Written By: Miloš Zdravković
If Erdogan continues his policy of terror and intimidation, he will continue to attack innocent civilians.,
bombing PKK bases in Iraqi Kurdistan and putting pressure on Syrian Kurdistan, Turkish
The Kurds will rise up and civil war will break out.
Due to its position, Turkey is rightfully considered a key country between Europe, Russia and the Middle East. Yet the country faces major challenges: the economy is weak, unemployment is growing, religious and ethnic tensions are constantly present. At the same time, for Turkey, such an unstable internal situation is also reflected as a foreign-political problem.In order to overthrow the Assad regime in Damascus, President Erdogan has made Turkey a party to the conflict in the Syrian conflict. A divided country, such as Turkey, cannot overcome this challenge. The Turkish president also decided to strike the Syrian and Iraqi Kurds in Syria under the guise of fighting the so-called Islamic State in order to prevent the Kurds, besides Iraq, from gaining another autonomous entity in the very neighborhood of Turkey, this time in Syria. Turkey's confrontation with the Islamic State is also on hold, which can no longer be ignored as a danger after the recent terror attacks in Ankara and Suruc.
Догађаји који су уследили одмах пошто се на ванредним парламентарним изборима 1. новембра Ердоган опет домогао апсолутне већине, јасно су показали да ће турски лидер постати међународни “фактор мира и стабилности” којем је допуштено да код куће ради шта му се прохте. Иако ће званичне резултате парламентарних избора у Турској комисија
обзнанити тек за недељу дана и без обзира што нова скупштина још није формирана, између телеграма честитки које стижу са свих страна демократског света, председник Реџеп Тајип Ердоган је већ стигао да прикаже неке предности једнопартијске демократије.
У понедељак 2. новембра је бомбардовао Курде на југу Турске, а у уторак похапсио десетине присталица Фетилаха Гулена (верског лидера, великог критичара политике турског председника). Не часећи ни часа у претварању апсолутне скупштинске већине у апсолутну моћ једног човека, у уторак 3. новембра турски режим је демонстрирао силу у Измиру, где је приведено 35 присталица свештеника Фетилаха Гулена, предводника умереног исламског покрета у Турској.
Према наводима агенције Доган, претрес је извршен у зору на различитим адресама широм Измира, у операцији против „паралелне структуре“–што је термин који се користи за Гуленове присталице у државном апарату. Осумњичени су одведени у просторије јединице за бробу против организованог криминала, а представници власти преузели су управљање компанијама и медијима који су повезани са Гуленом. Његова највећа “кривица” састоји у томе што је 2013. године отворио истрагу о корупцији у Ердогановом блиском окружењу. Тужилац тражи затворску казну од 34 године за исламског свештеника, уз наводе да је хтео да обори Ердогана –што је Гулен (који је налази у САД) негирао. Гуленов покрет се на Западу схвата као реформистичка струја у исламу, која се залаже за секуларно образовање и међурелигијски дијалог, што у актуленом политичком тренутку никако не одговара Ердогану, који управо “јаше” на националистичким и религиозним таласима.
Ердоганов АКП је ојачао отарасивши се својих политичких ривала у Турској, али курдски покрет остаје доминантан на југоистоку и наставља да одређује локалну политику. Ниједна од двеју снага не може да изађе на крај са овом другом, те се сви добронамерни надају да ће АКП разумети исход гласања и обновити мировни процес са ПКК (деценијама најача и најутицајнија курдска политичка снага).
Према речима курдских лидера, два пута су пред Турском. Ако Ердоган продужи политику терора и застрашивања, ако настави да напада недужне цивиле, бомбардује базе ПКК у ирачком Курдистану и да врши притисак на сиријски Курдистан, турски Курди ће се дићи и избиће грађански рат. А ако нова влада буде одговорна и врати се преговорима са ПКК, Курди ће дати све од себе да тај нови покушај успе.
Сам председник Турске има прилику да одговори на најтеже политичко питање у новијој турској историји – Да ли ће Турска у наредном веку бити део познате и признате Европе, или и после пет векова, опасност на њеним границама?
6. новембар 2015.
