег српског руководства да потпише Кумановски споразум на основу кога је дан касније донета резолуција 1244 у СБ УН. Од тада је јужна српска покрајина под контролом НАТО- а, односно КФОР- а, уз учешће УМНИК- а, касније и ЕУЛЕКС-а. Шта је српски народ преживео од како су дошли представници НАТО-а не може се описати у једном тексту. О томе много боље могу да посведоче слике и снимци погрома које су организовали Албанци, уз прећутну подршку НАТО официра, који су посматрали терор над српским цивилима. Згаришта запаљених српских кућа и цркава и дан данас упућују на „цивилизоване“ сараднике САД и ЕУ, терористе, убице и трговце људским органима. Насилници нису уклонили трагове својих злочина, јер их нико не осуђује за оно што су починили. Многобројни средњовековни манастири на Косову и Метохији су опстали за време турске окупације, али нису преживели западну демократију. Од доласка НАТО снага на Косово и Метохију, уништено је око 150 цркава и манастира. Извршен је геноцид не само над живим Србима, већ и над мртвим. Оскрнављено је преко 250 православних гробаља. Протерано је преко 200 000 хиљада Срба.
У време најжешћих напада на српски народ на Косову и Метохији, док су Албанци палили средњовековне српске манастире, и српске куће, западни медији су извештавали о „стабилизацији прилика у покрајини“. Лажи о процесу изградње „државе“ Косово, у коме наводно заједно учествују Срби и Албанци, присутне су и данас. На Косову и Метохији у току је само рушење, брисање историје и фалсификовање. Србима је онемогућено да се врате на своја вековна огњишта, да обнове своје порушене куће и цркве. Имовина Срба на Косову и Метохији је одузета, а затим продата кроз институције лажне државе, или узурпирана.
Довољно је да се погледа који симболи су истакнути на Косову и Метохији. Док путујете долином Дренице, негде у некој необрађеној њиви, можете наићи на америчку заставу, истакнуту на високом јарболу. У Приштини ћете видети Била Клинтона, чији лик прекрива цео један солитер, и његов споменик, као и копију кипа слободе из Њујорка. У једном селу у Дреничкој долини, можете да обиђете бутик Хилари, посвећен Хилари Клинтон, из чијег излога се смеши њен лик. Ту су и многобројни споменици ОВК терористима, на целој територији покрајине. На једној од многобројних бензинских пумпи, у околини Призрена, видећете заставу Немачке, Албаније и САД. Заправо где год да се упутите по Косову и Метохији, наићи ћете на Албанске, Америчке и Немачке заставе, сем у срединама где су остале последње српске заједнице. Тек неким случајем, може се видети застава такозване „државе“ Косово. Она ни Албанцима није важна, јер је за њих „независно“ Косово само прелазна фаза ка стварању Велике Албаније. Нема сумње да је пројекат „независног“ Косова, као и пројекат Велике Албаније, смишљен у Вашингтону и Лондону. То чак није ни тајна, и званичници САД отворено о томе говоре. Хилари Клинтон је 2012. године у Приштини, током сусрета са бившим вођом ОВК терориста Хашимом Тачијем, изјавила: „За мене, моју породицу и за моје суграђане Америке, независност Косова је више од спољно-политичког питања. То је лично питање“. Какве везе њена породица има са отетом српском земљом, Хилари Клинтон није разјаснила. Ако узмемо у обзир да на КиМ послују америчке компаније, односно компаније америчких чиновника који су највише лобирали за бомбардовање Србије, онда можемо да протумачимо породичне везе између Америке и Косова. Матрица је увек иста. Прво америчка војска разори неки територију, а затим америчке компаније зараде своје милијарде од тог посла. На такав начин су Американци запосели српске компаније, чија имовина вреди преко десет милијарди долара, и сада остварују профит. Иза борбе за људска права, крије се борба за отимање туђих ресурса, туђе имовине и борба за пљачку. Како међународној јавности нису доступне чињенице, већ западна пропаганда која креира сопствену стварност, могуће је да пљачкаши постану ослободиоци, терористи постану државници, а џелати жртве.
