Economic expert of the Center for geostrategic studies: War and ideology or towards a healthy and contemporary concept of development

The overall World socio-historical development so far has shown us several legislatures, regardless of all the imbalances and turbulences that it was accompanied by. Even in our studies, despite the still vibrant post-Tito state, we were taught that the only true path to socio-historical development is evolution, not revolution, with all its problems and illogicities that it inevitably carries with it. Then, for a long time, in my master's thesis, I dealt with the second legality, i.e. the impossibility and unreality of skipping the stages of Social Development (slavery, feudalism, capitalism, socialism), which, as a rule, bring about an inevitable reversible process, i.e. a return to an earlier stage. I was based on, then very popular, developing countries, although later this legality was confirmed, not only in US, but also in developed, at that period, socialist countries. In parallel with this thesis, I was also preoccupied with the very challenging process of convergence, that is, the permeation, the stage of socio-historical development, which later proved to be another of the important legalities of this process. With the set, of course, we, the elderly, in the 1980s and 1990s, were able to follow the sad collapse of socialism at the time, which was most reflected in the economic field, and the glittering victory of Western capitalism, so we wondered where we went wrong, persistently following Marx.

Continue reading

Индија, локомотива за 22. век

Written By: Miloš Zdravković

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Continue reading