Written By: Viktor Medvedchuk
President of the Political Council of the OPZZ (opposition platform "for life"), banned in Ukraine
President Zelensky's triumph in the West, Ukraine's multimillion-dollar support for Finance and weapons, seems to show an unbreakable alliance between the United States and Europe. The president of Ukraine and his "struggle" are symbols of this process of "victory of civilization over barbarism". Only the real role of Green is completely different. But to understand this, it is worth discovering not only the role of Zelensky, but also the whole theater of absurdity as a whole. There's something else behind the scenes. For example, the fact that the US is deliberately fighting not only against the interests of Russia, but also against the interests of Europe. I will say more, they fight much more against the interests of Europe than against Russia, but more about everything.
Како је ЕУ замењена НАТО-ом?
Почнимо са главним. Формирање и развој Европске уније није претпостављало превласт Сједињених Држава. НАТО је друга ствар, ту се јасно види ко је газда, коме да се клања, ко је увек у праву, а ко никада не може бити у праву, по дефиницији. Европска унија, теоретски, треба да постане огроман економски простор, са до сада невиђеним потенцијалом, са потпуно новим међудржавним и унутардржавним односима. Све ово је захтевало нови стил управљања, креативно тражење и експериментисање, јасно разумевање непосредних задатака и дугорочних перспектива. Са садашњим руководством ЕУ то је у принципу немогуће.
Поента није само у инерцији европских званичника, већ и у принципу конструкције. ЕУ је практично супротност СССР-у.Ако је СССР, развојем периферије, изневерио центар, ЕУ је развила центар у облику Немачке, Француске и Холандије и запставила периферију. У оба случаја то нису биле заједнице равноправних држава, већ су биле груписане од неколико донатора и бројних издржаваних лица. У таквој ситуацији функционише принцип: у кога се највише улаже, тај је најнезадовољнији, подрива систем. У СССР-у су балтичке државе имале највиши животни стандард, а највише су дестабилизовале ситуацију. У ЕУ, Пољска је рекордер по готовинским ињекцијама, а рекордер је и по незадовољству. Не ради се о националним карактеристикама људи који живе у близини балтичке обале, већ о систему који, прво, подстиче зависност, а друго, не успева да управља тако великим просторима и обимима привреде, кажњавајући невине и награђујући неукључене.
Са ЕУ је потпуно иста ситуација. Распадом СССР-а Западна Европа добија предности које није имала америчка економија. Добили су тржиште и ресурсе „од Лисабона до Владивостока“, али су били потпуно неспремни за овакав развој догађаја. Ако је у СССР-у развој система управљања замењен ритуалним плесовима око марксизма-лењинизма, ЕУ је уздигла неке европске вредности у култ религије, које нико није правилно артикулисао и стога се под њима може било шта подразумевати.
Дакле, настала је ситуација када високи европски званичник изађе пред народ и објасни шта су европске вредности данас, а шта нису. А ако су данас европске вредности зоофилија или рат са Русијом, онда је пресуда коначна и не подлеже жалби. Али демократије и развоја у таквој ситуацији не може бити. Такав систем само манипулише грађанима, али их никуда не води. А онда почиње деградација која води ка истим старим методама управљања. ЕУ није могла а да не напусти свој економски развој, и склизне у НАТО, односно у некадашње ставове и методе управљања.
Европски званичници су своју моћ над ЕУ препустили војсци НАТО-а и нису могли да је не предају. Видимо како Шведска и Финска одустају од неутралности. Зашто се ово дешава? Неутралност захтева своју агенду, разумевање сопствених интереса, интереса учесника велике политичке игре. За то је потребна интелигенција, чврста убеђења, политичка воља. А какву вољу може имати политичар ако не зна тачно број полова у човеку, ако је дезоријентисан у најелементарнијим стварима? Тада је лакше одрећи се власти у замену за личну корист, лакше је одрећи се интереса целе земље, савеза држава, него преузети одговорност за управљање.
Зашто је Зеленски постао херој за западни свет
Зеленски је данас модел за Европу, како можете дати своју земљу у погрешне руке, у замену за празне тријумфе и похвале. Да саберемо два плус два: Украјина има огроман број руског говорног становништва, којем припада и сам Зеленски, има огромну границу са Русијом, што носи не само ризике, већ и огромне могућности, војни потенцијал Украјине није упоредив са руским, стога ће губитак земље у случају сукоба бити значајан. Отуда једноставна и разумљива логика: бити изабран се на рачун руског говорног становништва (што је Зеленски и учинио), решавати противречности са Русијом, користити предности које даје мир са њом.
Зеленски следи сасвим другу логику – заузима бескомпромисну позицију у преговорима, заправо се повлачи из свих мировних уговора и почиње да прети Русији. Земља природно постаје све сиромашнија, јер постоји конфронтација са суседом, а то се одражава и на економију. Бирачко тело које говори руски схвата да га је Зеленски издао и почиње да саосећа са опозицијом оријентисаном на нормализацију односа са Русијом. Зеленски проглашава опозицију злочинцима, забрањује њихове медије и странке и прогони православну цркву која организује литије у име мира и помирења народа.
