Косовско питање у светлу тајних преговора Вучића и Тачија

Written By: Dragana Trifkovic

Тајни преговори о судбини Косова и Метохије, које Александар Вучић неовлашћено води са Хашимом Тачијем, ових дана добијају епилог.

Иако је легалан оквир за решавања косовског питања Резолуција 1244 и Устав Републике Србије, државно руководство Србије на челу са Александром Вучићем крши Устав и игнорише међународно право. Заправо је највећи гарант поштовања међународног права Руска Федерација која се изричито залаже за договор у оквиру Резолуције 1244, али председник Србије је домаћој јавности до сада више пута покушао да објасни да Резолуција 1244 није добра за нас, иако је она једини гарант територијалне целовитости државе Србије. Поставља се питање због чега онда председник Србије тако лако одбацује Резолуцију 1244? Ради се о томе да је Александар Вучић преузео обавезу да ће „решити“ питање Косова и Метохије и то на онај на чин на који претходни председник није био спреман, због чега је изгубио власт. Наиме, ЕУ која води техничке преговоре између Београда и Приштине је инсистирала 2011. године да Србија угаси државне институције на територији Аутономне покрајине Косова и Метохије и да на читавој територији буде имплементиран и интегрисан систем независног Косова. Са оваквим захтевом је Ангела Меркел дошла у посету Београду у августу 2011. године, али се непријатно изненадила тиме да је Борис Тадић одбио такво решење, које представља директно кршење Устава Србије. Наредне године долази до смене власти и Српска напредна странка Томислава Николића и Александра Вучића преузима чело државе. Иако су у предизборној кампањи обећали да ће поништити све штетне договоре о Косову које је претходна демократска власт потписала, урадили су све супротно. Наиме прихватили су управо оно што је Борис Тадић одбио, али то није све.

Србија без икакве званичне политике по питању КиМ

Убрзано по доласку на власт, Српска напредна странка у коалицији са Социјалистичком партијом Србије је потписала низ противуставних докумената, и што је још горе, све што је потписала то је и спровела на терену. У децембру 2012. је поставила државну границу између Косова и остатка Србије, а затим угасила институције државе Србије на територији Косова и Метохије и практично предала контролу над овом територијом Албанцима. Такви потези су „озакоњени“ кроз Бриселски споразум из 2013. године. Након тога, државно руководство Србије је вршило репресију над српским становништвом на Косову, захтевајући од њих да изађу на изборе независне државе Косово и дају легитимитет овој сепаратистичкој творевини. Формирана је такозвана „српска листа“ преко које је Србија ступила у колаборацију са нелегалним приштинским властима.

Техничке преговоре у Бриселу су подигли на ниво два премијера, а затим и на ниво два председника, Александра Вучића и Хашима Тачија.

Иако је Томислав Николић више пута обећавао да ће изнети платформу за решење косовског питања, он то није урадио за време свог председничког мандата, а све до сада, то није урадио ни Александар Вучић. Грађани Србије апсолутно немају увид у то шта Александар Вучић договара са Хашимом Тачијем, и због тога су ови преговори прозвани „тајни преговори“. Нажалост, српска јавност је могла да сазна неке детаље о тајним договорима из европских или албанских извора.

Оно што је познато од раније, то је да је Александар Вучић обећао Ангели Меркел да ће решити косовски проблем тако што ће отцепити део територије државе Србије, односно признати право Албанцима да створе државу засновану на насиљу и терору над Србијом и српским становништвом.

Међутим, како албанска страна није испунила ни једну тачку из Бриселског споразума, инсистирајући упорно на Уставу независног Косова, Александар Вучић је дошао у проблем како да објасни грађанима Србије да је дао баш све, а да није добио ништа за узврат. И то што је требало да добије практично није значило ништа, јер Заједница српских општина која је требало да се формира по договорима из Брисела, имала би надлежности као невладина организација која функционише у оквиру Устава независног Косова. Али за Албанце,који су чврсто решени да не попусте ни у чему, чак ни то није било прихватљиво, и они су такав договор игнорисали. ЕУ је показала неспособност да помогне у доношењу било каквог праведног решења, и разговори су завршили у слепој улици. Али ни та чињеница није мотивисала Александра Вучића да преговоре у Бриселу прогласи неуспешним и да се врати у оквире Устава Србије и Резолуције 1244, управо због преузетих обавеза.

