The withdrawal of U.S. troops from Afghanistan has led to a strengthening of the Taliban and uncertainty in the region, which Russia, China, India, Pakistan and Iran keep a watchful eye on, especially as neighboring countries, such as Russia in Tajikistan, have military bases, open or hidden defense partnerships, as well as great ambitions in the economy.
Experts from all meridians agree that the great powers fear the destabilization of this belt in Central Asia, but that they also have great hopes for the new situation.
The overall World socio-historical development so far has shown us several legislatures, regardless of all the imbalances and turbulences that it was accompanied by. Even in our studies, despite the still vibrant post-Tito state, we were taught that the only true path to socio-historical development is evolution, not revolution, with all its problems and illogicities that it inevitably carries with it. Then, for a long time, in my master's thesis, I dealt with the second legality, i.e. the impossibility and unreality of skipping the stages of Social Development (slavery, feudalism, capitalism, socialism), which, as a rule, bring about an inevitable reversible process, i.e. a return to an earlier stage. I was based on, then very popular, developing countries, although later this legality was confirmed, not only in US, but also in developed, at that period, socialist countries. In parallel with this thesis, I was also preoccupied with the very challenging process of convergence, that is, the permeation, the stage of socio-historical development, which later proved to be another of the important legalities of this process. With the set, of course, we, the elderly, in the 1980s and 1990s, were able to follow the sad collapse of socialism at the time, which was most reflected in the economic field, and the glittering victory of Western capitalism, so we wondered where we went wrong, persistently following Marx.
On the eve of the last New Year, on this site called "One look at 2021", I gave my geo-economic and geo-political predictions of the main currents, with special reference to Serbia. Considering that, in the meantime, both official and unofficial basic economic indicators of economic developments for the past year, as well as expectations for this current one have been published in the world and in our country, I considered it expedient to do one cut-off at the end of the first quarter of the current year. All the more so that on both of these world scenes, as well as in our country, there continued the interesting gibberish, which I announced in the previous article. To make the comparison with the previous work as good as possible, I did not change the order of current topics and events.
Written By: Miloš Zdravković
Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.
Written By: Dusan Nelki
Како се прича прича? Тако што се почне. Како се реализују политичке замисли? Тако што се изврше припреме. Да би се испричала прича, потребно је пар десетина минута или сат времена. Да би се припремио терен за реализацију политичке замисли, потребно је пар десетина година, цео век, па чак и дуже. Ја ћу вам испричати причу.
Written By: Miloš Zdravković
Није превелика тајна да у „нафтном рату“ између Русије и Саудијске Арабије покренутом почетком ове године, (подсећам: покренут је након руског одбијања саудијског предлога о даљем смањењу производње због пада потражње услед пандемије корона вируса) Русија жели да као минимум, укључи Сједињене Америчке Државе у будући нафтни споразум, или, као максимум, уништи америчке произвођаче нафте из шкриљаца који последњу деценију неометано и неконтролисано повећавају производњу (користећи америчко неучествовање у споразумима са осталим кључним играчима који су себе ограничили у производњи са циљем постизања уравнотежене цене нафте на светском тржишту) и преплављују светско тржиште својом нафтом, претећи чак и одузимањем традиционалних руских и саудијских тржишта. Међутим, амерички улазак у нафтни споразум са Русијом и Саудијском Арабијом значио би и дефинитивно одустајање од традиционалне америчке енергетске независности и од диктирања свету правила игре комбинацијом финансијске, политичке и војне моћи кроз наметање такозваног петро долара у светској трговини.
Интервју Драгане Трифковић, директора ЦГС за Eurasia Expert
