Формирање војске ЕУ, крај НАТО?

Пише: Драгана Трифковић

Иницијатива за стварање одбрамбених снага ЕУ покретана је више пута, али до сада није дошло до њене реализације. Педесетих година прошлог века ЕУ је покушала да оснује војну структуру кроз Европску одбрамбену заједницу односно западноевропски војни савез, али такав план није успео. Безбедносна и одбрамбена политика ЕУ се стратешки ослоњена на НАТО, а на формирање нових посебних војних структура се гледало као на дуплирање капацитета и умањивање улоге НАТО. Након Другог светског рата постављени су темељи безбедносне архитектуре Европе, где је НАТО заузео кључну улогу. Та улога је временом добијала на значају, паралелно са проширењем ЕУ повећавао се и капацитет НАТО. Већина земаља чланица ЕУ истовремено су чланице и НАТО организације, односно само шест од двадесет осам чланица ЕУ нису чланице НАТО. Оно што морамо да имамо на уму када говоримо о безбедности ЕУ јесте то да Америка, као водећа земља НАТО-а, има кључну улогу у европској безбедности. Управо су САД биле кочничар стварања војних структура ЕУ независних од НАТО, али и Велика Британија.

Continuer la lecture

Систем одбране Србије је под потпуном контролом НАТО

Са пуковником Гораном Јевтовићем за Геополитику разговарала  Драгана Трифковић

ДТ: Поштовани пуковниче Јевтовићу, последњих месеци активно анализирате дешавања у Војсци Србије. Објавили сте низ текстова на политичком порталу Фонд Стратешке Културе, у којима сте читаоцима разјаснили многе недоумице везане за рад Министарства Одбране и Војску Србије. У текстовима сте говорили о NATO „реформама“ српске војске започетим 5. октобра 2000. и споменули сте улогу Бориса Тадића, Драгана Шутановца и Првослава Давинића. Ко је по вашем мишљењу нанео највеће штете војно-безбедносном систему Србије кроз такозване реформе и којим поступцима?

Што се тиче такозваних реформи Војске Србије односно бивше Војске Југославије и Војске Србије и Црне Горе, постоји више фаза које су започете одмах након 5. октобра. Потребно је напоменути да то није био случајан ad hoc процес, него врло вешто вођена планска активност.

Прво су кренули са такозваном реорганизацијом  што је далеко нижи ниво, да би онда отворено кренули у реформу. Реформа је подразумевала потпуно преобликовање система, радикално смањење бројног стања људства, борбених састава и јединица, односно, увођење сасвим нових правила непознатих у нашој дотадашњој пракси, којима је процес започет, скоро па од нуле.

Continuer la lecture

Нова руска армија

Пише: Драгана Трифковић

 

Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи

Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. 

Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње.  

Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака,  које су касније у току процеса препознате и исправљене.

Continuer la lecture

Commencez à taper pour voir les articles que vous recherchez.