Economic expert of the Center for geostrategic studies: one look at 2021. year

We are slowly approaching the end of this" Corona " year, but also a year of great economic crisis, fear and uncertainty. Dark, and slightly pessimistic, and finally, albeit on a slightly smaller scale, optimistic predictions for the next year, almost each with several scenarios and variants for realization, which are usually expressed in percentages. Here, however, we will not deal with various possible scenarios and percentages of their realization, but we will base the prediction on the main current and expected World Economic and political flows and vectors, and of course their impact on our overall perspective in the next year.

Continue reading

Saudi Arabia's economic collapse and the new Middle East

Written By: Miloš Zdravković

What happened some time ago is unprecedented. The price of oil was zero. It is a matter of political effect, and he is very devastated. One of the important cohesion factors of the modern world is the consumption and trade of oil and its derivatives. The image of the mystical country, the largest exporter of black gold with which everyone aspires to join the alliance and from which no one wants to leave, the Kingdom of Saudi Arabia, has for years been the ally on which US foreign policy has relied. He who controls the oil controls the world. So at least, plastically, Eurofanatics and Atlantics tried to explain to us, intellectually weaker persons, that Western supremacy has no alternative. Falling out of this system, one of the most important and influential elements, disrupts the already unstable balance of global politics and the order established after the collapse of the USSR.

Continue reading

Is the Golden Age possible?

Written By: Nebojša Katić

Economic miracles in Europe are possible, and Serbia is a place where a miracle could happen. This follows from the extensive study "Serbia's New Growth Agenda" which the World Bank (WB) has just published. The council believes that with the reforms it proposes, real growth of gross domestic product (GDP) in the next twenty years could be seven percent per year. This is a spectacular average rate that would increase Serbia'S GDP almost four times in twenty years. The Council emphasizes that without the measures recommended in the study, GDP could grow at most three to four percent per year – not enough to bring Serbia closer to the European Union standard of living.

Continue reading

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

Continue reading

Зашто је скупо бити сиромашан

Written By: Miloš Zdravković

Сиротињо, и Богу си тешка! Ова стара народна изрека итекако има смилса у доба које подразумева коришћење напредних телхнологија у сваком аспекту живота – јер присуствујемо ситацијама када је обављање свакодневних трансакција и грађанских дужности споро, скупо и чист губитак времена. Ако је грађанин, пак, прешао на “онлајн” обављање плаћања, подношење разних формулара или заказивања рецимо прегледа у дому здравља – живот ће му бити далеко лакши, једноставнији, мање ће времена трошити и на крају плаћати мање трошкове.

Када обичан човек плаћа на пример месечни рачун за вртић свог детета, он користи кеш новац, ретко бира писање чека, или плаћа са рачуна. Кеш не носе ризик да се „оде у минус“, што је доводи до повећана трошкова због банкарских провизија. Провизије за такве услуге износе до три посто у банци, само је 1.25 процента у пошти – али је и то трошак! Живот је скуп за сиромашне људе, а примарни кривац су неоспособљеност најширих слојева становништва да користи једноставну корисничку технолигију. Недовољна информисаност кошта, а да не говоримо о људима који треба још да помажу незапослену децу или сиромашне рођаке…

Continue reading

Индија, локомотива за 22. век

Written By: Miloš Zdravković

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Continue reading

Крај једне игре

Written By: Miloš Zdravković

 

Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.

Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.

Continue reading

Енергетска ефикасност

Written By: Miloš Zdravković

Појам енергетска ефикасност значи употребу мање количине енергије (енергената) за обављање истог посла, односно функције (грејање, хлађење, осветљење). Шта заправо то значи и како постићи енергетску ефикасност?

Светска потрошња енергије се удвостручила од 1970. године до данас, а утростручиће се до 2030. године. Последица тога је да се залихе фосилних горива (нафта и гас) смањују, док ће цене енергената расти. Осим тога високе емисије угљен-диоксида (ЦО2) имају негативан утицај на климатске услове. Да би се обезбедила будућност тражи се енергетска ефикасност.

Енергија је ограничени ресурс, а човечанство није било спремно на прилагођавање природи, што је стално повећавало ниво коришћења енергије. Размишљања о рационалном енергетском понашању у области градитељства јавила су се пре него што су била наметнута енергетском кризом с почетка 70-их година прошлог века, а кроз развој нове научне дисциплине – енергетска ефикасност.

Continue reading