Пише: Миланко Шеклер
Зашто не видиш тајкуна на листи својој,
а видиш га у оку мом?
Нова српска народна изрека
Народ мора да слуша шта му говоре, јер то данас и није питање хоће ли или неће, већ да ли тај неко има или нема приступ медијима, које народ највише користи. По досадашњем искуству и природи ствари, у Србији је тај медиј један – РТС. Традиционално, са РТС-а нам се оглашавају, и највећи пријатељи и највећи душмани, и најпопуларнији и најмпраженији! То је већ постало као наша традиција. Традиција је и да популарни с временом постају омражени, и омражени популарни!
Све је питање квалитета пи-ар саветника и стручњака, политичког маркетинга и на крају самог талента и способности учесника ове друштвено-политичке игре, а то значи оних који се са тог медија оглашавају и у свакој кући у Србији, свакодневно гостују! Уз ове познате факторе који утичу директно на моћ политичара у Србији, има и један непознат фактор, кога чине свест и менталитет српског народа, и за који се из досадашње историје зна да је потпуно непредвидив и да може да учини невероватне промене целог друштва, за екстремно кратко време. Другим речима, у тим великим историјским тренуцима, појаве се миљеници народа, које нико не може да контролише, и они као такви и постоје, само као део тог народног ткива и менталитета, које народ тада, једино хоће и жели да следи! Отуда и непрекидни захтеви, како са запада, тако од стране њихових експонената овде у Србији, да коначно и трајно раскрстимо са таквом свешћу и таквим менталитетом, јер онда не могу правити сигурне планове за обликовање Србије, према њиховим интересима, и коју би они могли да воле, а у којој би ми, морали да живимо, док коначно не престане да буде Србија, и постане део неке друге земље или неког другог царства! Народ, као и ја, на то има само један одговор: е шипак!
А колико је ово правило утемељено у Србији и данас? Ако се само мало вратимо у нашу непосредну прошлост, видећемо колико је пута, и са колико жара сваки пут, долазило до измена наше две краљевске династије Карађорђевића и Обреновића на челу државе Србије, и то за само 100 година! И то није све! Треба се у нашој историји уверити и колико су пута исте личности (владари, краљеви) скидане и најуриване са краљевског престола, и то као последњи зликовци, да би се потом, после неког времена, опет на исти престо враћали, поштовани и обожавани од тог истог народа, као сами богови! То је део ћуди сваког од нас, и представља колективну свест овог народа, чије је постојање, како код нас, тако и осталих народа и нација Европе, потврђују и највећи научни експерти, како из Европске уније, тако и остатка света. Напомињем то да не би неко од данашњих владајућих европравоверних политичких моћника помислио да је та теорија дело само домаће памети и материјала, што би било довољно да се одмах прогласи за чисту празноверицу и јерес, и одмах забрани!!
А како ствари стоје данас?
Упозорава нас министарка енергетике у оставци Зорана Михајловић, нас потенцијалне бираче, да су ови предстојећи избори важни јер се бира између владе народа и владе тајкуна! Каже она да ако премијер буде Вучић, владаће народ! У осталим комбинацијама, ако то не буде Вучић, неће владати народ! Закључак је да је сам Вучић = народ, а сви остали на политичкој сцени нису народ. Вучић је народ, а остали политички супарници, могу бити шта пожелиш, али увек нешто грозно, и по народ сами, крајње опасно. Рецимо овако: остали политички противници су звери, крвопије народа, али, руку на срце, некако најопасније звучи, кад кажеш да су остали тајкуни! Јер реч „тајкун“, треба да обједињују све оно најгоре што се може десити једном народу (па и нашем), а то је и крвопија и звер!
А она, наша Зорана, она само жели да нас, јадни напаћени и голоруки српски народ и његову нејач (радикалско-напредњачка дефиниција српског народа, коју она сада радо користи) заштити! Мада, када она брине за народ, има ту једна, бар када сам ја у питању, малена сумња, а то је да она све то говори само из врло личних интереса, јер она може бити министар само, и једино онда, ако је „њен“ Вучић премијер! У свим осталим политичким комбинацијама, замислите само, ми, бирачи Србије, не бисмо ни знали да та Зорана уопште и постоји! Знам да вам свима иде вода на уста и да вам се свима сада неосетно и неконтролисано шири осмех преко лица, чак и на саму помисао, да не морате свакодневно слушати, ту грубу, надобудност, осионост и нељудску посвећеност, у акцији посвећености самој себи!
