auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Србијом владају страни амбасадори

 Dragana Trifkovic, directeur du Centre d'études géostratégiques

„Ко далеко оде са ђаволом у шетњу,
тешко се враћа на прави пут“.
Николај Велимировић

Пресудан утицај на српску политику данас имају страни амбасадори, чија реч је неприкосновена. Дипломатија је у претходним годинама суштински променила установљена правила и дипломатске кодексе, барем у Србији.
Супротно Међународном односно Дипломатском праву и Бечкој конвенцији, страни амбасадори су почели да се баве унутрашњом политиком земље у којој су гости. Забрињавајућа чињеница је да се Србија потпуно препустила немилости угошћених странаца, који се овде понашају онако како се ни у својој кући не би понашали. Отворене претње, уцене и недобронамерне критике, постале су свакодневница као шаблон понашања оних који ногом отварају врата када крену у госте. Тако смо имали прилике да у медијима чујемо многобројне изјаве страних дипломата, које недвосмислено задиру у унутрашња питања Србије, и јасно рефлектују њихов однос према Србији.

Да се подсетимо неких изјава дипломата:

Андреас Цобел, бивши амбасадор Немачке, април 2007.
„Проблем Косова треба решити што пре, јер би се могао отворити проблем у Војводини и Санџаку.“
Алфред Гузенбауер, аустријски канцелар, април 2007.
„Ми подржавамо ДС, Бориса Тадића и његове људе у Србији.“
Камерон Мантер, бивши амбасадор САД, мај 2008.
„СПС у коалицији са ДС-ом може да допринесе европској будућности Србије.“
Чарлс Крофорд, бивши амбасадор Велике Британије, јул 2010.
„Не можете да кажете да желите северно Косово, а да задржите Прешевску долину.“
Жан-Франсоа Терал, бивши амбасадор Француске, јул 2010.
„СПС и ДС су рекли да ће да сарађују. Дајемо им кредит и чекамо резултате.“
Мери Ворлик, амбасадор САД, септембар 2011.
„Власти у Србији треба да учине све што је у њиховој моћи да и ове године омогуће одржавање успешне и безбедне Параде поноса.“
Волфрам Мас, амбасадор Немачке, децембар 2011.
„Постоји држава Србија и држава Косово, и проблем је решен.“

Continuer la lecture

Европотурице и тајкуни

Пише: Миланко Шеклер

Зашто не видиш тајкуна на листи својој,

а видиш га у оку мом?

Нова српска народна изрека

Народ мора да слуша шта му говоре, јер то данас и није питање хоће ли или неће, већ да ли тај неко има или нема приступ медијима, које народ највише користи. По досадашњем искуству и природи ствари, у Србији је тај медиј један – РТС. Традиционално, са РТС-а нам се оглашавају, и највећи пријатељи и највећи душмани, и најпопуларнији и најмпраженији! То је већ постало као наша традиција. Традиција је и да популарни с временом постају омражени, и омражени популарни!

Све је питање квалитета пи-ар саветника и стручњака, политичког маркетинга и на крају самог талента и способности учесника ове друштвено-политичке игре, а то значи оних који се са тог медија оглашавају и у свакој кући у Србији, свакодневно гостују! Уз ове познате факторе који утичу директно на моћ политичара у Србији, има и један непознат фактор, кога чине свест и менталитет српског народа, и за који се из досадашње историје зна да је потпуно непредвидив и да може да учини невероватне промене целог друштва, за екстремно кратко време. Другим речима, у тим великим историјским тренуцима, појаве се миљеници народа, које нико не може да контролише, и они као такви и постоје, само као део тог народног ткива и менталитета, које народ тада, једино хоће и жели да следи! Отуда и непрекидни захтеви, како са запада, тако од стране њихових експонената овде у Србији, да коначно и трајно раскрстимо са таквом свешћу и таквим менталитетом, јер онда не могу правити сигурне планове за обликовање Србије, према њиховим интересима, и коју би они могли да воле, а у којој би ми, морали да живимо, док коначно не престане да буде Србија, и постане део неке друге земље или неког другог царства! Народ, као и ја, на то има само један одговор: е шипак!

