Science and society

Среле се једном социолошкиња, политиколошкиња и психолошкиња

Пише: професор Слободан Самарџић

Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику. Али заправо није то него – језичко насиље како би се постигао овај циљ. Нема сумње да је у питању политичка акција која бележи значајне успехе: све је учесталије јавно коришћење нових именица које се изводе из именица мушког рода и треба да изразе језичку равноправност жена.

Успех ових језичких интервенција можда би био и коначан када их сам језик не би доводио у питање. Такве интервенције, наиме, најчеше су језички немуште (ружне) и стварају природни отпор слушног и одговарајућег можданог апарата. Ова непремостива препрека, пошто других као да нема, последња је шанса за српски језик да остане свој на свом – не због туђица, него због унутрашњег насилног кварења. Основни проблем је у томе што у један природан еволутивни ток, а то је настанак и развој језика, упада конкретан политички актер, којем као таквом овде није место. Управо стога што је мета интервенције оно најприродније друштвено што човек има – језик, било би нормално да се овом радикалном политичком науму супротставе не само позване језичке институције, већ и свако ко осећа лични дуг према матерњем језику. Пошто је реч о одбрани једне темељне вредности, овој акцији не би се могао приписати атрибут дневнополитичког, већ у датом случају – егзистенцијалног. У супротном, језик ће своју егзистенцију у лепом морати да брани сам, а то није могуће на дужи рок.

Колико је погрешно и деструктивно конструисање (као намеравана политичка делатност) нових речи или њихових деривата може да илуструје управо искуство природне еволуције српског језика у области о којој говоримо. Реч учитељица настала је (а није створена) тек пошто су у школама почеле да предају жене. Али овде није реч само о тој чињеници, јер би се по том узору оправдано морале прихватити и савремене језичке новотарије као што су, рецимо, речи политиколошкиња или боркиња. Разлика је у томе што је реч учитељица одобрио сам језик, а друге две није. Дакле, није реч само о навици употребе, већ о језичком сазвучју са постојећим вокабуларом. Језик је ту јако осетљив и прецизан. После лакара дошла је лекарка. После доктора докторка, али у овом случају са једном суптилном разликом: када је реч о медицинској сфери ово је у реду; али ако је реч о научној титули готово смешно звучи кад се за жену каже докторка, а уобичајено када се каже доктор.

Данас има доста именица мушког рода које означавају занимања којима се баве и жене. Реч је о именицама које су на граници еволутивне деклинације ка именицама женског рода: председник па председница, професор па професорка и сл. Познаћете их по томе, што ћете жене тих занимања и звања спонтано ословљавати и на један и на други начин. Насупрот томе, ако чујете да неко користи реч као биолошкиња или филозофкиња, знаћете коју идеологију заступа. Али, та идеологија, када је већ помињем, морала би да буде сагласна својим начелима језичке равноправности. Рецимо, имена животиња морала би такође да буду „родно осетљива“. Тако на пример, женка носорога би се морала звати носорошкиња, а мужјак змије (јер, ваљда је реч и о тој равноправности) – змијан.

Колико овакве политичке интервенције у језик отежавају комуникацију може да посведочи литература писана тим језиком или, пак, преводи који су прављени на том новојезичком узусу. Ту недавно, по службеној дужности прочитао сам књигу аустријског аутора Волфганга Шмалеа Шта ће бити са Европском унијом?Историја и будућност (Клио, Београд, 2019). Превод је обављен на родно осетљив начин пошто је и сам оригинал такав, али је на одговарајућим местима језички био несносан. Овај тегобан утисак последица је саме материје у којој се често користе изрази који су због специфичне врсте тзв. коректности морали бити написани двоструко. Без исцрног набрајања (на ово сам реаговао тек када ми је стварно додијало), реч је о следећим паровима који су се прилично често понављали: грађани/грађанке, мигранти/мигранткиње, бирачи/бирачице, држављани/држављанке, посланици/посланице, заступници/заступнице, кандидати/кандидаткиње, председник/председница; а онда нужно и: њега/њу, њему/њој и сл. И не само то. Ради савршене равнотежне равноправности аутор књиге, а с њим и наш преводилац, сваки од ових парова после првог помињања уредно обрће, као: грађанин/грађанка, па онда грађанка/грађанин.

Једна реченица у овој књизи одзвања овако:  „Две/два/двоје главних кандидаткиња или главних кандидата с највећим бројем гласова ушли/ушле би у други круг гласања; избор за председницу или председника би се организационо одржао…“ (стр. 140). Једна од несрећа овог издања је у томе што је преведено са немачког. У овом језику именичка деривација ове врсте је једноставна и језички и писано тако што се увек на именицу мушког рода дода само „in“, чиме се претвара у именицу жеског рода. (Рецимо: учитељ/учитељица – Lehrer/Lehrerin). У српском језику тај додатак је различит: ица, ка, скиња, шкиња, киња, итд. Али, питање, независно од родно равноправне намере, следеће је: ако немачки језик то допушта на лаган и некварљив начин, зашто бисмо ми исто поступали кад то није случај. Зар није паметније, као што је и досад било, да ослушкујемо језик и пустимо га да нам дозволи или не дозволи одговорајућу промену. Изгледа да тако не може због нечијег политичког става.

На крају, присећам се једне духовите досетке нашег лингвисте Ивана Клајна из његових „језикословних ситница“ у НИН-у. Пишући о истој теми и излажући језичке новотарије, такст је завршио једном недоумицом. Када је једном приликом дошао на свој факултет, угледао је плакат Завода за трасфузију са крупно написаном поруком „Будите даваоц“. Помислио је какву би забуну направио овај позив написан на родно осетљивом језику.

 

09. децембар 2019.

Србија и свет

 
 
author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *