Written By: Miloš Zdravković
Русија и Белорусија се већ дуже време не слажу око решавања ситуације на простору бившег Совјетског Савеза. Москва је кључни савезник свих држава које подржавају , пре свега економску али и политичку реинтеграцију, а Минск сматра да је питање опстанка „независних“ режима на власти једини начин да се реши криза на простору некада највеће државе на свету.
Стварање савеза Русија-Белорусија-Казакстан-Јерменија-Киргистан саставни је део новог Евроазијског економског савеза , поретка по руском моделу, процеса које може имати важне геополитичке последице на трошне геополитичке стубове Сједињених Америчких Држава и Европске Уније (ако се ЕУ уопште може узети у обзир као важан геополитички играч).
Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршена прича. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу. Да ли се резултати посете тек сада виде у Белорусији !?
Кочнице су отказале – Последњи говор председника Лукашенка је “антологијски”
Наравно, једно је јасно: Лукашенко прети да ће Белорусију удаљити из савеза са Русијом. Колико је то могуће и колико би у том случају трајао у политичком смислу (Лукашенко је заборавио како су прошли Гадафи, Садам Хусеин, Јанукович, Сакашвили и други, као Нориега, који су покушавали да сарађују са западним канцеларијама и заборавили на приоритете властитих народа. Они су јасан пример да Запад издаје свакога ко је био довољно глуп да му поверује), то је тема за расправу, али је занимљиво у том погледу говор нацији Лукашенка у којем је рекао:
– Треба успоставити снажне везе са ЕУ, САД-ом и Кином.
– Оптужио је Русију да је братство претворила у партнерство.
– Оптужио је Русију да му годинама продаје енергенте по високим ценама и да му даје кредите под неповољним условима.
– Белорусија ће морати да сачува своју независностт и да разуме коју улогу треба да игра у надолазећем Хладном рату, свесна да је пожељна и Западу и Истоку, рекао је Лукашенко.
После тога, Лукашенко је отишао и корак даље. Наиме, у току су преговори Александра Лукашенка и Владимира Зеленског (председника Украјине) око изручења Украјини 33 руских држављана ухапшених у Минску посљедњих дана, који су, наводно, ратовали 2014. и 2015. у Донбасу. Ако се ово догоди, то значи да они , као припадници руске приватне фирме, Вагнер груп, пандам Америчком Блеквотерсу, нису прекршили белоруске законе, како је у свом халуцинантном говору прекјуче тврдио Лукашенко и стварно су били на путу у трећу земљу. Да јесу, онда би им било суђено у Белорусији и Москва се не би заузела за њих.
Ако би белоруски председник стварно направо такав гест, разлаз Лукашенка, не и Белорусије, с Русијом би био коначан. У овом тренутку, с обзиром на слагалицу карактера и непредвидивост, све се може очекивати.
Ипак да се вратимо Помпеу и антологијској посети државама бившег СССР-а. Високи амерички званичници нису дошли у Кијев од почетка скандала који је избио у вези са наводним притиском Доналда Трампа на украјинског лидера Владимира Зеленског. Упркос скандалу који је избио, Помпео је у Кијеву срдачно дочекан. Председник Владимир Зеленски уверавао је да су „САД биле, јесу и би ће кључни савезник Украјине у заштити њеног суверенитета“. Извор : www.dw.com/
Из украјинске престонице Мајк Помпео отишао је у Минск. Ово је била прва посета шефа Америчке дипломатије Белорусији од почетка деведесетих .
Намера САД-а да Белорусији обезбеди потребну количину нафте је „препознатљива“. Ово је упоредива ситуација са „подизањем односа са САД на нови ниво“ бившег шефа Украјине Виктора Јануковича (сада избеглице у Ростову на Дону).
Да кренемо хронолошки. Раније је у Минску одржан састанак америчког државног секретара и председника Белорусије, након чега је амерички представник рекао да би Сједињене Државе могле да испоруче Белорусији 100% потребне нафте.
Треба истаћи да ово није нови, оригинални сценаријо, који су Американци измислили за Белорусију и њеног дугогодишњег лидера…
Препознатљиво је да су својевремено „ довели на нови ниво “[бившег председника Украјине Виктора] Јануковича у Украјини. Тада су лидери из Вашингтона препознали привредни, економски и друштвени потенцијал Украјине. Раније у Минску Помпео се састао са белоруским лидером Александром Лукашенком и министром спољних послова Владимиром Макејем . Стране су разговарале о многим темама. Посебно је амерички државни секретар скренуо пажњу на чињеницу да је Белорусија напредовала у погледу људских права и успостављања демократије у земљи (једини случај у Европи и свету да опозиција у парламенту нема ни једног представника). Истовремено, напоменуо је да Сједињене Државе ,у зависности од даљег напретка људских права и слобода, разматрају укидање санкција Белорусији.
