Еврофанатизам и национални интереси

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Док је економија Европске уније у све озбиљнијој рецесији, Србија све више задужена и деградирана, власт у Србији и даље промовише сигуран пут ка ЕУ као решење за економске и све друге проблеме. Упркос упорном представљању лажне слике, подршка грађана Србије европским интеграцијама је оправдано на најнижем нивоу у последњој деценији, како због односа ЕУ према Србији, тако и због растућих проблема и кризе са којом је суочена Унија. Циљ људи у врху српске власти је заправо остваривање личне користи, и то је полазна тачка за све кораке у њиховом политичком деловању. У том смислу су национални и државни интереси у другом плану. Док се води политика одрицања од националних интереса, на европске фондове се посматра као на нов извор прилива новца за трошење.

Понос и реформе: 12.10.2011. остаће упамћен као врло значајан датум, када је Србија добила безначајну препоруку Европске комисије да јој се додели статус кандидата за пријем у Унију. Битност тог датума назире се кроз стрепњу владајућих структура, које су, из себи познатих разлога, политичку мисију дефинисале као безалтернативни пут интеграције Србије у Европску унију. Чињеница о непостојању алтернативе је сама по себи непријатна, а ако томе додамо и могућност да једини пут води у пропаст, таква позиција ствара атмосферу очаја. Присуство очаја је уистину врло очигледно.

Зашто је препорука Европске комисије неважна, јасно је свима који су бар мало упућени у процес приступања Унији. То је заправо тренутни став ЕУ о намери да са Србијом почне да преговара, уколико она пре тога испуни наметнута решења у вези са Косовом. Статус кандидата за чланство у Европској унији, већ дуги низ година уживају Турска (1999.) и Македонија (2005.) без икаквих помака по том питању. Тренутне процене су да би Србија тек за десет година могла да заврши процес приступања Унији, уколико испуни оно што се од ње захтева.
Креатори политике, која се сваким даном показује погубном за Србију, с друге стране нас уверавају да смо постигли напредак и велики искорак. Председник Србије је у вези препоруке ЕК изјавио да је поносан што су реформе Србије добро оцењене, и да треба бити оптимиста, али не треба правити еуфорију по том питању. Грађани Србије, по његовом мишљењу, такође треба да буду поносни на то што су добијене добре оцене у осетљивим областима као што је борба против организованог криминала, корупције и правосуђа.
По логици ствари, за грађане треба да буде важно какве оцене је добила од стране ЕК, не узимајућу у обзир реалну ситуацију, у којој напредак у овим областима није остварен чак и уколико га посматрамо врло површно. Суштинска системска реформа није остварена ни на једном пољу, и те чињенице су свесни како властодршци, тако и грађани Србије.
Препорука ЕК је обична фарса, која има за циљ даље охрабривање политичке „елите“ у одустајању од националних интереса, зарад светле будућности у Унији за отприлике десет године. Велико је питање да ли ће за једну деценију Унија опстати, и како ће тада она бити уређена.
Једине еуфоричне реакције на препоруку ЕК стигле су директно од стране председника, премијера и њихових сарадника. Председник је овај „значајан“ тренутак искористио да још једном подсети грађане на давно обећане инвестиције и нова радна места. За време мандата ова „социјално одговорна“ Влада не само да није испунила обећања која је дала о страним инвестицијама и 200.000 нових радних места, већ је успела да опустоши привреду, повећа број незапослених до те мере да она постигне историјски максимум, и оствари буџетски дефицит од 1,4 милијарде евра. Задуженост Србије у овом тренутку је на нивоу 44,4 одсто БДП-а, укупно 14,7 милијарди евра.
Већи део новца који је стигао у Србију уложен је у текућу потрошњу уместо у инвестиције. Најновији споразим о бесповратној помоћи ЕУ Србији од 178,5 милиона евра, Влада Србије планира да уложи у подршку социјалној инклузији и помирењу народа у региону, реформу јавне управе, превазилажење економске кризе и јачање владавине права у Србији. Какви су резултати инвестирања Српске Владе, најреалније је сагледати из угла Агенције за борбу против корупције. Откривене су бројне малверзације у вези са коришћењем државног новца, међутим корупција је и даље високо заступљена у свим структурама власти. Грађани Србије нису имали прилику да осете друштвено благостање и позитиван утицај финансијске помоћи и кредита а животни стандард је све лошији.

И ЕУ и Косово: Премијер је у свом оптимистичком ставу поводом препоруке ЕК изјавио да је предлог за статус кандидата врло значајан и да је почетак преговора о придруживању Унији везан за наставак дијалога са Приштином, али да су ти захтеви статусно неутрални. Шеф делегације ЕУ у Београду Венсан Дежер јасно је изнео став ЕК да се приступни преговори отворе када Србија постигне значајни напредак у шест кључних области у вези са Косовом, односно када се постигну решења у дијалогу са Приштином. Суштински ЕУ захтева да Србија прихвати кршење Устава и одустане од суверенитета не декларативно, већ фактички омогућавањем такозваној држави Косово да добије све елемнете државности. Ово није први пут да су изјаве страних званичника у супротности са тврдњама које власт пласира јавности у Србији.
После препоруке ЕК стигло је и охрабрење од стране земаља чланица ЕУ, пре свега Мађарске која је себи дозволила уцењивање Србије са евентуалном кандидатуром, док је од Немачке стигао став да Србија не заслужује статус кандидата за ЕУ, с обзиром да је у спору са другом „државом“, мислећи на Косово.
Вреди поменути и реакцију Велике Британије након свега, која је дала снажну подршку суверенитету и територијалном интегритету насилно направљене такозване државе Косово, уз претњу да ће повећати притисак на Србију.
Сведоци смо драматичне ситуације која се одиграва на северу Косова, и која се након похвале од ЕК додатно заоштрила. КФОР је употребом силе и оружја кренуо у напад на Србе који мирно протествују, уз пуну подршку званичника ЕУ. Став Европске уније је да снаге КФОР-а и Еулекса морају да успоставе владавину права и слободу кретања коју угрожавају Срби. Политиком двоструких стандарда ЕУ се позива на право по потреби и у тренутку када је онима који се лажно оптужују за кршење права, свако право ускраћено. Из свега се лако може извести закључак о потцењивачком ставу који ЕУ има према Србији, међутим истина је да је српска власт у великој мери допринела томе.
Политика садашње српске власти је више пута капитулирала, уз одустајање од националних интереса и принципа, тако да више нико не узима за озбиљно њихове ставове, због недоследности коју су показали.
Влада Србије и председник државе у којој се врши насиље над народом, реагују тако што позивију припаднике међународних мисија на уздржаност од употребе силе и народ да не реагују на „провокације“ тј. силу. Председник је већ раније објаснио да Србија неће ратовати, и да ће све решавати дипломатским путем. Србија не реагује на ултиматуме и не брани се када је нападнута.

