The Russian news agency RIA Novosti in Moscow held a conference called The 2014 war in Ukraine. and in Yugoslavia 1999: similarities and differences in tactics and strategy.
The war in Ukraine is a continuation of the destabilization and encirclement of Russia. After the collapse of the USSR and the abolition of the Warsaw Pact, space was opened for NATO expansion and full US dominance. Although the Russian authorities at the time had verbal assurances from Western officials that NATO would not expand to Russia's borders, the West did not stick to the agreement. Countries that once belonged to the Eastern bloc have become members of the EU and NATO. The conflicts in the former Yugoslavia were a prelude to Ukraine.
Speakers at the conference were Ljubinko Djurkovic, Retired Colonel of the Serbian Army and president of the Executive Board of the movement for Serbia, Sergey Grigayev, Director General of the Center for Strategic Studies and forecasts, Dragana Trifkovic, director of the Belgrade Center for geostrategic studies and Oleg Valecki, military expert, member of the Union of writers of Russia
Пре петнаест година земље НАТО извршеле су агресију на суверену државу Југославију. НАТО агресија је била кулминација сукоба који су се одвијали на Балкану и за њу нико није одговарао. У ратовима на простору бивше Југославије, који су претходили НАТО агресији, Запад је имао велику улогу. Хашки трибунал су основали они који су учествовали у НАТО агресији на Србију са политичким циљем легализовања наметнуте кривице Србима.
ЂУРКОВИЋ: МОМЕНАТ ДА СЕ НАТО СЛОМИ
Љубинко Ђурковић је изнео податке да је албански тероризам на КиМ био подстакнут подршком Запада и да је он проузроковао још жешће сукобе албанских терориста са српским безбедносним снагама као и напад на српско становништво. Према његовим речима, они су припремали терен за напад НАТО на Србију и имали су задатак да изазову сукобе. „Србија није била у стању да се одбрани од агресије НАТО организације, коју је тадо сачињавало 19 земаља Запада, посебно што није имала подршку Русије. Напад на Србију представљао је почетак напада на Русију. Ако направимо паралелу са Украјином, она се сада налази у фази у којој је Југославија била пре бомбардовања 1999. и руски народ у Украјини се бори за опстанак у подручјима на којима је вековима живео, баш као што се Српски народ борио за опстанак у Хрватској и Босни. По истом сценарију, против Срба су се тада уз Хрвате у Хрватској и муслимане у Босни борили и амерички официри, који су их обучавали и наоружавали, као и војници разних националности запослени у америчким приватним војним компанијама. Данас уз Кијевску хунту стоји велика већина западног света, као и НАТО. Циљ НАТО је да буде једина светска сила, и управо на малој Србији 1999. године је применила велику силу над далеко слабијом жртвом. НАТО ће покушати да стави под контролу све области у Украјини, и тиме се приближи границама Русије. Ово је моменат када НАТО може да се сломи, Србија у томе није успела само због једног разлога – зато што није имала савремено противваздушно оружје, односно ракетне системе С-300. Русија сада има геополитичку предност, и она мора да консолидује своје снаге како би спречила Запад у даљим агресијама и пљачкањима остатка света, јер Украјина није само задња линија одбране Русије већ читавог човечанства“.
ТРИФКОВИЋ: СУНОВРАТ СРБИЈЕ
Драгана Трифковић је у свом излагању напоменула да рат у Југославији није почео случајно, већ је био спроведен према стратегији запада за разбијање те земље, исто као што је случај у Украјини. „Циљ је био да се територија бивше Југославије, односно новонастале државице, стави под контролу САД. То је основни разлог због кога је Запад иницирао ратове на тим просторима са задатком да сву одговорност за ратове пребаци на Србе, као и да Србе окриви за све несреће у ратовима које су започели. Део тог плана је формирање Хашког трибунала, који је послужио за легитимизацију злочина над Србима. Разним специјалним операцијама (Маркале, Рачак и сл.) западне службе су инсценирале наводне аргументе за напад на Србе, што је довело до бомбардовања српских положаја у Босни и бомбардовања Србије, односно бивше Југославије.
САД су те операције спроводиле кроз војне приватне компаније, терористичке организације и мировне мисије, у сарадњи са терористима и екстремистима. Осим политичких и војних дејстава, важно средство у америчким стратегијама представљају западни медији и невладине организације, које су инструмент за унутрашње окупирање земље. Прави сунаврат Србије почиње од наводних демократских промена, и сви ти наводни демократски процеси, као и европске интеграције, донели су огромну економску штету Србији. Сада се Украјина налази на сличном путу, и јако је важно да западне службе не преузму контролу над Украјином као што је то случај у Србији. Одговорност за сукобе у Украјини Запад покушава да пребаци на Русију. Највећа опасност лежи у томе што са Западом није могућ никакав договор јер они не поштују ни договоре ни законе. Бомбардовањем Србије 1999. године (без резолуције УН), престало је да важи Међународно право и уведено је право силе. Чињење уступака Западу доводи до тога да они траже још веће уступке“.
