Tag Archives: Serbia

Written By: Mladjan Djordjevic

In the author's text, published on the website of the Russian Federal News Agency "Regnum"Mladjan Djordjevic, a Serbian opposition activist, interprets the current campaign in the Serbian media, directed against Russia, as a preparation of Aleksandar Vucic for a move away from Russophilia to Russophobia, similar to the one made by Milo Djukanovic a few years ago.

We transmit the text in its entirety:

For a long time on this site, and even longer in conversations with my Russian friends, I warn of the fact that the current president of Serbia Aleksandar Vucic is preparing what I am in text published on the day of victory, he called "Djukanovic's turn": a departure from his false Russophilia to open, undisguised Russophobia, like that made by President of Montenegro Milo Djukanovic, turning his back on centuries-old Russian-Montenegrin friendship and introducing Montenegro to NATO.

Written By: Slobodan Samardžić

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto and de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Written By: Dejan Mirović

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.

Dragana Trifkovic interview Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.

Online conference in the organization Atlantic Councilit is held 24. June 2020. The theme of the panel was the transatlantic fight against the COVID-19 pandemic, the future of the transatlantic alliance, and the geopolitical challenges posed by Russia and China. The conference was accompanied by Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies, as well as Svetlana Maksovic, secretary general of the Center for geostrategic studies. Below we share the report from the conference, as well as comments and questions from the Center.

ModeratorAnna Wislander, Director, Northern Europe Office, Atlantic Council

Introductory wordFrederick Kempe, president and CEO Atlantic Council

Dragana Trifkovic, Director General of the Center for geostrategic studies

Крајем маја ове године, пре нешто више од месец дана, председник Србије Александар Вучић је на конференцији за новинаре у згради председништва упитан да прокоментарише незваничне наводе да Србија и Косово преговарају о размени територија. Новинарка је цитирала приштинске изворе који тврде да су косовске власти спремне да размене 17 српских села са Севера Косова за општине на југу Србије, Прешево, Медвеђу и Бујановац. Он је одговорио: „Никада ми нико није помињао ни никаква села, нити било шта друго, нити било шта слично. Слушао сам различите приче кроз медије, а овако нешто никада нисам чуо, баш ме занима која су то 17 села. Никада нисам добијао понуду такве врсте и никада такву понуду нисам видео“. Истакао је да Србија води „слободарску и независну политику“.

Written By: Slobodan Samardžić

Није битно да ли смо у другој фази првог таласа или смо у првој фази другог таласа. Битно је да се вратио вирус корона са свим радикалним манифестацијама. Карактеристика ове пошасти од почетка ове године јесте њена правична планетарна распоређеност. Та се карактеристика понавља. И још нешто, феномен је планетарни а борба против њега је национална.

Пише: професор Слободан Самарџић

Избори који ће се одржати за неколико дана по својој такмичарској дражи и неизвесности равни су данашњим изборима у Северној Кореји или негдашњим изборима у земљама „реалног социјализма“ и „реалног самоуправљања“. Србија још не баштини чисти систем ових држава, али свакако следи ток настајања таквог система у првим послератним изборима у Југославији, изборима за Уставотворну скупштину почетком 1946. године.