Министар одбране Србије, поводом напада на Србе на Косову је изјавио да се проблем Косова не решава пушком већ главом. Мислим да није био довољно јасан око тога шта је он лично као министар одбране Србије предузео или шта ће предузети да би решио проблем безбедности Срба. Да иронија буде већа, изјавио је и да ситуација на северу Косова може да утиче не само на грађане на том простору, већ на све грађане Србије и да није уреду да они трпе последице евентуалних лоших одлука четири скупштине општине са севера Косова. Овиме је директно оптужио Србе са Косова што се боре против отимања дела српске територије и бране своје право на слободу, а тиме угрожавају њихову политику привржености ЕУ.
У време напада на Србе на Косову српски парламент је расправљао о закону о забрани производње биолошког и токсичног оружја. Посланици опозиције су тражили хитну седницу парламента и Одбора за безбедност о дешавањима на Косову уз присуство председника и чланова Владе, међутим овакав захтев није уважен.
Све ово и више него довољно говори о политици власти која је изгубила везу са реалношћу уз дистанцирање од народа и игнорисање озбиљних проблема. Непоказујући никакву одговорност према својим грађанима, они настављају са илузионистичком политиком, путем пропасти. У тренутку када је угрожена безбедност земље, власт се бави другим темама иако је директно одговорна за довођење Срба на Косову у положај у коме се налазе. Свесни чињенице да од аутистичне власти у Београду неће добити никакву подршку нити помоћ, Срби на барикадама чекају да их КФОР поново нападне. Њима би било далеко лакше да немају ни председника ни такву владу, јер безвлашће им не би отежавало положај у коме се налазе, и у том случају им не би нико наметао осећај кривице због сопствене угрожености.

Право на грешке: Пут пропасти једном мора да има свој крај. За сада време и даље ради против нас, јер док год нам је садашња власт, Србија ће бити понижена и поражена земља. Уколико судбина Србије остане у рукама оних који је воде у пропаст, сигурно је да ће тамо и стићи. Садашње време све више намеће питање опстанка.
Јасно је да легитимност власти произилази из воље народа, и у том смислу народ одлучује о томе када је време за неки нови почетак или неки нови крај. Неми посматрач не одлучује ни о чему, он само посматра. Разорена држава никоме није потребна, ни Европској унији, ни Евроазијској унији, ни Афричкој унији и разорену државу нико други неће обновити сем оних који у њој живе. На првом месту, Србија мора да се реши оних који раде против интереса народа и државе и да се ослободи оних који је пљачкају. Само озбиљна и одговорна државотворна власт може замљу да поведе узлазним путем. На другом месту, Србија мора да крене у развој привреде, којом ће обезбедити нова радна места и просперитет. Не постоји озбиљна држава без јаке економије и војске. Садашња власт је успела да потпуно деградира државу и економски и војно. Министар одбране хвали професионализацију српске војске, уз опаске да су западне земље задовољне реформама наше војске, и да су оне завршене на врло ефикасан начин. Ефикасност се не може спорити, међутим проблем је што су све те такорећи реформе спроведене управо у интересу западних земаља. И овде су постигнут историјски резултати, пошто Србија никада није остала без војске до сада.
И на крају, Србија не сме себи да дозволи грешке опседнутости било каквим идеалима, јер смо их превише скупо платили до сада. Наша држава може да буде успешна невезано за било какве интеграције, уколико они који њом управљају ставе националне и државне интересе испред личних интереса.

23. новембар 2011.

Instructions:

http://www.tanjug.rs/novosti/21531/tadic–ponosan-sam-na-dobre-ocene-za-srbiju.htm

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:348907-Evropska-komisija-preporucila-status-kandidata-za-Srbiju

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/9/Politika/971108/Preporuka+Srbiji+za+EU.html

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tri-rizika-za-kandidaturu.lt.html

http://www.nspm.rs/hronika/janos-martonji-madjarska-ce-stopirati-kandidaturu-srbije-ako-ne-izmeni-zakon-o-restituciji.html

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/282915/Ako-zelimo-u-EU-moramo-da-zaboravimo-nase-crvene-linije

http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Tri-rizika-za-kandidaturu.lt.html

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/282812/Tadic-Ponosan-sam-na-dobre-ocene-ali-Srbija-ne-odustaje-od-principa

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/230451/Istorijska-nezaposlenost-u-Srbiji

http://www.nspm.rs/hronika/zidojce-cajtung-eu-ne-bi-nista-rizikovalakada-bi-vladi-u-beogradu-pokazala-bic-umesto-da-je-obasipa-kockama-secera.html