Александар Вучић и Хашим Тачи у Албаху (Фото: KosSev.info)

Промена граница је део свеобухватног мировног споразума

Нове могућности су створене након промене власти у САД и доласка Доналда Трампа на власт. Познато је да су САД креатори и спонзори „независног“ Косова и да ЕУ води техничке преговоре под будним оком САД, односно у њихово име.Хашим Тачи и Александар Вучић су заједничким договором пронашли модел како да реше проблем, а тако да Вучић добије неко покриће које би могао да представи као успех. План о размени територије је касније преименован у корекцију граница, због тога што је првобитни назив звучао тако да отвара још многа питања. Наиме приликом разбијања Југославије, западне силе су инсистирале на непромењивости граница, а размена територија се ни мало не уклапа у тај концепт. Корекција граница већ много „безопасније“ звучи, јер може да се подведе под решавање ситних граничних спорова између две државе. У сваком случају, корекција граница или разграничење, како још називају овај план, подразумева повлачење и признавање јасних граница између две независне државе. Овај план за Србију је још катастрофалнији од признавања сепаратистичке творевине у границама Аутономне покрајине, због тога што за Србију отвара питање свих граница и омогућава даљу дезинтеграцију Србије. Иако је Александар Вучић сигурно свестан такве опасности, он ипак иде на неповољније решење, како би себи обезбедио какав-такав алиби. План разграничења подразумева предају 98% територије Косова и Метохије Албанцима и припајање дела југа Централне Србије (делови територије општина Прешево, Медвеђа, Бујановац) независном Косову. Такође план обухвата припајање делова севера Косова Србији (делови општина Зубин поток, Звечан, Лепосавић). Радна верзија документа дефинише прецизније територије разграничења односно размене, као и друга питања (језеро Газиводе, Трепча, статус српских цркава и манастира и сл.) али овом приликом није потребно да улазимо у те детаље.

Осим за Србију, овакво прекрајање граница је опасно и за Европу јер после Србије Албанци могу да затраже разграничење и у Македонији, Црној Гори, Грчкој, а оваква идеја о етничком разграничењу може да заживи и у многим другим деловима Европе где постоје сепаратистички покрети и територијални конфликти. Због тога се Немачка противи оваквом плану, који може да доведе до дестабилизације читаве Европе.

Фото: Бета/AP Photo/Francois Mori Pool

Какав је руски став?

У том смислу није ни чудно да су се информације и плану разграничења, који тајно договарају Александар Вучић и Хашим Тачи, појавиле управо у немачким медијима (Франкфуртер рундшау). Немачка је свакако незадовољна због тога што је Александар Вучић променио план и уместо обећаног признања Косова у границама Аутономне покрајине, сада договара промене граница.

Дојучерашњи сигурни партнер Ангеле Меркел се преко ноћи окренуо ка САД, игноришући претходне договоре са Немцима. Разлог томе је добијање подршке од стране Трампове администације за план разграничења. САД је стало да реше што пре питање Косова и да заврше интеграцију простора Балкана у НАТО, што овај план омогућава. Наиме, одмах по потписивању свеобухватног мировног договора (у који је имплементирана и корекција граница) између Београда и Приштине, Косово ће моћи да поднесе захтев за пријем у НАТО, што је и сам Хашим Тачи већ више пута најавио. Свеобухватни споразум о нормализацији односа обухвата и ставку да се Србија неће противити пријему Косова у међународне организације, што важи како за НАТО тако и за УН. Споразум ће такође садржати захтев да се Резолуција 1244 измени, како би се тиме коначно (можда) заобишао проблем кршења међународног права. У тексту који се појавио у немачким медијима исправно пише да план разграничења подржавају САД и ЕУ, иако у самој ЕУ постоји спор по том питању. Оно што је интересантно, то је да се сличан текст након тога појавио и у албанским медијима, који се разликује по неким детаљима и томе што тврди да план разграничења подржавају САД, Француска и Русија.