Continuer la lecture

Злочин над сопственим народом

Пише: Драгана Трифковић

Све чињенице су јасно указивале на то да садашња власт намерава да заврши амерички пројекат НАТО државе под управом нарко-терористичких структура. Да постоји могућност другачијег решења тврди и Русија, која је више пута износила примедбе да не могу да утичу на одлуке Србије, али да жели да учествују у дијалогу као гарант одбране српских интереса тј. међународног права. Власт у Србији упорно покушава да искористи Русију за обмањивање сопственог народа.

Конструкција

Сада је јасно да преурањена бриселска честитка Томиславу Николићу није била пука случајност. Многе ствари су указивале на то да избори нису донели промене, иако су грађани гласали за њих. Уместо новог политичког правца, добили смо још једну добро осмишљену превару, привидно патриотску а суштински релицитацијску, захваљујући којој је настављена поражавајућа политика Србије. САД су пронашле начин да корак по корак имплементирају Ахтисаријев план за “независност” Косова, поред тога што је он одбијен у СБ УН захваљујући подршци Русије. Иако премијер Србије (као и хор секуларних свештеника) тврди да је Косово давно изгубљено, поставља се питање о чему он “преговара” у том случају а да то није потраживање.

Continuer la lecture

Драгана Трифковић: Промена свести

Пише: Драгана Трифковић

“Данас служимо стварима, не знајући праву вредност ничему.

Обезвриједили су ријечи којима су се људи заклињали као штитом и које су нас храниле надом.

Убили су нам ријечи које смо сматрали светим, проститусали их, учинили заставама под којима марширају газећи човека.” 
Меша Селимовић “Острво”

Свест

Годинама уназад присутне су апсурдне идеје о томе како ће се Србија ослободити свих стега када Срби промене свест, раскрсте са прошлошћу и ослободе се назадног конзерватизма. Њих су првобитно заступале “грађанске” опције деведесетих година у борби против Милошевићевог режима, да би данас те исте идеје постале водиља политичких структура против којих су биле усмерене. Kроз читав период урушавања државе нуди се исто решење које промовишу наводно различито профилисане политичке опције, инструисане од Запада.

Да бисмо схватили суштину ове злослутне идеје и намере које се иза тога крију, неопходно је да сагледамо следеће чињенице. Људски ум чине свест и подсвест као основа рационалног размишљања и несвесни ум који утиче на наше понашање и искуство (осећања, мисли, сећања која потичу изван свести). Свест обухвата психичке доживљаје на основу којих личност формира вредности, уверења, ставове и знања. Осим личне перцепције велику улогу у формирању свести појединца има колективна свест. Она се заснива на традицији, односно историјском и културном наслеђу једног народа које је уграђено у заједнички ситем вредности тог друштва. Дакле промена свести појединца значила би одбацивање сопствених опажања што би даље условило нерационално размишљање а промена колективне свести подразумевала би одрицање читавог народа од сопствене историје, културе, традиције и религије.

Continuer la lecture

Споменик српским и руским војницима из Првог светског рата

На Калемегдану је откривено прво обележје у нашој земљи посвећено заједничкој борби Руса и Срба у Првом светском рату. – У средини симбола у облику крста смештен је мотив Светог Ђорђа, заштитника руске армије и победе

Continuer la lecture

Конференција: 100 година од Великог рата

 
Centre pour les études géostratégiques

Међународна конференција „Велики рат и нови свет, актуелно подсећање за човечанство“ је отворена 17. септембра у Сава Центру. Организатори конференције су руски Фонд Андреј Првозвани и Центар националне славе, као и српска организација Београдски форум за свет равноправних уз велику подршку Српске православне цркве. 
У раду конференције, учествовали су многа значајна имена из света политике и науке.

Continuer la lecture

Како су се заволели нова власт и НВО-Србија

Пише: Миланко Шеклер

 

Коме требају чуда у животу,

нека погледа у свет око себе.

Ричард Докинс

Подсећа ме један дан ове недеље, с испољеном огромном еуфоријом и хвалоспевима о нашем потенцијалном уласку и одласку у ЕУ, на један већ поодавно заборављени цртани филм, у коме птичица, још нејака и неспособна да лети, видевши јата одраслих птица на небу како одлазе пут југа и сама каже: “Одох ја на југ”, и крене пешке у том правцу. Наравно, чак ни у цртаном филму она то не успева без разноразних “смицалица и превара” својих правих пријатеља. Словенци и Хрвати су имали несебичну и неупитну подршку економске велесиле каква је била тадашња и данашња Немачка (о томе већ постоји богата историографија), али и ону неформалну од потомака породице Хабзбург, који су и у време њиховог одвајања од Југославије и њиховог међународног признавања, али и учлањавања у ЕУ, били угледни и моћни чланови утицајне немачке партије, али је њихова моћ досезала и до Европског парламента и Савета, па и комисије ЕУ.

