Written By: Dragana Trifkovic
У последње време видимо да српска власт често помиње Русију у контексту решавања косовског проблема, али ту долазимо на питање какву политику Русија треба да подржи ако видимо да нема јасне политике српских власти према КиМ, рекла је наша Драгана Трифковић за „Евроазију дејли“
Евроазија дејли: Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је недавно да би подела Косова била једино могуће брзо решење косовског питања. Чини се да идеја није нова. Њу је предлагао још Добрица Ћосић као председник СРЈ. Колико је реална идеја поделе Косова у овом тренутку?
Драгана Трифковић: Мислим да је Добрица Ћосић, између осталог, запамћен и по тој идеје о подели Косова. Он је тврдио да је 1991. године пренео амерички предлог о подели Косова и Метохије, којим би Србији припала трећина територије покрајине и да Милошевићу таква идеја није била прихватљива. Међутим, сам Ћосић је много пре 1991. изнео такав предлог и до краја га је промовисао као добро решење за историјско помирење Срба и Албанаца. Мислим да таква идеја никада није била прихватљива за већину Срба и да сам Ћосић није могао да нађе превише истомишљеника. Да не улазимо сада даље у оцене Ћосићеве идеје, понављање таквог предлога у данашњим условима није нимало реално.
Шта би Србија тиме добила, а шта изгубила?
– Изјаву министра спољних послова Србије требало би тумачити пре свега кроз потребу владајућих структура у Србији да одложе моменат доношења одлуке око Косова и Метохије. У том смислу Ивица Дачић се обраћа пре свега западним структурама, желећи да им стави до знања да не врше притисак. Међутим, верујем да су такве изјаве на Западу прихваћене са подсмехом, јер немају никакву тежину. Неодговорно је од стране нашег министра да сада потеже теме за које и сам зна да нису никоме прихватљиве. То делује као бежање од одговорности. Пре свега, подела Косова није опција која је прихватљива ни у Србији, посебно не Србима на Косову и Метохији. Таква идеја је неизводљива јер се поставља питање како би се извршила подела и како би неко могао да објасни Србима који живе јужно од Ибра, и којих има више него на северу Косова и Метохије, такав поступак. Други проблем је да су поједина насеља на северу Косова општине Лепосавић 1959. године припојене АП Косово и Метохија и да се граница претходно није налазила на Копаонику.
Наш највећи проблем је да државно руководство Србије нема дефинисану политику према Косову и Метохији и да доноси изнуђена решења у недостатку озбиљне стратегије. Поставља се питање због чега државно руководство нема никакву стратегију, ако знамо да је СНС још у предизборној кампањи 2012. године обећавала да ће водити одговорну политику према Косову и Метохији. Обећали су поништавање свих бриселских договора које је потписала претходно Демократска странка и борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Уместо тога, они су потписали много више од тога на шта је Борис Тадић био спреман да пристане. Бивши председник Србије Томислав Николић је у више наврата најављивао платформу за решавање косовског проблема, али до истека мандата он никада није испунио то обећање. Из тога је више него јасно да СНС заправо не нуди никакву платформу и нема дефинисану политику према Косову и Метохији већ да купује време на власти и повлачи изнуђене потезе под притиском Запада. У последњих неколико дана било је више напада на Србе на Косову и Метохији и бојим се да неодговорна политика српских власти води ка заоштравању ситуације на Косову и Метохији. Бриселски споразум има крајње лоше ефекте по безбедност Срба на КиМ, јер су њима угашене институције државе Србије на територији АП КиМ. Срби на северу Косова и Метохије су се одбранили од албанских напада јер су имали своју Цивилну заштиту, али је Београд 2015. године расформирао ту структуру и интегрисао српску полицију у „цивилне институције Косова“. Таквим потезом је фактички контрола ове територије на којој живе Срби предата Албанцима. Сетимо се да је на тој територији недавно ухапшен и званичник српске Владе и да би тако нешто било незамисливо да контрола над територијом није предата Албанцима.
Амбасадор Русије у Србији Чепурин на то је рекао да ће Русија подржати ту варијанту уколико је она у интересу Србије и ако Србија то жели.
– Што се тиче изјаве амбасадора Чепурина, он је потврдио да „Русија поштује позицију Србије и оно решење која она сматра да је најбоље за њу“. Међутим, председник РФ Владимир Путин је изнео јасан став да Русија подржава решавање косовског проблема у складу са Међународним правом и Резолуцијом 1244. У Резолуцији 1244 нема речи ни о каквој подели. У последње време видимо да српска власт често помиње Русију у контексту решавања косовског проблема, али ту опет долазимо на питање какву политику Русија треба да подржи ако видимо да нема јасне политике српских власти према КиМ. Унутрашњи дијалог о КиМ је морао да се води много пре потписивања Бриселског споразума, како би председник Србије утврдио да ли сме да потпише такав договор и да ли има подршку народа за такав потез. Позивање Русије у помоћ након што је српска власт предала Албанцима контролу над Косовом и Метохијом је више него неозбиљно. Због тога данас видимо резултате такве неодговорне политике која води као заоштравању тензија и поновној ескалацији сукоба. Србија сада није у позицији да може да очекује било какав добитак, јер су ствари отишле предалеко. Једино решење је да Србија одговорно призна да досадашњи преговори под окриљем Брисела нису вођени у складу са државним и националним интересима и да се врати у државно правне оквире, поштовању сопственог Устава, међународног права и Резолуције 1244. Уколико Србија није дефинисала платформу о Косову и Метохији и добила већинску подршку за њено спровођење, не сме ни да доноси било каква ад хок решења, а посебно не као трајно решење. Јер, принета решења не само да су противуставна и противзаконита, већ су и недемократска. Коначно доношење ад хок решења којим би се легализовала сепаратистичка творевина Косово био би преседан којим би значио да је сасвим дозвољена противправна агресија на суверене државе и мењање граница, односно легализовао би се злочин као дозвољено средство.
8. јун 2018.
Интервју је у нешто измењеном облику објављен на сајту Евроазија дејли