Хашим Тачи је до сада више пута износио у јавност тврдње да je Русија спремна да подржи план разграничења између Београда и Приштине, иако за то не постоје никакве основе. Наиме, руски председник Владимир Путин је приликом последње посете Београду изнео врло јасан став да Русија подржава прихватљиво решење по косовском питању у оквиру Резолуције 1244 СБ УН. Том приликом је изнео и ставове да кршење међународног права доводи до озбиљне дестабилизације ситуације на Балкану, осврћући се посебно на формирање такозване војске Косова што је у супротности са Резолуцијом 1244. Тврдње албанских медија, као о изјаве Хашима Тачија, практично служе за обмањивање јавности, нарочито у Србији, што у многоме олакшава покушаје званичне Србије да представи како Русија даје пуну подршку политици предаје Косова. Као доказ томе служи и изјава Ивице Дачића од пре неколико дана да је Владимир Путин још пре пет година подржао план разграничења, иако у то време овакав план није ни постојао. Након дефинисања плана разграничења од стране Александра Вучића и Хашима Тачија прошле године, Србија је ангажовала Тонија Блера, који је српској јавности препознатљив као једна од кључних фигура која је лобирала за бомбардовање Србије 1999. године, да сада лобира за план о разграничењу са Албанцима, како би Александар Вучић добио подршку светских званичника за овај план. Трампова администрација је прихватила овај план, из већ наведених разлога, што је било јасно и из изјава Џона Болтона да САД не искључују територијалне корекције. Међутим, са обезбеђивањем руске подршке плану разграничења, Александар Вучић и Тони Блер нису имали толико среће. То је било јасно након посете Вучића Москви у октобру прошле године, када је Вучић тражио од руског председника да Русија не стави вето на пријем Косова у УН.

Извор: Informer.rs

Српска јавност ће сазнати да договор постоји, када га Александар Вучић потпише

Иако је улога Александра Вучића у тајним противуставним преговорима са Хашимом Тачијем обелодањена у светској штампи, што је и сам Тачи потврдио, председник Србије пориче те тврдње пред српском јавношћу. Иако су обелодањени детаљи радног документа који се назива свеобухватни мировни споразум, а садржи и план разграничења, Александар Вучић тврди да такав план не постоји. Ту се логично поставља питање: како је Владимир Путин подржао план разграничења пре пет година, ако он ни данас не постоји?

Изјава министра спољних послова Србије је својеврсни дипломатски скандал, усмерен поново на уверавање српске јавности да Русија подржава предају Косова, а тиме фактички и ширење НАТО.

За крај бих напоменула да је крајем новембра у Москви одржана конференција под називом „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“, где је било речи о Косову и Метохији. Колеге из Русије су питале присутног посланика Српске напредне странке, Владимира Ђукановића, да им појасни шта значи план разграничења. Он им је одговорио да је такав план одбачен, те из тог разлога нема потребе да објашњава његово значење. У свом излагању након тога, појаснила сам колегама из Русије шта значи план разграничења (јер су неки детаљи већ тада били познати захваљујући незадовољним гласовима из Брисела) и изнела уверење да такав план није одбачен, већ да је он написан на 40 страница радног документа. Остаје да видимо каква ће бити реакција Русије уколико дође до потписивања овог договора, што је Трамп већ и најавио. Уколико Русија стави вето на улазак Косова у УН и остане при Резолуцији 1244, то ће значити да су тврдње о томе да Русија подржава предају Косова, неосноване. Уколико пак дође до другачијег сценарија, то би вероватно значило да је Русија направила неку врсту политичког договора за такав уступак. У сваком случају, Русија има право да се осећа изневереном од стране Србије, јер је могуће разумети чињеницу да је Александар Вучић слагао Ангелу Меркел која тражи признавање Косова у постојећим границама, али је немогуће разумети лагање земље која подржава територијалну целовитост Србије.

Иако се српска јавност, Српска православна црква, академска заједница и највећа опозициона коалиција, Савез за Србију, противе потписивању договора који није у складу са Уставом Републике Србије и Резолуцијом 1244, Александар Вучић не одустаје од својих тајних планова. За њега је то само питање отплате кредита, у вези са доласком на власт и преузетим обавезама. Свакако, подмукла предаја треба да буде изведена тако да се прогласи као велика победа и трајно решење, а да носиоци овог договора, Вучић и Тачи, буду награђени и почаствовани. Противницима предаје Косова остаје да се против тога боре чак и у случају да дође до потписивања договора са Приштином и фактичког признања косовске независности од стране Србије заснованог на кршењу Устава и међународног права. Оно што је трагично у целој причи је то да је српска јавност толико збуњена и дезинформисана да у највећој мери не разуме шта се дешава по питању преговора и решења за Косово и Метохију. Иако свакодневно пратим вести на ту тему, и сама сам остала збуњена када сам у новинама видела наслов: „Александар Вучић: Грађанима ћу предочити решење за проблем Косова тек кад га прихвате Албанци“.

Помислила сам да су у питању лажне вести, али не. Наша реалност је одавно превазишла лажне вести.

Интегрална верзија текста написаног за Руску народну линију

2. март 2019.