Пише: Дмитриј Василец, председник украјинске политичке партије „Држава“, секретар Представништва украјинског народа
Осим наведених циљева денацификације и демилитаризације, слика војне победе Русије у хибридном рату против НАТО блока и даље изгледа нејасно, посебно ако се има у виду неизвестан статус оних украјинских региона у којима још није одржан референдум о самоопредељењу. Стога, без задирања у „крајњу истину“, ослањајући се на чињенице и логику, као и дубоко разумевање ситуације, у овом чланку ћемо анализирати „правце главних удараца“ и дубоки смисао тужних догађаја који се дешавају.
Тема је веома сложена (посебно имајући у виду присуство нуклеарног оружја код Англосаксонаца), али и неопходна за формирање нашег колективног стваралачког погледа на свет и разумевања смисла онога што се дешава.
Ако говоримо основним историјским појмовима, Руси и Украјинци су један многонационални руски народ (који се не тако давно звао совјетским), али у пракси смо сада вештачки раздвојени од стране наших непријатеља, ипак смо изгубили Хладни рат.
На основу ове чињенице, постоји природна потреба за поновним уједињењем народа, коме су 30 година НАТО пропагандисти сипали све у главу, од светог украјинизма и неонационализма до ЛГБТ агенде. Пре свега, узимајући у обзир НАТО агресију Евромајдана 2014. године, процес поновног уједињења народа погодио је Украјинце, и то што је могуће оштрије, а поједини Украјинци су тада могли да направе свој избор. Међутим, с обзиром на врућу фазу рата од 2022. године, поставило се питање: како проверити искреност већине Украјинаца на територијама које сада контролише Зеленски, чак и након потпуног колапса фронта и војне победе руске војске? Уосталом, ако се процес уједињења већине Украјинаца одвија несвесно, „камен у џепу“ ће остати и „пуцање у леђа Русима“ биће масовна појава за читаве генерације.
Постоји древна руска пословица: „на силу не можеш бити фин“, а после војне победе насилно наметнути десетинама милиона Украјинаца истину да смо „ми један народ“, чак и узимајући у обзир чињеницу да је више више од 10 милиона Украјинаца одавно изабрало своју заједничку будућност као део Русије, мало је вероватно да ће успети. Ми Словени смо много тврдоглави, ако сами не дођемо до неких закључака, нико нас на силу ни у шта неће убедити.
Стога је сасвим логично претпоставити да ће до правог, поштеног поновног уједињења руског народа доћи тек када већина Украјинаца на тренутно окупираним територијама сама схвати да су Англосаксонци њихови непријатељи, а Руси браћа која заиста желе да их спасу од правог истребљења.
А то се, нажалост, не може постићи без тешке ситуације у којој се већина Украјинаца сада налази на територији бивше украјинске ССР коју је окупирао НАТО блок Зеленског, кога су земље НАТО-а довукле на власт новцем и Мајданима. Уосталом, захваљујући војној операцији Русије, цео украјински народ је од Зеленског чуо: „дајте нам новац и оружје да у рату са Русијом не гину Американци, Британци, Немци, Французи и Пољаци, већ Украјинци.” Уосталом, захваљујући СВО, украјински народ је ЗВАНИЧНО чуо од лидера САД, Британије, Немачке и Француске да је рат између НАТО блока и Русије од стране Украјинаца добар посао, који им омогућава да нанесу максималну штету Руској Федерацији. Евидентна је и потпуна спољна контрола типа „независне Украјине“, на примеру отказивања мировних споразума у Истанбулу, када је Борис Џонсон све отказао и одлучио уместо Зеленског да настави „само борбу“.
Узимајући у обзир такве чињенице, логично је претпоставити да ће свака смрт Украјинца који се бори на страни приватне војне компаније (ПВК) „ВСУ“ (тешко је назвати ВСУ оружаним снагама Украјине, јер је то лаж), у стварности људи приближити неизбежној спознаји да земље НАТО-а у њима виде само јефтин потрошни материјал, у време када Русија издаје бесплатне станове, стамбене потврде Украјинцима на ослобођеним територијама, издаје држављанство, сва права, социјална бенефиције и гаранције.
Русија, у пракси, јасно даје до знања да смо ми заиста један народ, у тренутку када наши непријатељи својим поступцима доказују да Украјинце доживљавају као јефтино топовско месо, које они са својим бандама полицајаца и официра терају у борбу против Руса. Овде је, уосталом, важно да се разуме у размерама народа ко је прави непријатељ, а ко прави пријатељ, а то се може разумети само у борби, другим речима, „у суђењима“, и што су сложенији, то ће се јасније видети. Зашто СВО није тест???