Будућност Косова
База Бондстил, коју су Американци изградили на Косову и Метохији, је друга по величини америчка војна база у Европи, после ваздухопловне базе Рамштајн у Немачкој. КФОР је након окупације Србије имао око 50.000 припадника на Косову и Метохији, док их сада има око 5.000. Страна војска са КиМ се повлачи услед активирања жаришта у другим подручјима, и учешћа САД/НАТО у свим ратовима. Питање је коме Американци остављају као проблем своје штићенике Албанце и лажну државу Косово, након повлачења са територије Србије. Осим што је НАТО бомбама променио демографску слику Косова, извршио етничко чишћење и протерао Србе који су вековима живели ту, он је додатно дестабилизовао ово подручје камповима за обуку џихадиста.
Након доласка НАТО а, односно КФОР-а на територију Косова и Метохије, у новоформираним камповима почели су да се обучавају Албански радикални исламисти, који су након тога слати у Авганистан и Ирак, а затим и у Сирију да ратују против Башара ал Асада. Индикативно је да се они појављују увек на страни иза које стоји Запад/САД, као подршка њима. Међу обученим радикалним исламистима, има бомбаша самоубица, терориста и екстремиста, који представљају опасност за даљу дестабилизацију Косова и Метохије и целог Балкана. Стварање Велике Албаније и подршка радикалним исламистима од стране САД, представља велику опасност по Србију. Аналогно томе, исламизација Европе по мерилима америчког/глобалног мултикултурализма, представља опасност по стари континент. Како Србија, односно српска власт учествује у самоуништавању сопствене државе, тако и ЕУ, односно земље чланице, раде у корист своје штете. Власт у Србији је под контролом Вашингтона и Брисела, и она фактички испуњава обавезе које је преузела од својих властодаваца. Тиме је постала саучесник у злочину над сопственим народом. У прилог томе, српска власт је јединствена по томе што се добровољно одриче од дела своје територије, поставља границу између централне Србије и јужне српске покрајине, сама гаси државне институције на Косову и Метохији, крши Устав Србије, подржава суверенитет Украјине, али не и суверенитет сопствене државе, и приморава свој народ да прихвати власт терориста који су одговорни за злочине над њим.
Америка је саопштила како је готово са прекрајањем граница, и како више неће бити промена граница на Балкану. Интересантно је да такозване демократске земље, толико жестоко бране комунистичке границе. Уосталом, одавно је јасно, да је ЕУ некадашњи СССР, сада већ у фази распада. Колико ког српска власт буде уредно испуњавала задатке Вашингтона и Брисела, а на штету националних интереса Србије, треба напоменути да Запад не сме да се радује лакоћи са којом испуњава задате циљеве. Србија је кроз историју приредила многа изненађења онима који су покушали да је поробе. За српски народ питање Косова и Метохије није решено, поготово не трајно. Зар је за очекивати да се неко помири са прекрајањем граница, онда када их је Америка прекројила по својој потреби? Једно је Србија пројектована за потребе Вашингтона и Брисела, а друго је чињеница да се српски народ никада неће помирити са отимањем Косова, са ужасном неправдом која је учињена, и да неће заборавити страдање, злочине и бомбе. Ми смо уверени да ће у будућности постојати међународно право, и независне међународне институције, које ће судити правим злочинцима за бомбардовање, убијање, вађење људских органа, када се стекну услови за поновно успостављање нарушеног светског поретка.
Промене су почеле редистрибуцијом економске и политичке моћи са запада на исток, што говори у прилог томе да ништа није завршено, него тек почиње. Можда за Европу постоји последња нада да се отргне из канџи САД и да почне да води политику у складу са сопственим интересима. Нове околности у свету, неће заобићи случај Косова и решавање будућност српске покрајине у складу са Међународним правом. Српска власт може да крши Устав док је западни „партнери“ у томе подржавају, али кршењем па чак ни променом Устава не може да фалсификује Међународно право које је тренутно ван снаге. Косово није никакав специјалан случај поготово не због тога што су САД решиле да он то буде. Зато нико озбиљан не сумња у то да је будућност Косова тамо где је и његова прошлост. У Србији.
Текст је објављен на немачком политичком порталу BlaueNarzisse.de:
22. јун 2015.