А где су нама такви пријатељи? Како ћемо ми успети на том путу у беспуће, када од пријатеља имамо само оне “новопечене”, које смо стекли тек прошлогодишњим пристајањем на “Бриселски споразум”, а који су до сада кроз читаву историју били наши, по правилу, највећи “непријатељи”. Знам да је у данашње време то поприлично отрцана фраза, али се бојим да се такве историјске категорије тешко мењају, а поготово долазе до изражаја у кризним временима каква су ова данас. Они, наши “нови” пријатељи, као озбиљне земље и народи, у свему томе своје интересе никада не потцењују и не превиђају, нити ће. А ми? Да ли је овде ико икада чуо последњих година шта је наш минимум националних интереса?

Continuer la lecture

Приватно или државно?

Пише: Миланко Шеклер

Одавно размишљам о једној теми… Зашто људи, односно човечанство, када говоримо о функционисању привреде и економији друштва, чинe увек исте грешке? Да ли су то уопште грешке или то само живот увек изнова изналази „нове“, а у ствари старе путеве преживљавања и опстанка људског друштва? И докле ће уопште трајати та тупава и беспредметна расправанајвећих економских умова, што плаћених, што искрено идеолошки острашћених, на ту тему?

Одакле уопште некоме идеја да буде судија у односу на тако важно питање за људско друштво, као што је процена ефикасности привредног, односно производног система, са аспекта власничких односа, односно да ли боље функционише привреда када је приватна или државна? Ако човек заиста озбиљно промисли на задату тему, и узме у обзир велики број историјских искуства, које су до сада имале многобројне старије, али и новоформиране земље у свету, закључак, бар са мог скромног становишта, може бити само један. Наиме, нема правила, нема вечне истине, нема бољег или лошијег, јер све је питање многобројних фактора, услова, околности, у којима иста треба да функционише. Ако баш желите да саопштите нешто што ће бити тачно, онда је то могуће дефинисати само овако: постоје привредне гране и потребе друштва и појединаца, које се боље могу задовољити приватним компанијама, али постоје и они који се могу боље задовољити државним власничким односима. Јер да није тако, тешко да би се икада иједан приватник у неким околностима одлучио лако за огромна улагања, у на пример изградњу дугачких аутопутева, у неке слабије насељене области, где се повраћај новца мора да чека деценијама, или где повраћаја новца неће бити директно кроз наплату путарине, већ индиректно, кроз привлачење страних инвестиција, отварање нових радних места, обезбеђење сировина за индустрију прераде и слично.

Continuer la lecture

Немачка је од 1945. под америчком окупацијом

Интервју Невенке Стојчевић са Мануелом Оксенратјтером за Печат 

Моја земља је деградирана и има статус најобичнијег сателита у служби америчке политике и то стање траје од 1945. године до данас, до 2014. Једном речју, Немачка је окупирана земља!

Мануел Оксенрајтер (37) Немац из Берлина, оснивач је и главни уредник месечног часописа „Цуерст“. Ово гласило је политички магазин са веома високим тиражом (80.000 примерака) за немачке прилике. „Цуерст“ се, међутим, политичким темама, о којима иначе пишу и немачки „мејнстрим“ медији, бави онако како већина њих, оданих политичком естаблишменту, не жели ни да чује. Оксенрајтер је, између осталог, и један од првих, и ретких, новинара са Запада који је отишао у Сирију како би на лицу места сагледао узроке и последице ондашње кризе, и то из перспективе сиријске армије с којом је боравио на фронту, а на београдски Међународни скуп поводом 15 година од НАТО агресије дошао је право са Крима, где се такође, како каже,  уверио у лажи које пласирају и шире западни медији. Сусрет са Оксенрајтером искористили смо да разговарамо за „Печат“, лист за који се може рећи да је својеврсни сродник „Цуерста“.

 

Continuer la lecture