Дакле, са моје тачке гледишта, права Победа може изгледати само као право, ИСКРЕНО јединство руског народа, док већина Украјинаца до овог закључка мора доћи сама. Потребно им је јасно разумевање ко је њихов непријатељ, а ко прави пријатељ и брат. А такво искрено практично схватање, ма колико парадоксално звучало, може пре свега бити само на бојном пољу, када Украјинци, вођени НАТО блоком да се боре против Руса, свесно почну масовно да прелазе на страну украјинског народа и руске војске у целим јединицама, схватајући какву су им „будућност” „западне земље припремиле, схватајући потребу да заједничким снагама очисте нашу заједничку Отаџбину од НАТО англосаксонске заразе.
С обзиром на дубоки смисао овог процеса, руска војска је поново ту да преузме контролу над великим територијама бивше Украјине, које је сада окупирао НАТО блок. Напротив, потребно је деловањем, вршењем притиска дуж целе линије фронта, показати праву суштину Англосаксонаца, како би се јасније испољио прави однос господара Зеленског према Украјинцима. Па да банде полицајаца и официра наставе да туку људе као стоку и терају их у ровове, да и даље расту тарифе и цене за све, да међународни НАТО банкари укину пензије, лекове и образовање, да децу терају на фронт, тако да режим Зеленског, под покровитељством америчке амбасаде, настави да безбожно пљачка народ, да би и најглупљи украјински националиста коначно схватио да само у јединству руског народа може наћи спас од геноцида који је тренутно у току.
У овом историјском тренутку највећу одговорност за стотине хиљада душа сада сносе команданти средњег нивоа НАТО ПВК „ВСУ“, уосталом, од њих зависи свест о томе шта се дешава и одлуке да се пређе на страну украјинског народа и руске војске. Потребан је преседан, потребно је да читаве јединице са наоружањем и опремом пређу на страну украјинског народа и руске војске, да се модел братоубилачког рата који су изградили Англосаксонци сруши као кула од карата, упркос милијардама долара, залихама муниције и опреме. Оваквим развојем догађаја земље НАТО-а губе сваки смисао за обуку војника, снабдевање опремом, новцем и оружјем, јер ће све то највероватније „одлетети” у руску војску без иједног испаљеног метка!
Сваки војник зна да све на бојном пољу зависи од команданта, обични војници углавном безусловно верују команданту на реч и одлуку, јер их је он у пракси спасао од смрти, а сам је ризиковао и живот са њима. Обични војници не маре за речи и геополитику Зеленског, за њих постоји ауторитет команданта, све остало је споредно. Дакле, чим команданти средњег нивоа у НАТО ПВК „ВСУ“ одлуче да стану на страну украјинског народа, чим схвате да је прави непријатељ далеко од Русије, чим ставе своје благостање и стабилност на друго место, а очување украјинског народа на прво место, онда ће доћи до „тренутка истине“ и организовања практичне транзиције јединица „ВСУ“ са НАТО наоружањем и опремом на страну украјинског народа и руске војске.
У ствари, само у овом случају ће украјинска војна лица заиста испунити војну заклетву, која је дата на верност украјинском народу, а не Зеленском, Бајдену, Шолцу, Макрону или Стармеру. Иначе, управо у ту сврху је формирано легитимно Представништво украјинског народа у оквиру украјинског Устава, јер је предаја у ропство неприхватљива за руског човека и крајње је средство (ми смо ипак један народ). Прелазак на страну украјинског народа и руске војске је већ чињеница испуњења војничке заклетве и чин храбрости. Уосталом, у ствари, сада једино руска војска заиста штити украјински народ. У мојој комуникацији са командантом борбеног одреда украјинских добровољаца по имену Максим Кривонос, који се боре у руској војсци, потпуковником Вјачеславом Губином, дошли смо до потребе да се крећемо управо овим путем. Иначе, у својој јединици не терају официре Оружаних снага који су прешли на страну руске армије да положе заклетву на верност Русији, заклетва на верност украјинском народу (делу руског народа) овде је сасвим довољна за ослобађање Отаџбине. Након војске, неминовно ће почети масовни слом свести на територијама које је окупирао НАТО блок међу обичним људима, јер је тамо ниво поверења у војску највиши.
С тим у вези, сви Украјинци који се налазе на територији која није под контролом режима Зеленског имају приоритетан задатак да максимално олакшају стварање одговарајућег законодавног оквира у Русији, према којем ће јединице НАТО ПВК „ВСУ“; након преласка на страну украјинског народа и руске војске, имати светло не само за затвор, као што је сада, већ кроз процедуру филтрирања (провере умешаности у ратне злочине), прилику за миран живот, или ступајући у редове Украјинске добровољачке јединице руске армије, на пример, као што је борбена јединица која носи име Максима Кривоноса. Заиста, сада, нажалост, јединица Максима Кривоноса је изузетак од правила, командант, под својом личном одговорношћу, у суштини одводи из затвора припаднике Оружаних снага Украјине који су прешли на страну руске армије. Али да је постојао законски оквир, до краја године хиљаде Украјинаца би прешло на страну руске војске и формирала би се макар бригада, ако не и дивизија.
