Обраћање г. Жака Огара, бившег команданта француских снага у саставу КФОР у Европском Парламенту
на конференцији: „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“
Даме и господо,
Срећан сам што се данас налазим овде са вама, на позив Центра за геостратешке студије из Београда, у Европском парламенту.
Као виши француски официр служио сам у Македонији, а затим на Косову у првој половини 1999. године. Када су ме поставили у француску команду за специјалне операције, био сам именован за шефа заједничке групе специјалних снага која је интервенисала пре распоређивања француске бригаде КФОР-а под командом НАТО-а.
Фото: НСПМ
Управо из тог разлога говорим данас, објавивши пре неколико година једну малу књигу са намерно провокативним насловом: „Европа је умрла у Приштини“. Ако је нисте прочитали, препоручујем вам да то учините! У њој ћете наћи моје сведочење у овом трагичном периоду.
Ако се говори о Косову, пуно име гласи Косово и Метохија, заправо није могуће игнорисати прошлост овог краја, древну прошлост, културну и верску прошлост, прошлост српског и православног идентитета који је присутан у небројеним и веома старим споменицима, црквама, српским манастирима који се налазе широм покрајине, али такође није могуће игнорисати и недавну прошлост, а посебно догађаје из деведесетих година, који су кулминирали 1999. године у рату који је наметнут Србији, моћном подршком НАТО-а и Европске уније побуни албанске ОВК.
У том контексту сам интервенисао на Косову на челу француских специјалних снага под британском командом.
Оно што ме је на Косову изненадило 1999. године биле су пре свега, велике дезинформације које су претходиле и оправдавале операцију НАТО-а.
Заиста, због тога што су амерички председник, Бил Клинтон, и његов државни секретар, Мадлен Олбрајт, изговорили реч „геноцид“ – спомињући фаталну и лажну цифру од „100.000 мртвих“ на Косову – НАТО ће себи дозволити да нападне Србију у марту 1999. године, након што је Алијанса представила неприхватљиве захтеве Србима током преговора у Рамбујеу, што је присилило Србе да одбију диктат који је Алијанса хтеле да им наметне.
Међутим, након рата 1999. године, доказаће се да је број жртава свих порекла, свих етничких група, цивилних или војних, не већи од 6000. То је превише, наравно, али та цифра заиста нема никакве везе са „геноцидом“.
Оно што ме је такође изненадило, то је била диспропорција војних средстава које је користила коалиција Алијансе против мале Србије. Сећам се нарочито масовних и бескрајних бомбардовања, што је изазвало многе невине жртве, а да не помињем рањене и оне са психолошким последицама од рата.
Било је јасно да је реч о насилном одвајању Републике Србије од њене покрајине Косова, чак би се могло рећи да је то била ампутација једног од њених територијалних ентитета. И то не било којег, јер, иако на Косову и Метохији данас углавном живе Албанци, то није увек био случај и ова покрајина је и даље за Србе историјско, духовно, културно и идентитетско језгро њихове нације.
Наравно, УН резолуција 1244 (која је још увек на снази јер је нико није оповргнуо од 1999. године) омогућила је де факто раздвајање, раздвојену администрацију на неодређени временски период, али подсећајући на чињеницу да Косово припада Републици Србији.
Ипак: циљ је постигнут и након антисрпских погрома 2004. године, који је имао за циљ да се настави и убрза етничко чишћење, 2008. године се десио сценарио чији циљ је био исти онај који су Албанци хтели да постигну својим побунама, а које су подржале западне силе: једнострано проглашење „независности“ „републике Косова“.
Ова нова „држава“ је тако настала из једног неправедног рата изазваног на европском континенту против једне европске државе, која није чланица Уније, од стране других европских држава, а који су на даљину контролисале Сједињене Америчке Државе , како би казниле Србију јер је желела да сачува принцип суверенитета и територијалног интегритета борбом против оружане побуне која се развила у покрајини Косова и Метохије.
Шта би сутра рекли у Француској ако би се париско предграђе Сен Сен Дени (Seine Saint Denis), сада углавном насељено странцима из Северне Африке, самопрогласило као „независна република“? Ово је у суштини сам проблем Косова.
Ова агресија НАТО-а над Србијом на Косову 1999. године представља кршење међународног права, кршење поштовања суверенитета држава, кршење поштовања граница. И ова марионетска држава – без идентификованих ресурса – неодржива као таква – сада је извор јаких тензија на читавом Балкану. И сведоци смо тога сваког дана.
