Историчар Сергеј Галани: Предговор тексту Канона
Неколицина руских интелектуалаца објавила је на интернет адреси rucanon.ru текст „Руског универзалног канона“ – кратак збир главних постулата руског света, његових основних семантичких и вредносних принципа.
Шта је то руски свет? То је велика људска заједница, обједињена одређеном филозофском перцепцијом бића, сопственим системом погледа на свет.
Written By: Slobodan Samardžić
Пре неколико дана јавност је из саопштења-једне-реченице Уставног суда Србије (УСС) сазнала да је овај Суд одбацио све иницијативе за оцену уставности Одлуке о проглашењу ванредног стања. После пар дана на порталу УСС појавио се текст Решења о одбацивању (вид. here). Најблаже речено, ово је по својој форми документ омаловажавања свих иницијатива и њихових подносилаца. Њих је, колико ми је познато, било десет, али УСС није ни једног удостојио свог појединачног одговора, већ је лиферовао скупни текст (Решење) као да је реч о заједничком раду десет иницијатора, а не о десет посебних прилога.
A video conference "Syria-cradle of Christianity"was held on the platform of the Interparliamentary Commission for Human Rights.
The conference was chaired by Mr. Valdemar Herdt, a member of the German Bundestag from the Alternative for Germany, who also initiated the holding of this conference.
Over thirty MPs, high-ranking politicians and experts from six countries participated in the conference.
Written By: Dragana Trifkovic
At the Census of population in Montenegro in 1909. 95% of the population identified themselves as Serbs by nationality. There was no such thing as black nationality. Only 39 years later, at the 1948 census. 91% of the population declared themselves to be Montenegrins by nationality. Such a radical break occurred after World War II, The Fall of the monarchy and the coming of the communists to power. In addition to Montenegro, Yugoslav nationality also appeared then, so it is on the 1981 census. in Montenegro there were 69% Montenegrins, 6% Yugoslavs and 3% Serbs (other Albanians, Muslims, Croats and Roma). Before the separation of Montenegro from Serbia, which was realized by a very questionable referendum from 2006. in the 2003 census. in the Republic of Montenegro there were 43% Montenegrins, 32% Serbs and no Yugoslavs. This shows that the breakup of Yugoslavia influenced the return of Serbian identity in Montenegro. Although at the time of Yugoslavia, Montenegrin nationality was absolutely the majority formally represented, in reality people considered it a subset of Serbian national identity. Although at that time there was a structure of people that harbored aversion to such an interpretation, it was not in the majority.
Пише: Горан Раичевић
Безбедносни ризици – последица обесмишљавања и формализације обавештајно-безбедносних служби
Пише: Бошко Мијатовић
Србија се ових дана задужила на светском финансијском тржишту још две милијарде евра како би финансирала свој програм подршке привреди погођеној епидемијом.
Written By: Dragana Trifkovic
Косово се налази у озбиљној политичкој кризи која неће скоро бити разрешена. На међународној сцени се дешавају велике промене. Данас смо могли и у Бундестагу да слушамо о томе како нико не очекује да ће Косово постати стабилно и мулти – етничко. Очекује се да ће оно и даље бити центар нестабилности у Европи, јер су на политичке позиције доведени терористи. Уместо да руководство Србије активно користи такве политичке околности, оно изгледа жури да легализује такозвану независност Косова, више и од Албанаца.
Пише: Дејан Мировић
Председник Србије Вучић је више пута у периоду од марта до јуна прошле године изјавио да се залаже за поделу Косова, односно разграничење. „То је моја идеја“ – одговорио је потврдно на питање новинара о подели, стојећи на брани Газиводе 8. септембра 2018.
Пише: Горан Раичевић
“Срби су такав народ, када им је тешко Богу се моле и војника воле, а када прођу времена тешка, Богу окрећу леђа, а војника забораве.“
Written By: Dragana Trifkovic
Новина „Политика“ је на Дан победе 9. маја објавила интервју са руским амбасадором у Србији г. Боцан Харченком под насловом „Резолуција 1244 треба да буде замењена новом“.
Наслов интервјуа је у потпуној супротности са званичним ставом Руске Федерације који гласи да решење косовског проблема треба да се нађе у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244.
