Written By: Slavisa Batko Milačić

Since the dissolution of the Socialist Federal Republic of Yugoslavia, the Albanian factor has been among the main actors of instability in the Balkans. At the same time, Albanians are the main geopolitical partner of the United States in the region. Accordingly, the Greater Albania project, which dates back to 19. the idea of uniting all Albanians into one state has never been more current. The league is 1878. for years, it sought recognition of the national identity of Albanians and the autonomy of Albania within the Ottoman Empire. At The Gathering held at the Bajrakli mosque in Prizren, autonomy was sought from the Ottoman empire that would unite all Albanians in the Balkans territorially. This project has not been abandoned to this day.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

Политичка сарадња Русије са другим странама је по принципу везана за власт. Мислим да није увек паметно подржавати искључиво власт, без узимања у обзир о каквој се власти ради. Узмимо примере из прошлости као што су Порошенко или Сакашвили, који су по мом мишљењу нанели велике штете националним и државним интересима Украјине и Грузије.

Пише: професор Слободан Самарџић

Данас, када медији у Србији опширно извештавају о изгледној хуманитарној катастрофи Срба на северу Косова и Метохије, морамо да се питамо: да ли држава Србија има било какве везе са тим. Мислимо на неку врсту озбиљне државне везе – пружање делатне помоћи, дипломатске акције/офанзиве, употреба мера одвраћања, спремност на контрамере, укратко – показивања државне одговорности за опасно стање својих држављања на делу окупиране територије Србије.

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Утемељивач реалполитичког промишљања политике Макијавели утврдио је правила и описао технику освајања и задржавања власти. Један од његових савета је „Ако се окружите ласкавцима то је почетак вашег краја, зато што вас ласкавци одвајају од реалности, а ви морате да знате реалност, не можете да владате у неком свету који сте сами себи измислили“.   

Србија је очигледан пример да је могуће владати у измишљеном свету, али наравно питање је: колико дуго?

До које мере је српска стварност одвојена од умишљеног света владајућег режима, посебна је тема. Нарочито је опасно што власт уз помоћ контролисаних медија успева да држи велики део својих бирача у потпуној заблуди.

Пише: Дејан Баљошевић

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије за EurAsia Daily

Низ догађаја у вези са Косовом и Метохијом који су се одиграли одмах након избора у ЕУ, не дају основа за оптимизам када је Србија у питању. Срби са Косова и Метохије живе у сталном страху и неизвесности, јер не знају шта их чека. Ништа боља ситуација није ни у остатку Србије. Иако је јавност у Србији свакодневно бомбардована разним вестима о КиМ, мало је оних вести којима заиста треба придавати важност. Оне су обично недоступне широј јавности.

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Након јучерашње седнице Парламента, на којој је председник Србије Александар Вучић као основну поруку предочио да морамо да признамо такозвано независно Косово како нас Албанци не би напали, покренута је још једна тортура над Србима са КиМ од стране припадника безбедносних снага Косова. Дефетистички став председника Србије практично је охрабрио албанске сепаратисте на такав потез.

Припадници специјалних јединица РОСУ рано јутрос су ухапсили више десетина Срба, припадника Косовске полиције, која је установљена на основу закона независног Косова. Према наводима албанске стране, они су ухапшени због умешаности у криминал, кријумчарење и убиства.

Пише: професор Слободан Самарџић

Ово је једина справа која може да измери величину и значај предстојеће скупштине о Косову и Метохији. Председник републике је, наиме, пре неки дан одредио (за сада) последњу стратегију своје политике у вези покрајине – правити се бласав. Сам је рекао да је пропало све зашта се залагао и да му, додајем – као одговорном државнику, преостаје само још да се прави блесав.

Овде се не ради ни о каквој резигнацији председника Србије и, према томе, афективној изјави. Овде је реч о врхунцу једне политике која је у својој државној деструктивности била веома доследна. Сада, када се после почетка 2013. године први пут сазива највиши државни форум, он не може бити ништа друго до најновији председников блеф. И расправа о најважнијем државном питању, које је годинама спречавано да уђе у Скупштину, може бити само тест за блесиметар.