Уједињене нације не признају „Републику Косово“, као ни велики број држава у свету, укључујући и европске државе које су чланице Европске уније. А недавно, 9 држава које су признале „Републику Косово“ коначно су одустале од тог признања!
Резолуција 1244, која нас подсећа на основни принцип Косова-Метохије као неотуђивог дела Републике Србије, наследнице Савезне Републике Југославије, као и на неопходност демилитаризације ОВК, прекршена је два пута:
– Прво, једностраним проглашењем независности од стране албанских побуњеника;
– И сада спремношћу да своје локалне безбедносне снаге трансформишу у праву војску.
Резолуција 1244, која је и даље на снази, забрањује то!
Косовске власти данас упражњавају једну непријатељску и подмуклу политику према српским мањинама, као и према Ромима и Горанцима. Та политика је нарочито непријатељски настројена што се тиче одржавања православних манастира и верских заједница које тамо живе и тамо се моле.
Данас, у свакодневном животу није добро бити Србин, Ром или Горанац на Космету. У сваком тренутку може да дође до прогона, злостављања, пљачки, физичког насиља.
То смо недавно видели током посете српског званичника Марка Ђурића, којег је косовска полиција ухапсила приликом посете српским енклавама на Косову; то смо такође видели током самовољног хапшења Арноа Гујона, председника једне изузетне француске НВО „Солидарност за Косово“; то смо видели и прошлог петка у зору, са насилном интервенцијом ове исте косовске полиције против српских грађана Митровице, о чијој судбини до данас ништа не знамо. И на крају, власти на Косову недавно су увеле високе порезе за све производе који долазе из централне Србије, чак и за лекове и храну, што угрожава живот многим Србима у покрајини.
”Република Косово“ је све осим правне државе, осим демократске државе, у којој се поштују права и достојанство човека. Чињеница да ову марионетску државу данас финансирају велике количине европског јавног новца из Европске уније, за мене је прави предмет срама и огорчења. То сам морао да овде и кажем.
Затим, видети њиховог председника у Паризу, којег су дочекали са свим почастима за стогодишњицу победе 1918. године, такође је срамота за мене, унука два француска официра који су тешко рањени током Великог рата!
Штавише, синоћ сам сазнао да је албански премијер Еди Рама на заједничком састанку влада Косова и Албаније у Пећи представио идеју о „националном пројекту уједињења Албаније и Косова.” Еди Рама је позвао косовског премијера Рамуша Харадинаја да започне израду „заједничке стратегије за уједињење Албанаца до 2025. године“. Да ли ће се то стари сан о Призренској лиги остварити?
У сваком случају, никада нисам лично мислио да „Република Косово“ има будућност; рекао сам и написао: ова марионетска држава нема другог решења него да се придружи мајци Србији или да се споји са освајачком Албанијом. Али у том случају, то би била права „отмица“, неправедна и невероватна, која би се догодила четврт века касније и коју би извршили кланови мафије са Косова са благословом међународних институција. Ако би се то десило, то би сигурно био почетак периода великих немира на целом Балкану.
Ми, Французи видели смо 1871. године шта се десило са Алзасом и Лореном, које је Немачка неправедно анектирала! Требало је скоро 50 година, а онда и један светски рат и милиони мртвих да би се ове француске покрајине коначно вратиле у Француску, своју домовину. Да будемо јасни, то ће се исто десити са Косовом у догледно време.
Због тога, ако желимо да избегнемо нове пожаре у региону, неопходно је вратити се на основе које Резолуција 1244 веома добро изражава на свој начин.
Косово и Метохија је интегрални и неотуђиви део Републике Србије. Нека врста аутономије је сасвим могућа, али уз поштовање суверенитета српске државе. Та аутономија дакле мора бити обновљена и Европској Унији би то могло бити само од користи помажући свим својим утицајима. То би било једино право средство како би се будућим генерацијама у овом делу Европе гарантовао праведни и трајни мир.
Коначно, допустите ми да додам да је помирење између различитих заједница које живе на Косову, једино могуће ако се установи историјска истина као и ако се добро дефинишу одговорности свих страна. Зато ми се чини да је неопходно да судски поступак који је започет у Европској унији пре неколико година у вези са ратним злочинима, а нарочито у вези са гнусном трговином органима, коју је Дик Марти осудио у свом извештају и чије резултате смо очекивали 2015. године, буде поново активиран и извршен до краја.
Кредибилитет Уније је у питању.
Хвала вам.
У Бриселу, Европски Парламент, 28.11.2018.
Превод са француског: Светлана Максовић
