Tag Archives: Dragana Trifkovic

Written By: Dragana Trifkovic

Застарело оружје као добра инвестиција

По писању хрватских медија Министарство одбране Хрватске је упутило захтев Пентагону за донацију шеснаест самоходних вишецевних лансера ракета М270 MLRS[1] које су у употреби Војске САД од 1983. године. САД би према наводима донирале ове вишецевне ракетне системе из војних вишкова, док би Хрватска купила ракете. М270 MLRS су покретни ракетни системи чији домет је максимално до 300 км. Њих је америчка војска користила у Заливском рату односно у Ираку и Авганистану. Јутарњи лист из Хрватске је закључио да би ова набавка ракетног система потпуно променила геостратешку слику и војну равнотежу у региону, а планирано је да се овај систему уведе у употребу у Хрватској од 2017. године[2]. Хрватски новинари заборављају на једну незнатну чињеницу, да је Хрватска од 2009. чланица НАТО алијансе а од 2013. чланица ЕУ са којом има заједничку одбрамбену политику. У том смислу није јасна констатација о промени односа силе у региону. Хрватска војска је прошла кроз НАТО реформе одбрамбеног система, чиме је знатно смањила своју одбрамбену силу како у људству тако и у техници. Хрватска војска користи застарелу технику. Један од циљева САД је да се ослобађају старог наоружања, али на тај начин да обезбеде себи корист кроз продају муниције. С друге стране САД у последње време интензивно достављају наоружање европским земаљама чланицама НАТО, али и другим земљама које нису чланице, као што је рецимо Украјина. Украјински медији такође могу да изнесу тврдње о томе да је америчко наоружања променило однос силе у региону, али да ли је то заиста тако?

Written By: Dragana Trifkovic

Посета Патриотског блока Руској Федерацији, односно Демократске странке Србије и Српског покрета Двери, резултирала је успостављањем чврстих веза са руководством Републике Крим и обостраној жељи за даљим развојем сарадње. Током боравка у Руској Федерацији, делегација је провела три дана на Криму, а затим још два дана у Москви где се састала са високим функционерима Државне думе и Савета Федерације. Циљ посете, према речима председника Демократске странке Србије Санде Рашковић Ивић, био је да се становницима Крима да подршка на њиховом више него јасном изјашњавању на референдуму. То је истовремено подршка Руској Федерацији и њеној политици која се заснива на уважавању воље народа. Крим је демократским референдумом и изразитом вољом народа који тамо живе враћен у историјску колевку Русију[1].

Реаговање Украјине

На званичну посету Криму делегације из Србије је реаговала украјинска Амбасада у Београду путем писма које је упутила на адресе Демократске странке Србије и Српског покрета Двери. У писму је амбасадор Александар Олександрович упозорио обе странке да је посета територији Крима, коју Украјина сматра окупираном територијом, недопустива без одобрења украјинских власти и да ће против таквих поступака Украјина предузети одговарајуће мере. Том приликом се амбасадор Украјине позвао на званични став Републике Србије да је Крим саставни део Украјине, и да Србија поштује територијални интегритет ове земље[2]. Демократска странка Србије и Српски покрет Двери су јасно изнели став да Крим сматрају саставним делом Русије и да у том смислу поштују територијални интегритет Руске Федерације, што су више пута истакли како у Србији тако и у Русији. Након повратка са Крима, ми смо у обавези да свима пренесемо утиске које смо стекли, да људи на Криму живе у миру и да је почела изградња и развој ове Републике, после двадесет трогодишње стагнације.

Директор београдског Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић дала је интервју међународном „Спутњику“ о текућој мигрантској кризи и њеном утицају на Србију. „Спутњик“ је овај интервју на свом сајту објавио у нешто измењеном облику. Разговор водила Екатерина Блинова.

Какав утицај има велика избегличка криза у Европи на Србију? Шта Срби мисле о растућем приливу азиланата у Европи?

Велики талас миграната са Блиског Истока је тежак проблем за Европу јер суштински мења њену архитектуру. Ми смо сада практично на почетку кризе која у будућности има изгледа озбиљно да ескалира. Што се Србије тиче, ми смо за мигранте транзитна земља а не њихов крајњи циљ, и немамо стратегију трајног збрињавања миграната. За Србију би тако нешто било неприхватљиво, с обзиром да нисмо у могућности да обезбедимо нормалан живот ни својим грађанима, и због тога млади људи одлазе из Србије у потрази за бољим животним условима. С друге стране, Запад не може на силу да задржи мигранте у Србији, јер као што сам рекла они Србију не виде као земљу која може било шта да им понуди. Опасност за Србију представљају захтеви и притисак бриселске администрације за збрињавање одређеног броја миграната. У досадашњој пракси српска власт је увек ишла линијом мањег отпора и правила уступке Вашингтону и Бриселу на штету српских националних и државних интереса. Због тога су се у српским медијима већ појавиле изјаве извидница Запада да би Србија требало да збрине одређени број миграната, као кандидат за ЕУ.