Будући да је мали Коља (син мезимац) још недорастао да се кандидује за председника Белорусије, његов отац, Александар Лукашенко, није могао да направи ништа друго од реизбора за нови мандат. Председник Белорусије је на власти од 1994.
Током ових преговора, стране су такође покренуле питање испоруке Америчке нафте у Белорусију, што тренутно звучи прилично акутно за ову државу. Помпео је рекао да би његова земља могла у потпуности да задовољи потребе Белорусије.
„Сједињене Државе желе да помогну Белорусији да створи своју суверену државу. Наши произвођачи енергије спремни су да вам обезбеде потребну нафту и то по конкурентним ценама “, рекао је државни секретар подсећајући да су Сједињене Државе највећи произвођач енергије на свету. Извор : www.globalresearch.ca/
Што је нижа разина сукоба и напетости у белоруском друштву, Лукашенко лакше и безболније побеђује на изборима. То је тако јер нема здраве алтернативе.
Белоруси нису будале и велика већина је свесна да је њихово тренутно релативно благостање могуће само захваљујући најразноврснијој подршци Русије, почевши од зајмова, настављајући с попустима на енергетске ресурсе и завршавајући са тржиштем отвореним за белоруску робу, коју Минск углавном нигде не може да прода. А Белоруси добро знају да је могућност продаје њихове робе један је од кључних мотора за развој њихове економије.
Огромна „тиха већина“ о којој белоруски опозиционари често говоре заправо је проруска. Олигарси такође.
И у тим условима, Лукашенку, да би победио на изборима, било је довољно да се не свађа са Русијом.
Ипак, Лукашенко је недвосмислено изјавио : „Русија нас цени, али нас третира лоше. Измењени су братски односи због партнерства. Због трговинских ратова смо у пет година изгубили 9,5 милијарди долара“, рекао је Лукашенко и наставио свој схоw са нафтом и како је извукао закључке и сада ће тражити нова извозна тржишта.
„Тражићемо их агресивно“, рекао је Александар Лукашенко.
Али како!? Где је могуће тражити нова тржишта за неконкурентну робу, пре свега ако је и сам Лукашенко рекао да и САД и ЕУ пролазе кроз незапамћен економски пад,те сам већ више пута поновио да тамо влада себични протекционизам? Коме ће, ако напусти Русију, да прода своју чудесну робу?
Шта може Белорусија без Русије?
Белоруска економија не може да издржи раскол са Русијом и последице за белоруску привреду од раскида са Русијом биле би још теже него за Украјину, која је у првој години након Еуромаидана изгубила готово половину свог БДП-а.
Пре председничких избора у Белорусији расту русофобни осећаји. Недавно су тамо ухапшени Руси који су путовали у Турску транзитом кроз Белорусију. Притвор је објашњен сумњама да су планирали „дестабилизацију ситуацију у држави пре избора“ (сада са Зеленским преговара о судбини тих људи).
У последње време понашање вође земље Александра Лукашенка и његове изјаве о Русији отварају многа питања.
Али једно је сигурно: ако Лукашенко погорша сукоб са Русијом и прекине односе, тиме ће задати озбиљан ударац белоруској економији, привреди уопштено.
Прво, већ дуже време Русија кредитира привреду Белорусије по врло ниским каматама ( и да нису ниске, нико други није желео да их кредитира, једноставно су још увек изопштени из светских токова). И не само да може да заустави ову праксу, већ и да тражити свој новац назад.
Друго, Русија је директно субвенционирала белоруски буџет, снабдевајући Минск са енергентима са великим попустом, укључујући омогућавање прераде руске нафте у белоруским рафинеријама са накнадном препродајом производа са доданом вредношћу западним државама. Зато је било логично закључити да ће, ако белоруси претерају, руски нафташи да ускрате овај извор прихода Лукашенку.
Треће, Белорусија може да изгуби приступ руском тржишту, а то је већински удео белоруског извоза (целокупан извоз иде у државе ЕЕЗ) , док је за неке категорије белоруских роба Русија једини купац. Нема продајног тржишта, нема производње, последице су свима јасне.
Такође се може узети пример украјинске економије, која је следила пут европских интеграција и прекинула везе са Русијом пре шест година. У првој години након Евромајдана је Украјина изгубила готово половину свог БДП-а, а Белорусија би прошла пуно горе. Чисто због Белоруса, где нема таквих трендова као у Украјини, посебно западној, 2014. и раније, било би добро да се Лукашенко уразуми.
Сличност са наивним Јануковићем и напаћеном Украјином је врло велика.
П.С.
Психолошка пракса показује да ако је особа одлучила да почини самоубиство, тада је готово немогуће зауставити.
7. Август 2020.