Овде би лидери ЕУ требало да се сете, ако не европских вредности, онда здравог разума, али преко океана није било наређења за негодовање. Добијена је супротна наредба – да се Зеленски не сматра прекршиоцем западних вредности, а то су демократија и парламентаризам, слобода говора и вероисповести, мултикултурализам и законитост, већ да се сматра херојем и браниоцем западних вредности. Европски политичари су већ научени да ове западне вредности лако могу бити у супротности са здравим разумом, а Зеленском се даје тријумф у Европи.
Многи европски политичари сада сањају да буду Зеленски, или, ако не, његова услужна подоба. На пример, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борел, говорећи на безбедносној конференцији у Минхену, рекао је: ЕУ је – војска Украјине, јер овај сукоб представља егзистенцијалну претњу европској безбедности и захтевао је више граната за украјинске оружане снаге. Па, ако је шеф дипломатије ЕУ спреман да преда гранате Зеленском не размишљајући да баш те гранате убијају људе и уништавају градове, шта је са мањим европским званичницима?
Свако дете вероватно сања да буде кловн, да буде у центру пажње, да добије овације публике, али обично онда одрасте и изабере другачији пут. Европски политичари оружјем и ресурсима активно пумпају крвави циркус на истоку Украјине и захтевају наставак представе. Али шта је иза кулиса овог циркуса? Европљани ће добити оно што су Украјинци добили избором бившег комичара за председника – сиромаштво, рат и дуг. Под аплаузом Зеленског, ЕУ је изгубила јефтин извоз енергије, огромно руско тржиште, не само робно, већ и финансијско. САД су украле не само Европу од Русије, већ и Русију од Европе. Али још горе од тога, Европа је украдена од самих Европљана.
На крају крајева, Зеленски је украо Украјину од Украјинаца и дао је НАТО-у. Сада НАТО расте и јача, а Украјина гори, сваки дан, губи стотине и хиљаде својих грађана. А европске дипломате, уместо да зауставе рат у Европи, односно код куће, постављају се као руковаоци гранатама за Зеленског. И све то у име западних вредности које, судећи по изјавама многих европских политичара, уопште не обухватају животе људи.
Зато тврдим да је Зеленски гробар не само Украјине, већ и Запада, пре свега ЕУ. Бивши комичар не ослобађа Украјину, већ европску политику од здравог разума, а ово лудило у врху руководства ЕУ ће упропастити овај пројекат. Али на крају крајева, САД ово само иде на руку. Британија је већ осетила игру против Немачке и Француске и напустила ЕУ. Сада, уместо Британије, тамо активно покушавају да угурају Украјину. И није битно да ли ће она бити тамо или ће стићи тек на сахрану, сам процес финансирања Украјине довољно брзо ће уништити Европску унију, без обзира на ситуацију у ратној зони.
Зашто ће се све ово лоше завршити по ЕУ
Каже се да када Бог жели да казни, лишава човека разума. Нажалост, велики број европских политичара, са ретким изузецима, запао је у војно лудило. Бацил овог лудила гајен је у Украјини. Од 2014. године доста украјинских политичара бесни и захтева рат са Русијом, добили су га. Политичари, новинари, праведни грађани који су упозоравали на овакав развој догађаја проглашени су за издајнике и злочинце. Наводно нису веровали у победу добра над злом. Али постоји лепа бајка, која очигледно није написана у Кијеву, али постоји страшна стварност у којој људи умиру и читави градови се бришу са земље. И многи више воле слатку бајку од сурове стварности, па чак и пристају да предају ракете којима су упућене.
Говорећи о пројектилима. Историјски је много пута доказано да Европа лишена руских ресурса није у стању да се супротстави Русији, ма колико Гебелс владао њеним умом. Тамо где Русија троши милион, Европа ће морати да потроши милијарду. А где ће та милијарда? Наравно, америчким банкама. Американци су већ изградили систем извлачења европских ресурса, они ће, наравно, Европи препустити „егзистенцијалне вредности“ и „цивилизацијски избор“, али ће робне и финансијске вредности узети за себе. Ништа лично, само њихови интереси.
Истина, амерички план има озбиљан недостатак. Отргнувши Европу од Русије, САД је шаљу у Азију и Латинску Америку, Кину, Иран, Индију, Бразил, Саудијску Арабију, да споменемо само неке. Систем је много већи и моћнији од Европе од Лисабона до Владивостока. Зато Русија и даље побеђује, али ће Европа у сваком случају изгубити. А театар апсурда, где је Зеленски солиста, Европу великим корацима води ка њеном губитку. Зато је он пета колона не само за Украјину, већ и за Европу.
Са руског превела: Драгана Трифковић
15. март 2023.
