Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies
Крајем прошле године председник Руске Федерације је одржао традиционалну годишњу конференцију за новинаре, на којој је четири и по сата стрпљиво одговарао на новинарска питања. С обзиром на међународне околности, било је много тема за дискусију.
The overall World socio-historical development so far has shown us several legislatures, regardless of all the imbalances and turbulences that it was accompanied by. Even in our studies, despite the still vibrant post-Tito state, we were taught that the only true path to socio-historical development is evolution, not revolution, with all its problems and illogicities that it inevitably carries with it. Then, for a long time, in my master's thesis, I dealt with the second legality, i.e. the impossibility and unreality of skipping the stages of Social Development (slavery, feudalism, capitalism, socialism), which, as a rule, bring about an inevitable reversible process, i.e. a return to an earlier stage. I was based on, then very popular, developing countries, although later this legality was confirmed, not only in US, but also in developed, at that period, socialist countries. In parallel with this thesis, I was also preoccupied with the very challenging process of convergence, that is, the permeation, the stage of socio-historical development, which later proved to be another of the important legalities of this process. With the set, of course, we, the elderly, in the 1980s and 1990s, were able to follow the sad collapse of socialism at the time, which was most reflected in the economic field, and the glittering victory of Western capitalism, so we wondered where we went wrong, persistently following Marx.
Интервју Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије за Baltnews
На Криму сам први пут боравила 2015. године у делегацији Демократске странке Србије и партије Двери, која се том приликом састала са руководством Републике Крим. Након тога сам сваке године посећивала Крим где сам учествовала у раду многобројних форума и конференција. Последњих година од реинтеграције Крима у састав РФ, на Криму су се одвијале веома динамичне дипломатске активности усмерене ка развоју међународне сарадње.
On the eve of the last New Year, on this site called "One look at 2021", I gave my geo-economic and geo-political predictions of the main currents, with special reference to Serbia. Considering that, in the meantime, both official and unofficial basic economic indicators of economic developments for the past year, as well as expectations for this current one have been published in the world and in our country, I considered it expedient to do one cut-off at the end of the first quarter of the current year. All the more so that on both of these world scenes, as well as in our country, there continued the interesting gibberish, which I announced in the previous article. To make the comparison with the previous work as good as possible, I did not change the order of current topics and events.
Пре извесног времена председник Србије Александар Вучић састао се са посредником Европске уније у преговорима српских власти и косовских сепаратиста Мирославом Лајчаком, после којих је изјавио да Запад од Србије очекује да призна Косово. Тачније, Београду изгледа више не полази за руком да се „вади“ на полумере које подразумевају фактичку легализацију независности јужне српске покрајине уз одсуство њеног формалног признања. ЕУ и нова америчка администрација очигледно нису одушевљене домишљатошћу српских власти, које су се озбиљно надале да ће за признање Косова добити бар нешто суштинско, макар неколико српских села. Србија треба да призна Косово без било каквих услова. Вучићеве узастопне изјаве о томе да после предаје покрајине „незадовољне треба да остану обе стране“ не изазивају саосећање код америчких и западноевропских партнера српског председника. САД и ЕУ очигледно сматрају да „незадовољним“ треба да остану само Срби и нико више.
Излагање Драгане Трифковић на округлом столу YA REGNUM „Русија и земље бивше Југославије у новој политичкој реалности“
Србија и Русија имају дубоке историјске, религијске и културне везе које трају стотинама година.
Written By: Miloš Zdravković
The EU's climate strategy is far more subtle than it seems at first glance. Political games over Russian gas are justified by climate concerns, amateurs lobby for renewable sources-against coal... not asking engineers about the green transition will lead to a financial blow to consumers, not only citizens but also the economy. Russia resists this, without giving up coal, and Serbia's decisions will pave the way for the development of our country.
Written by: Professor Dr Mitar Kovač
The end of the Cold War, the self-dissolution of the Warsaw Pact in July 1991. the years and the collapse of the USSR, strategists in the West, primarily in the US and Britain, saw it as a great victory and did everything to preserve NATO, justifying in the international public the meaning and essence of its survival. How can we rationally explain that after 31 years since the disappearance of the Warsaw Pact, there is NATO and what is its meaning in the modern world? With the rise of Western economic power, NATO has become an even more aggressive military-political organization, used by informal power centers of multinational corporations in search of cheap resources and new markets, through a process of violent globalization.
National Movement of Serbs from Kosovo and Metohija "Fatherland"
Изјава председника Србије Александра Вучића да он неће лако признати самопроглашену републику Косово је скандалозна имајући у виду да он није рекао да неће признати независно Косово него само да неће лако признати ову сепаратистичку творевину. Чуди да је једна оваква изајва дата у присуству новог српског патријарха на коју он није реаговао него је мудро ћутао.
Written By: Miloš Zdravković
In the cold waters off Bornholm, a Danish island in the Baltic Sea, a complex game of cat and mouse takes place. A fleet of Russian ships is rushing to complete the construction of Nord Stream 2, a 1,230 km long gas pipeline (two pipes with a capacity of 27.5 billion cubic meters each) that would double the capacity of direct gas delivery from Russia to Germany. It remains to build less than 150 km. meanwhile, the US government, new as well as old (Trump's) backed by sanctions legislation, targets companies involved, directly or indirectly in the construction of this pipeline. As the saga enters its conclusion, the fate of the pipeline may depend on the outcome of this race.