Каже и председник Скупштине Републике Србије Небојша Стефановић да се на предстојећим изборима бира између Вучића и Мишковића! Каже нам „слободна“ штампа (слободна само од слободе штампе!) у Србији, да је Мишковић дао 100 милиона евра за рушење СНС-а! Ух, мало, мајку му! Што не даде бар 10 000 милијарди евра, па да нас Бог све види! Ако за рушење може народ толико да добије, ја бих да сам на месту СНС-а пристао да изгубим власт за тај новац, јер реално, ми већу инвестицију у Србију ове године не можемо ни имати! Па кад прође та година, могли бисмо опет да распишемо превремене изборе, па да преваримо Мишковића да опет да, али сада бар 200 милиона евра и да опет не победи СНС-а!
Србија би могла од тога још и добро да живи!А има и друга варијанта, која овим бившим вођама радикала и није баш непозната – да узму они за себе тих 100 милиона евра и тако наплате да Вучић не буде премијер! Не би им било сефте! Него, коме ли даје Мишковић толики новац, пита се народ (и бар 60% чланова и самог СНС-а!) и како ли се може ступити у контакт са његовим људима који га деле? Нико од њих се и не пита шта ли треба урадити за тај новац – јер и зашто би се питали када се увек све своди на једно те исто – да промениш своју одлуку и гласаш за неког од кога имаш користи, а не за оног за кога желиш из срца, душе и главе! А тај обичај„политичког преумљења“ у земљи Србији није ништа необично! На ту већ добро познату појаву код бирача Србије – да изненада гласају за оне који им обећавају личну корист и себичне интересе, а без обзира на своја дотадашња политичка уверења и чланство у странци, масовно се љуте, прете и упозоравају на опасности од таквог понашања само наши водећи политичари! По мени је то невероватан феномен!
Да се највише љуте због тога баш политичари, баш они који су ту појаву међу првима и извели у Србијии показали јавности, да се и то може некажњено од бирача урадити, и као таква морална наказа, морални патуљак и издајник себе и других, успешно преживети и опстати на политичкој сцени Србије! Нешто слично томе као да пређеш из некада ватреног навијача Партизана у сада исто тако ватреног навијача Црвене звезде! Тако су и они, данашњи моћници на политичкој сцени Србије, прешли из табора највећих противника Европске уније у табор њених највећих обожавалаца!
Ти политичари, који су прешли из редова тешких евроскептика у редове еврофанатика, кажу да се све десило као божји знак, као што се обично и дешава божје откровење, и то једне ведре летње ноћи, на њиховом повратку, са уобичајеног поклоничког и ходочасничког пута до Хага, где је у тамници империје живео њихов највећи живи светац, њихов симбол вере у победу моћног и мрског непријатеља, само својим непокорним духом и бриљантним умом. Кажу да се тада изненада појавила нека јака светлост на небу, која је имала плавичаст одсјај и да их је све снажан зрак светла ошинуо тако јако, да су пали ничице на колена, а светлост је била тако јака да се није могло ни погледати у правцу њеног извора! Потом је светлост мало утихнула и прешла у плаву боју, док се негде одозго чула Бетовенова „Ода радости“, а све те звезде на тамноплавом небу су одједном заиграле коло (очевици се куну да је били ужичко). Зар овакво чудесно искуство за све те српске политичаре није довољан знак да треба да промене своју политичку веру и пређу са евроскептицизма на еврофанатизам!
Наравно, оставио је овај чудесни и речима неописиви догађај и извесне трајне последице по њих! Од тада, када они причају било шта, чак и о нечем најбаналнијем што можете замислити (временска прогноза или доручак, на пример), говоре споро, готов уплашено, усплахирено и неизбежно драмски напето (као да ће се управо зарити комета испред њихових ногу), као да се присећају неке своје тешке трауме из раног детињства, уз обавезно широко разгорачен поглед и, наравно, са подигнутим и увек препознатљиво и неизбежно спојеним врховима прстију једне и друге руке! И није то једина и она најгора промена у њиховом понашању! Али, као и прави новопримљени верници, и ови политички новоконвертити су се показали најгорим и опасним по своје најстарије пријатеље!
Они, ти „новопримљени верници у Европу“, горе од свих, имају жељу да сатру и потпуно униште припаднике своје старе „вере“ (антиевропске) и натерају их снагом голе силе корбача све у ту своју нову „веру“ преведу! То је у ствари само подсвесна жеља свих конвертита на овом свету (па и ових) да униште све живе сведоке свога тешког моралног посрнућа, односно да униште све своје старе познанике и пријатеље и колеге, са којима су некада делили стара политичка веровања! Једноставно, док год је и један од њих жив, они не могу бити ни мирни ни сигурни да ће његово конвертиторство и, српски речено, „издаја“ преживети сва будућа искушења!
