Written By: Nikola Milovancev
In connection with the television series "Alexander of Yugoslavia", it is necessary to point out the real political situation in the Yugoslav regions at the time of the end of the first World War, November 1918.
Written By: Nikola Milovancev
Поводом полемике проф. Владислава Сотировића и г. Златоја Мартинова, желео бих да укажем на неколико историјских података, али и да први пут обелоданим део сведочења сестре др Виде Бродар, која је водила истраживања на подручју јасеновачког логора 1964. године. Наиме, вођење тадашње комисије је поверено институту у Љубљани зато да би отпале сумње у објективност њеног рада.
Written By: Nikola Milovancev
У јуну 1867. је црногорски књаз Никола посетио Боку Которску, која је тада била дио аустријске царевине. Многи бокешки Срби обрадовали су се књажевој посјети. Израз тога одушевљења била је пјесма добродошлица, компонована од Јеронима Фјорелија (Fiorelli), а на стихове Риста Милића „Поздрав кнезу Николи I приликом доласка у Боку Которску“. На посјету црногорског владара аустријске власти нису гледале са радошћу, па је пјесник стихове са Фјорелијевим нотама, објавио анонимно (потписао се са псеудонимом „… ић“. Пјесма је штампана далеко од Боке: у новосадској Даници, 10. (22) јуна те године (српски листови у Аустрији су, скоро сви, до 1918. носили датирање по старом календару а не по државном). Фјорели је био мање опрезан и потписан је у Даници својим презименом.
Никола Милованчев у име Центра за геостратешке студије, упутио писмо комесару за људска права Савета Европе
Савет Европе
Госпођа Дуња Мијатовић, комесар за људска права
Предмет: кршење људских права верника Српске православне цркве у Репулици Северној Македонији
Written By: Nikola Milovancev
Млади историчар Бобан Батричевић објавио је 14. марта 2020. г. на порталу „Антена М“ чланак под насловом „Случај митрополита Јоаникија Липовца“. Оцене изнесене у овом тексту нису историјска новост, јер их титоистичка историографија понавља 75 година, настојећи да митрополита Јоаникија прикаже као сарадника окупатора, посебно позивајући се на његово присуство на Петровданском сабору, 12. јула 1941.
Written By: Nikola Milovancev
Председник Србије г. Александар Вучић је у изјави 2. априла похвалио Аустрију и Словенију због успеха у борби против корона вируса. После тога се и г. Мухарем Баздуљ дотакао теме борбе против пандемије вируса у другим европским земљама, у врло луцидном тексту у „Политици“ („Две кључне недеље“). Покушаћу зато да мало опширније опишем ситуацију у Словенији, коју пажљиво пратим, а за коју је г. Вучић истакао да се „фантастично бори“. Дакле, да видимо шта се може научити од других.
На анкету „Стања ствари“ о духовним политичким и моралним последицама садашње пандемије одговара Никола Милованчев
Written By: Nikola Milovancev
Скупшина Црне Горе је донела правни акт апсурдног назива – „Закон о слободи вјероисповјести“. Апсурдног због тога, јер је цинично да се правно-политичко насиље и покушај отимања туђе имовине покривају речју „слобода“. Иако би током употребе овог закона (ако би почео да се примењује) могло доћи до узурпације имовине и других верских заједница, јасно је да се атак односи у првм реду на имовину Српске православне цркве (СПЦ). Поједини правници, експоненти садашње власти у Црној Гори, покушавају додуше да аргументују „демократичност“ овог закона и образложе његову усклађеност са „европским правним стандардима“.
Written By: Nikola Milovancev
Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.
