Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
Пре неколико дана на север Косова су упале косовске специјалне јединице „Росу“ и заузеле језеро и хидроцентралу „Газиводе“. Такозвани председник Косова, Хашим Тачи, желео је да направи туристички излет на језеро и тиме покаже Александру Вучићу да може да дође на север Косова са специјалним јединицама, када год му то падне напамет. Наоружани припадници „Росу“ су том приликом заузели и приступне саобраћајнице, а четворицу Срба који су се налазили у просторијама „Центра за екологију“, су ухапсили и привремено задржали. Овај инцидент се десио баш у време док је у центру Приштине протестовала албанска опозиција из покрета „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, која се противи Тачијевој и Вучићевој идеји о „разграничењу“. Хашиму Тачију је ова провокација послужила да скрене пажњу са тих демонстрација, а истовремено и да лупи шамар Вучићу и још једном понизи Србију. Након неколико сати, после сликања, вожње чамцем по језеру и разгледања природе, Хашим Тачи се повукао са специјаним јединицама са севера Косова. Постигнути ефекти су могли више него да га задовоље. Посебно што је Александар Вучић до сада небројано пута поновио како никада неће дати „Газиводе“.
Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies
Делегација из Србије на челу са Славишом Ристићем, народним послаником и председником покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, боравила је у дводневној посети Москви. Поред Славише Ристића у делегацији су били: Слободан Самарџић, бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије и председник „Државотворног покрета“, Марко Јакшић, бивши народни посланик и лидер Срба са севера Косова, Драгана Трифковић, председник „Народног покрета“ и директор „Центра за геостратешке студије“ и Светлана Максовић, генерални секретар „Народног покрета“.
Већ се годинама припрема „ослобађање“ Србије од „косовског проблема“у режији оних који имају стратегију за сваки корак у процесу који су иницирали и који реализују, тј. у процесу одвајања Косова и Метохије од Србије. Америчка стратегија К1, која је први пут описана у Викиликсовим депешама, дефинисана је у четири фазе. Прва фаза је утицање на избор кооперативне „демократске“ Владе, друга фаза је смиривање српске реакције, трећа фаза поткупљивање посткосовске Србије ситним донацијама (у којој се сада налазимо) и четврта фаза дефинитивно усмеравање Србије у правцу евро-атлантских интеграција
Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана
Са ове дистанце се може рећи да је за Србију 21. век почео трагичним догађајима који су давали лажну наду у бољу будућност Србије, и да је каснија спознаја те истине проузроковала велику апатију која траје до данашњих дана. Читава генерација је залутала европским путем који је за Србију био раван пропасти. За анализу ових догађаја потребно је узети у обзир дешавања у претходном веку, посебно пад Берлинског зида, распад СССР-а и крај Варшавског уговора када САД преузимају улогу једине светске силе и почињу да кроје свет по сопственим потребама.Такав стицај околности им отвара простор ка Русију и освајању постсовјетског простора, али и разбијању Југославије која је некада служила као тампон зона између Истока и Запада. Након крвавих ратова на простору бивше Југославије који су били наметнути споља и бомбардовања од стране НАТО-а Србију су дочекале такозване демократске промене које су јој задале можда и већи ударац него сви претходни трагични догађаји. Држава је изгубила своју самосталност и у континуитету већ деценију и по она потпада под све већи утицај Запада, како на политичком тако и на економском, културном и медијском пољу, иако ни пређашњи утицај Запада није био мали. Са друге стране утицај Русије је ослабио аналогно са слабљењем Совјетског Савеза у претходном периоду, и на почетку 21. века Србија и Русија не успевају да пронађу заједнички именилац. Са једне стране у Србији су на власт дошле демократске партије које су биле усмерене искључиво на сарадњу са Западом, а са друге стране Русија је желела добре односе и стратешко партнерство са Западом. Истовремено Русија је била усмерена на решавање многобројних унутрашњих проблема.
Oд самог доласка нове гарнитуре на власт видимо континуитет са њиховим претходницима, посебно у политици према Косову и Метохији, рекла је за „КМ Новине“ Драгана Трифковић, Директор центра за геостратешке студије.
Да одмах, као што би то и наш премијер урадио, јасно, гласно и директно одговорим на питање из наслова: Нема!
Лаковерним грађанима Србије се последњих неколико недеља упорно представља велики економски успех „актуелне владе Србије и њеног премијера“ причом о могућем повећању плата и пензија од чак неколико процената (а прошле године смањене у десетинама процената).
Месецима се пласирала теза како ће на преговорима са ММФ-ом главна тема с властима Србије бити, цитирам, „стање јавних финансија и могућност повећања пензија и плата у јавном сектору, смањених новембра 2014.године, ради буџетске штедње“! Тешко је поверовати да је преговарачком телу ММФ-а, у разговорима са представницима Србије, „повећање плата и пензија“ главна тема. То би било први пут у историји ММФ-а да му је у преговорима са неком земљом то главна тема! Бојим се да ће „главна тема“ садаших преговора бити саопштена за неколико месеци, а највероватније тек после најављених избора!Сигурно је да ММФ највише занима даљи несметани процес енормног задуживања државе Србије (како би у потпуности била преузета контрола над државом, а тиме и њеном политиком), настављање процеса отимања (неки то зову приватизација) државних ресурса, а пре свега великих државних система (ЕПС, „Телеком“, „Железница“) и јавних предузећа (водоводи, топлане, извори воде, земљиште, рудници).
Излагање Драгане Трифковић на конференцији у Москви
У Москви је 18. октобра одржана Међународна конференција „Руски свет“ у организацији геополитичког истраживачког центра „Евро-Рус“ и патриотског покрета „Руски мир“.
На конференцији су говорили стручњаци из Белгије, Сирије, Србије и Русије. Говорило се о следећим темама: рат у Сирији, мигрантска криза у Европи, интеракција конзервативних организација десног центра при борби за национални идентитет, конфронтација ЕУ и НАТО, борба против анти-руске пропаганде у Европи.
Хоће да продају „Телеком“, и то баш они који су познати да никада ништа нису направили у својој биографији, чак нити у свом приватном животу, и то све до момента док нису дошли на државне функције, и то најчешће са купљеним и висококвалитетно одштамапним дипломама!
Са тим квалитетно одштампаним дипломама у Србији се не можеш запослити ни код једног озбиљног приватника, већ само у јавним предузећима и државним компанијама, јер приватници држе до свог новца, и не желе да их неко „сатире“ својим комплетним дуго стицаним факултетским образовањем и тешком муком стеченим незнањем! Апсурдно, приватници инсистирају на стручњацима са најбољих државних факултета, а политичари на функцијама у државним и јавним предузећима, које је ова или предходна власт поставила (сасвим свеједно да ли приачмо о доктору Шапићу или доктору Стефановићу), инсистирају на било каквим купљеним дипломама приватних факултета, јер једино тако могу да запосле све оне верне „несретнике“ из својих странака!
Нису никада, ни ови сада, а ни они претходни који су били на власти, гурали колица са бетоном, нити су икада радили на мобу код пријатеља, нити били „први“ на мешалици.
Како мој комшија каже: „Ни клозет нису осмислили и сами направили на свом имању“. Е такви су баш вични да продају државну имовину, јер ето, држава је, кажу, слаб управљач, то јест не може да нађе доброг и поштеног и стручног менаџера да би постизала врхунске резултате у пословању и развоју! Тачно: само што ја мислим да је то више проблем и питање где они тог експерта траже, него да ли га могу наћи!