La géopolitique et de la politique

Крај владавине Меркелове

Пише: проф. Слободан Самарџић

 

Ангела Меркел дошла је на власт у Немачкој (2004) после два тешка економско-финансијска искушења – великог терета уједињења (око десет хиљада милијарди марака), који је превладан 2000. године, и великог терета промене валуте (2002) када је моћну марку заменио неизвестан евро. Њен први мандат прошао је у градњи тзв. стабилизационе културе, типично немачког изума какав се могао спровести само у тој земљи. На основу великог социјалног споразума – владе, синдиката и послодаваца – Немачка је ојачала своју индустријску производњу, самим тим и извоз у друге чланице ЕУ и изван, као да се припремала за велику финансијску кризу. Када је она ударила (2008), Немачка је била поштеђена великих потреса, да би за пар година преузела кормило европске антикризне политике. Њиме је управљала током друга два мандата Ангеле Меркел. Немачка је постала хегемона сила у ЕУ, значи и у остатку Европе без Русије, чија се доминација базирала на њеној унутрашњој стабилности и економској снази. Четврти мандат (2016-2020) Меркеловој се није посрећио; негде на његовој половини најавила је свој одлазак.

Rezultat slika za slobodan samardzic

Фото: Слободан Самарџић (извор: Интермагазин)

Разлози су, разуме се, унутрашње природе, премда нису невезани за прилике у Европској унији. Почетак четвртог мандата Ангеле Меркел показао је озбиљне раселине у другој великој коалицији хришћанских демократа и социјалдемократа, које су последица губљења темељног друштвеног консензуса из претходног периода. После избора 2016. било је потребно шест месеци да се састави влада. То је била политичка криза највећих размера у историји послератне Савезне Републике. Та кризе не би била тако озбиљна и готово нерешива на политичком плану да није била узрокована великим друштвеним превирањима. А њихов окидач било је имигрантско питање. Овде је Ангела Меркел направила прву озбиљну грешку када је наступила као канцелар Немачке и као први ауторитет Европске уније.

Укратко, Меркелова је била промотер политике „отворених врата“, а за пример је изложила своју земљу. Немачка је примила највише имиграната (око милион), али то је био само први корак у њеној политици обавезних квота пријема коју је намеравала да пласира у Унији. Овај други део крахирао је због неслагања већег броја држава ЕУ. То неслагање, наиме, било је практично, као што је и комплетна немачка политика имиграције била практична. То значи да се политика имиграције у ЕУ одвијала спонтано, без договора и пратећих споразума. Она је практикована стављањем у заграде важеће политике виза, азила и имиграције, као и политике интегрисаног управљања спољним границама Уније. Тако је дочек имиграната могао бити само плод неке ванредне политике. Она је доживела крах.

Унутрашње прилике у Немачкој почеле су да се мењају тек онда када су Немци схватили да се љубазно примљени гости неће даље дистрибуирати по земљама ЕУ и да ће њихова земља, која је планирала сопствену селекцију за давање азила, бити принуђена да их задржи у непланираном обиму. Политичка сцена Немачке почела је брзо да се мења. То су показивали избори за покрајинске скупштине почев од 2015. године, да би савезни избори 2016. године готово блокирали избор владе. Када је влада после шест месеци најзад била формирана, обрела се у политички неизвесном стању. Од тада су судбину Савезне владе почели да исписују наредни покрајински избори.

Политичку каријеру Ангеле Меркел запечатили су недавни избори у Баварској и Хесену. Стабилну проевропску средину блиску десном центру најозбиљније је пољуљала несистемска Алтернатива за Немачку. За разлику од Зелених, који су у обе поменуте покрајине одлично прошли, АзН је етаблираним странкама десног и левог центра незамисливи коалициони партнер. Не толико због њеног антиимиграционог става – јер је видљиво да би демохришћани, а посебно баварски социјалхришћани, радо прихватили елементе њеног програма – колико због лошег имиџа ове странке који је медијски створен у Немачкој. Једини је проблем у томе што једна странка са рђавом репутацијом у медијски контролисаној јавности привлачи велики и растући број присталица. Није, дакле, само немачка политичка сцена расцепљена, већ је то и немачко друштво. Ангела Меркел је добро осетила да би у новим приликама сама морала да се мења чиме би упропастила добру слику своје владавине у протеклом периоду. Својом најавом повлачења она заправо иде догађајима у сусрет, догађајима у којима она неће учествовати.

Не може се рећи да је Ангела Меркел креирала немачку политику према Србији. Та политика била је утемељена крајем осамдесетих година прошлог века и као таква припремљена за улогу водећег антисрпског актера у Европи. Како је  почела са потпиривањем распада Југославије тако завршава са разбијањем територијалног интегритета Србије.