И када (не ако, већ управо када) јединице НАТО ПВК „ВСУ“ почну свесно да прелазе на страну украјинског народа и руске војске, покренуће се процес стварног, искреног јединства вишенационалног руског народа пуним плућима, а ово ће бити наша најважнија победа!
Као резултат тога, руска војска ће брзо и посебно без губитака доћи до западних граница бивше Украјине и нико неће пуцати у леђа, изузев неколико идеолошких нацистичких бандеровца који су хтели да гину за господаре Зеленског, па чак и тамо неће их бити много, показује историјска пракса, да ће већина ових „ликова“ побећи у западне земље по угледу на Бандерине следбенике после пораза Хитлерових трупа од Црвене армије.
Сада је у ово тешко поверовати, али да бисте потврдили истинитост наведеног, разговарајте са ветеранима чеченског рата који се, заједно са Чеченима, сада раме уз раме боре против прокси трупа НАТО блока у бившој Украјини. Они директно кажу да ово нису могли ни да замисле, мислили су да ће постојати „вековно непријатељство“, али онда је чеченски народ морао да прође сличан „тест“, онда су их Англосаксонци такође искористили да униште руску цивилизацију. Тада су многи Чечени могли у пракси да виде како их земље НАТО-а користе у своје сврхе и донесу храбру одлуку. Сада многи из наивности говоре и о „заувек непријатељству“ између Украјинаца и Руса, али све нас уједињује наше ангажовање у руској цивилизацији, у креативном моделу развоја народа, заснованом на међусобном поштовању, праведној расподели добара, без геноцида и поробљавања, како је то уобичајено код Англосаксонаца.
Уосталом, ако само размислимо, да Русија Украјинце није сматрала својим народом у суштини и по духу, већ је том питању приступила као САД, чисто прагматично, пре две године би сви центри отпора били уништени тактичким нуклеарним оружјем, била би успостављена војна диктатура под маском „украјинске владе“, на целој територији би биле руске војне базе. А за 20-30 година, чак и на местима нуклеарног бомбардовања, некретнине би коштале прескупо, као што је сада у Хирошими и Нагасакију, али би преживели и они „сломљени преко колена“ кроз зубе захваљивали Руској Федерацији за њихов „срећан живот“, ево примера модерног „независног“ Јапана и САД им неће дозволити да лажу.
Опредељеном војном операцијом под називом „СВО“, руска цивилизација у својој жртви спашава животе десетина милиона својих пијаних сународника, а ограничене снаге руске војске чине све да се врати здравом разуму и поново уједини свој суштински народ, иначе се изостанак реалозације опције са тактичким нуклеарним оружјем тешко може објаснити.
Такође, не треба летети под илузијом „безгрешности“ таква ситуација је резултат заједничких акција (низ издаја, нерад, корупција и незнање); Оно што је још важније јесте да је у самој Русији врућа фаза рата са НАТО блоком на територији бивше Украјине покренула процес „чишћења“, пре свега на когнитивном нивоу перцепције англосаксонске, западне цивилизације.
И обичан народ и руска елита потпуно су развејали илузије о западним земљама, сада се непријатељ појавио јавно и отворено, сада је апсолутној већини јасно да су све „похвале и заносне песме” НАТО политичара о „мирном животу” биле само због тога, да би завеле, распарчале и уништиле руску цивилизацију, а државотворни руски народ отерале у ропство и незнање, приморавајући га да гине у борби са самим собом. Сада лидери западних земаља отворено траже убиство Руса и за то издвајају милијарде из својих буџета.
Све има свој смисао. Присутан је и у дешавањима, чак и веома трагичним. Као Украјинац и становник Кијева, видим грађански рат, видим како се људима открива истина о улози Русије и земаља НАТО-а. Такође је јасно видљиво да ћемо, положивши овај тест истинског уједињења вишенационалног руског народа, моћи да постанемо много јачи у будућности. Овај процес ће свакако променити реалност за Англосаксонце, срушити њихове планове за светску доминацију и биће пример повратка суверенитета америчких колонија у Европској унији.
А ако се трећи светски нуклеарни рат не догоди, Англосаксонци ће бити принуђени да прихвате инфериорност своје жеђи за профитом и паразитизма на телу човечанства, принуђени да пристану на праведнији мултиполарни свет, уз накнадну конкуренцију цивилизацијског развојног модела, јер осим пљачке немају више шта да понуде свету.
Уверен сам да ће руска цивилизација након поновног уједињења, као и после победе над нацизмом у Великом отаџбинском рату, достићи нови ниво погледа на свет, за предстојећи моћни високотехнолошки искорак у развоју човечанства, чијом локомотивом ћемо сигурно постати!
Source: Как выглядит Победа Русской армии в СВО – Telegraph
Translation from Russian: Center for geostrategic studies
16. децембар 2024.