Такве политичаре, који су из корена променили своја политичка уверења, можемо назвати само једним адекватним именом – ЕВРОПОТУРИЦЕ! И као и некадашње потурице, и ове су велико зло за било какав нормалан развој друштва и народа Србије. Нису ништа бољи ни од некадашњих комуниста, који су се као тешки идеолошки верници клањали према Москви, као што се ове данашње европотурице клањају према Бриселу! А оно што је у томе штетно за друштво и државу то је увек иста ствар: занемаривање било каквих посебних и аутентичних интереса сопствене државе и народа зарад виших циљева, а у ствари туђих интереса, и то само због пролазних да ли идеолошких или верских предрасуда – сасвим свеједно!
Да се ми ипак поново вратимо тренутном стању у Србији! Слажем се и ја да су ови избори важни и да се бира између владе народа и владе тајкуна. Пошто не волим да, када је нешто важно, ишта препуштам случају, кренуо сам од детаљног прегледа листе кандидата за посланике сваке од до сада проглашених листа кандидата за посланике, поднетих од стране политичких странака у Србији. Нормално, кренуо сам од листе СНС-а, као једне од најјачих странака у Србији. И наравно, тек сам тада схватио колико је мила нам и драга Зорана Михајловић у праву! Није она случајно дигла руке од Г17+ и прешла у СНС! Шта ће јој шеф странке тамо неки Млађан Динкић, који се свађао и оптуживао тајкуна Богољуба Карића да је криминалац, и то је још отишло толико далеко да је на крају Богољуб морао да побегне из земље Србије. И сада је јасно зашто се Зорана поздравила са таквом политиком, и баш те исте године, 2006.године, напустила Г17 +! Вероватно јој је било жао јадног Богољуба Карића и његових угрожених људских права! Увек је била слаба на њих!
После неколико година, тачније 2010, ослушкујући пажљиво политичку сцену Србије, не пропушта прилику и прелази у СНС, у којој због традиционалног наслеђа радикала (слаб образовни профил својих чланова) успева да се брзо „углави“ у сам врх новоформиране странке! Ваљда не сумњате да је ушла у странку из програмских и идеолошких разлога, који у СНС-у у то време тешко и да су били дефинисани! Како је сведочио Божидар Делић, који је прво прешао у СНС и за све време свог чланства у тој странци каже да није успео да добије програм и статут странке на српском језику, па се због тога убрзо и вратио у стару матичну СРС, где је и сад! Сумњам да би часни генерал могао да ово слаже! Али нашој Зорани је програм на енглеском језику још много боље легао него на срспком, узимајући у обзир њене силне текстове исписане на енглеском језику за потребе невладине организације „East-West Bridge“, финансиране пре свега од Рокфелерове фондације и Трилатералне комисије, од којих је Зорана вероватно наследила и своју сада већ генетску љубав према Русији и руском језику, због које је онако вешто и слатко зацвркутала на том милозвучном старом словенском језику на отварању Јужног тока. Додуше, ону тада нагло отказану њену посету Москви никада није ни реализовала, иако се јавности клела како је то само одложено!
Да се опет вратимо на листу кандидата за посланике СНС-а! На велику радост Зоране Михајловић и Небојше Стефановића, и само за њих, на редном месту број 44 листе СНС-а се налази Миланка Карић, супруга Богољуба Карића, човека против којег је подигнута оптужница, 2010. године, а који је бекству још од 2006. године. Оптужница је у међувремену, у децембру 2013 .године, значи само пре два месеца, претрпела неку измену, и то једино у смислу правне квалификације дела!
Тако, нажалост, у недостатку правог тајкуна на листи СНС-а мораћемо да се задовољимо само његовом женом! Морате признати да он ништа вредније није могао да нам да од своје жене! Можемо само да замислимо колико СНС-у значи прваничко искуство Миланке Карић! Добро сад, заборавио сам да вам кажем и да се на редном броју 59, те исте листе, значи листе кандидата за посланика СНС-а, налази и Драгомир Карић, рођени брат, поменутог Богољуба Карића (и његовог брата Сретена Карића, који је такође у бекству од 2006. године, заједно са Богољубом)! Па шта сад ако су ова двојица браће Карића у бекству од органа тужилаштва Републике Србије и ако је за њима дигнута међународна интерполова црвена потерница! Сам Богољуб Карић каже да нормално путује свуда по свету и може отићи у сваку земљу, сем у своју Србију!