Ангела Меркел биће у Србији упамћена по својих десет ултимативних тачака које је лично у августу 2011. предала тадашњем председнику Тадићу. Да их је председник тада одбио као непристојну понуду, Србија се не би касније изложила политичком иживљавању немачког посланика Андреаса Шокенхофа, који је нешто редуковани документ од седам тачака претворио у буквар званичне српске политике на Косову и Метохији. У том документу, наиме, имамо основне смернице деловања домаћих власти у покрајини. Она јесте била окупирана, али је у областима у којима живе Срби њихова држава имала јаке позиције које су сведочиле о вољи државе да очува свој угрожени део. Немачки документ је требало да управо посредством српских власти ликвидира ову тековину. У њему се могу наћи ултиматуми о ликвидирању тзв. паралелних српских институција, о потписивању правно обавезујућег документа са Косовом, као и душебрижничке речи да Срби промене свест.

Та политика Немачке започета је, дакле, под Ангелином диригентском палицом на врхунцу њене политичке моћи, а реализована када је у Србији на сцену ступила гарнитура која се идентификовала са њеном политиком. Ако остане на челу владе до краја свог мандата (2020), и ако званична политика Србије остане верна свом великом учитељу, Меркелова ће дочекати успешан крај свог важног прегнућа.

Србија и свет

 

2. Новембар 2018. 

 

auteur d'avatar

À propos de Центар за геостратешке студије

Centre pour les études géostratégiques est une organisation non-gouvernementale et à but non lucratif de l'association, fondée à Belgrade à l'assemblée générale constitutive tenue le 28.02.2014. conformément aux dispositions de l'art.11. et 12. La loi sur les associations ("journal Officiel de la Rs", non.51/09). pour une période de temps indéterminée, afin d'atteindre les objectifs fixés dans le domaine de la recherche scientifique, des relations géostratégiques et la préparation de documents stratégiques, de l'analyse et de la recherche. L'association développe et soutient des projets et des activités visant à l'etat et aux intérêts nationaux de la Serbie, a le statut d'une personne morale et qu'il est inscrit dans le registre conformément à la loi. La mission du Centre d'études géostratégiques est: "nous sommes la construction de l'avenir, parce que la Serbie mérite: les valeurs que nous représentons sont établies par le biais de notre histoire, de la culture et de la tradition. Nous croyons que sans passé il n'y a pas d'avenir. Pour cette raison, afin de construire l'avenir, nous devons connaître notre passé et à chérir nos traditions. Les vraies valeurs sont toujours mis à la terre, et l'avenir ne peut être construit dans une bonne direction, sans que de la fondation. Dans un moment de perturbations sur les changements géopolitiques, il est essentiel de faire les bons choix et prendre les bonnes décisions. De laisser aller de toutes imposées et déformé les idées et artificielle des pulsions. Nous croyons fermement que la Serbie a suffisamment de qualité et de potentiel afin de déterminer son propre avenir, peu importe les menaces et les limites. Nous nous engageons à la position serbe et le droit de décider de notre avenir, en gardant à l'esprit le fait que, historiquement, il ya eu de nombreux défis, les menaces et les dangers, que nous avons surmonté. “ Vision: le Centre d'études géostratégiques aspire à devenir l'une des plus importantes organisations mondiales dans le domaine de la géopolitique. Il veut aussi devenir une marque locale. Nous allons essayer d'intéresser le public à la Serbie dans les questions internationales et de rassembler tous ceux qui s'intéressent à la protection de l'état et des intérêts nationaux, le renforcement de la souveraineté, de la préservation de l'intégrité territoriale, la préservation des valeurs traditionnelles, le renforcement des institutions et de l'état de droit. Nous allons agir dans le sens de trouver des personnes partageant les mêmes idées, à la fois en interne et dans le monde public. Nous mettrons l'accent sur la coopération régionale et la mise en réseau des organisations non gouvernementales, à la fois au niveau régional et international. Nous allons lancer des projets au niveau international pour soutenir le repositionnement de la Serbie et de la préservation de l'intégrité territoriale. En coopération avec les médias, nous allons mettre en œuvre des projets qui mettent l'accent sur ces objectifs. Nous allons organiser l'éducation du public intéressé par des conférences, des tables rondes et des séminaires. Nous allons essayer de trouver un modèle pour le développement de l'organisation qui permettrait le financement des activités du Centre. Construire ensemble notre avenir: Si vous êtes intéressés à collaborer avec nous, ou pour aider le travail du Centre d'études géostratégiques, veuillez nous contacter par e-mail: center@geostrategy.rs

Laisser un commentaire

Votre adresse e-mail ne sera pas publiée. Les champs obligatoires sont indiqués avec *