ВАЛЕЦКИ: ПРОЗАПАДНА ЈУГОСЛАВИЈА
Војни експерт Олег Валецки истакао је да се сличност у ратовима у Југославији и Украјини огледа у главним снагама које су биле против Југославије, а сада и Украјине. „САД и Велика Британија су потпуно контролисале унутрашњу и спољну политику Југославије од 1948. године. Након Титове смрти у бившој Југославији је постојала олигархија која је била под потпуном контролом САД. Запад је почео да окривљује Русију за наводне претензије према топлим морима, међутим, то је само био параван за прикривање њихових планова. Југославија је била искључиво прозападна земља, која је стремила уласку у ЕУ. Југославија је била развијена земља са снажном полицијом, можемо да се сетимо и Стаљинових речи 1948. године да су специјалне службе доминирале над партијским органима. Специјалне службе су имале потпуну контролу, и ратови између република нису били ратови између народа, већ између појединих кланова који су управљали Југославијом. Ако сада анализирамо Украјински случај, можемо исто тако направити паралелу са Југославијом. Двадесет година је Украјина била независна држава, али заправо њену политику контролишу и дефинишу САД и Велика Британија. Крајњи циљ, као и у случају Југославије, није Украјина у ЕУ, него Украјина која је расцепљена на неколико зараћебих делова и које Запад контролише уз помоћ неколико компанија. Главни циљ је направити од Украјине колонију коју ће контролисати Лондон и Вашингтон“.
ГРИЊАЈЕВ: ТРАГЕДИЈА ЕВРОПЕ
Сергеј Грињајев је нагласио да је Балкан кључ за Евроазијски простор, и то је основа савремене геополитике. „Британија као империја, као владар света, како себе позиционира и жели да види, планирала је упад на Евроазијски простор преко Балкана. Зато само видели активацију низа сукоба крајем 20. века управо на Балкану, док је стратешки циљ рата у Југославији био напад на Русију. Што се тиче актуелних циљева поводом Украјине, ситуација је блиска југословенској, али ипак је доминантно питање везано за корисне руде, угаљ пре свега, као и транзтни статус Украјине, преко чије територије руски гас стиже до Европе. Овде САД и Британија раде против саме Европе, и читава трагедија за Европу је у томе што многи европски политичари схватају да њих увлаче у вир из кога ће тешко изаћи. Европа покушава да се супротставља политици санкција, које јој се намећу против Русије и покушава да не буде увучена у активну фазу сукоба у Украјини. С обзиром да је ЕУ продукт САД и тампон зона између земаља бившег Варшавског уговора и самих САД, механизми доношења политичких и економских одлука у ЕУ не дозвољавају да овај центар силе самостално доноси одлуке. Одређене одлуке треба да се доносе у интересу САД како би се тој држави помогло да се спасе од сопственог националног дуга. Као што је познато, сви ратови и конфликти омогућавају да се на друге пребацују проблеми, који се између осталог нагомилавају у америчкој економији. Ситуација у свету је изузетно сложена. Војно-политичка ситуација у многим регионима света остаје напета“.
ДИСКУСИЈА: СУКОБ ТРЕБА ЗАПАДУ
На питање новинара о узроцима тежње земаља Источне Европе у НАТО, пуковник Ђурковић је образложио да НАТО доста улаже у пропаганду и да су њихови планови да мобилишу око 250.000 војника за борбу против Русије са територије Балкана, превасходно са територије Косова и Метохије (од снага Косовске војске, која је сада у формирању) Албаније, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине. Зато сматра да треба спречити ширење НАТО, а тиме ће се отворити питање опстанка Пакта у садашњем обиму, односно његов коначни крај.
Драгана Трифковић је изнела податке о томе да НАТО, односно Запад, улаже доста новца у маркетинг и промоцију своје организације у Србији кроз НВО и организацију семинара, конференција, чиме покушавају да се представе у најлепшем светлу. Нажалост, у Србији не постоје руски медији и немогуће је видети другачију слику ове злочиначке организације.
На питање новинара о трговини људским органима и међународном правном поретку, Драгана Трифковић је одговорила: „Међународна заједница суочена са великим проблемима, пре свега због непостојања правног система, који је Запад укинуо и увео закон силе. Не постоје механизми за спречавање свргавања режима који су по критеријумима Запада ‘неподобни’ за ширење лажних информација, као ни за осуду најтежих злочина. Истрага о трговини људским органима на Косову и Метохији је заустављена, а западне структуре покушавају да прикрију доказе о њима и тако заштите своје сараднике који су директни учесници тих злочина. Сада се говори о трговини људским органима у Украјини и постоји могућност да се понавља злочин који је спровођен над Србима. Такви монструозни злочини у данашњем светском систему, остају некажњени. Постоје примери да су учесници и сарадници у тим злочинима награђени, као у случају Бернара Кушнера“.
Као закључак конференције, Сергеј Грињајев је напоменио да се води борба око економских интереса и да није пронађено решење за економску кризу која последњих година потреса свет. „Борба се води око интереса одређених финансијских група. Зато је Западу неопходно да изазиве сукоб како би тиме компензовала економске губитке. Излазак из светске кризе може да буде у ревидирању међународних норми, трговине, економских односа и слично. Глобални свет су изградиле САД према својим интересима. Кључне финансијске структуре су или створили или контролишу САД, што им помаже да користе механизме економских притисака. Неопходно је да се измени структура УН, с обзиром да се показало у пракси да тренутна структура не може да функционише. На примеру Украјине јасно је да систем није добар, пре тога смо имали пример Сирије, Ирака, Југославије. УН нису спречиле конфликт и испуниле своју морољубиву улогу, већ су га заоштриле. Савремени свет не може постојати више у оном оквиру у коме је постојао раније, то је јасно“.
4. септембар 2014.