Интересантно је да Богољуб Карић за све своје недаће и своје једино преостало бекство као спас од затвора и могућег убиства оптужује Млађана Динкића, односно „Дач Млађаног Шулца“, како га назива у свом интервјуу Танјугу!
И сада вам је ваљда јасно одакле та потреба да наше премудре министарке енергетике у оставци (иначе експерт за поједностављивање рачуна за струју, али и за рецитовање и држање говора на руском језику, али само када се мора!) Зоране Михајловић да се бави темом тајкуна! Па то јој је записано негде дубоко у страначкој историји!
Против Богољуба и Сретана Карића постоји од тужилаштва Републике Србије подигнута оптужница! Исто тако, и против Мирослава Мишковића, другог тајкуна, иначе Зораниног и Небојшиног омиљеног, постоји засад само оптужница и започет судски поступак! Али, ето, Зорани смета само Мирослав Мишковић (некако није њен тајкун) и зато када она каже „тајкун“, она мисли само на Мишковића (понекад Ђиласа), који угрожава победу њене странке и „владу народа“, како каже! И сада се можда питате зашто је тако! Можда је одговор у томе што Богољуб Карића каже у последњем интервјуу да сада ради грађевинске подухвате у Ираку, Русији и осталим земљама бившег Совјетског Савеза вредне преко 15 милијарди долара, а да су планови да ове године то пређе и целих 20 милијарди долара!
И зашто наш драги Небојша Стефановић прозива све нас у Србији да пазимо на чињеницу да на изборима, у ствари, бирамо између Вучића и Мишковића? Па како му се десило да је заборавио да помене и Богољуба Карића или Кариће? Да ли зато што се не рачунају они који побегну из земље? А њихови најближи чланови породице, жена и брат одбеглих тајкуна, не рачунају се у тајкуне?
Па немојте тако, господине Стефановићу. Није фер према Карићима! Па ваљда су они још неко и нешто у овој земљи! А осим тога, многи су и јавно рекли да је Мишковић давао новац Српској радикалној странци док сте ви били њен члан! Али ето, није никада давао СНС-у! Опет смо дошли до тога да свака странкаима своје тајкуне које штити, и туђе које напада! Одвратна, чињеница, од које ми је мука. Зашто то радите овом народу више? Да га слудите? Верујте ми да нема потребе. Већ је слуђен! И почиње полако да се пита шта даље и шта после.
А зашто се налази ово двоје Карића на листи СНС-а? Када сте последњи пут чули за неку страначку активност Покрета снага Србије, или да је нека агенција за испитивање јавног мњења забележила присуство наклоности бирача овом покрету, а да се истраживање није спроводило непосредно по вилама на Дедињу, које су у власништву Карића, у ком случају би се забележило присуство неколико појединачних симпатизера! Пошто се очигледно не ради о активној политичкој организацији, онда значи да се ово двоје Карића налазе на листи СНС-а као истакнути појединци или чланови СНС-а! Само у чему су истакнути?! И ето мог питања драгом Нобојши и још дражој Зорани:
Да ли знају како су одбегли Богољуб и Сретен Карић? Јављају ли се? Пишу ли? Ако се не јављају, шаљу ли бар пара?!
Ако је најмоћнијем политичару Србије заиста стало до повећања рејтинга своје странке, остао је само још један сигуран резервоар његових потенцијалних симпатизера и гласова, који се може прелити у СНС. Међутим, приступ тим гласовима подразумева једну оштру унутарпартијску операцију, која подразумева моментално и јавно искључење из странке Зоране Михајловић и Небојше Стефановића, две најомраженије личности у СНС-у и двоје његових непосредних сарадника, који су у кампањи изабрали да причају о тајкунима, заборављајући да такве и на листи имају!
Неки лекари који раде у хитној служби се куну да је једини сигуран знак клинички мртвих људи у Србији одсуство било какве реакције на глас или лик ове две личности! Тачније, ако је неко проглашен за клинички мртву особу, за потврду тог стања је довољно пустити глас ово двоје, или насилно отворити капак истог и принети му слику само једно од ово двоје, и ако не дође до појаве аутоматског устајања и псовања, можете бити сигурни да је особа дефинитивно мртва!
19. фебруар 2014.
