Scienza e società

Scienza e società

Књига проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ премијерно представљена на Сајму

Преносимо са: ИН4С

Књигу проф. др Дејана Мировића „Бриселски споразум-хронологија и последице“ издала је Catena mundi из Београда, која ју је и премијерно представила на Сајму књига.

Scienza e società

Соларна енергија уместо мини-хидроелектрана

Пише: Милош Здравкоивић

 

Енергија која ће допунити нуклеарну енергију, заменити фосилна горива и променити свет

Европа, тј. велике европске силе, своју су привредну, а на основу ње и војну силу у XIX и првој половини XX века, изградиле на својим резервама угља на којима је потом израсла индустрија челика. Неупоредиво већа Америка, Кина, Индија па и Русија то раде данас. То је данас “најпрљавија“ енергија, највише оптерећује природу, а и резерве се смањују. У последње време се неопходна енергија за савремени живот и индустријски раст света, што значи богатство држава и њених грађана, прилично ослањају на гас и нафту из Русије, те са Блиског Истока, али и домаћу атомску енергију.

Scienza e società

Ко не оде на перформанс Марине Абрамовић биће ухапшен

Пише: професор Слободан Самарџић

Оваква пропаганда једног догађаја на овим просторима до сада није  виђена. Данима, недељама, већ месецима публика се преко електронских медија националне фреквенције буквално натерује у Музеј савремене уметности где ће се одиграти чудо невиђено. У рекламним прилозима једна женска особа рекламира своја умећа која треба не тек продати него наметнути примаоцима тако широког спектра становништва као што су гледаоци телевизије. Томе се придодаје сијасет посебних прилога у посебним или редовним емисијама (рецимо, јутарњи програм РТС-а), у којима надритумачи настоје да осмисле један врхунски хохштаплерски феномен. Баналне слике учесталих рекламних прилога – ждрање главице купуса, рандеву са змијом, генералска поза на коњу, драње лицем у лице са партнером, гледање лицем и лице са магарцем, махање заставама и др, одличне су илустрације тог феномена.

Scienza e società

Неустрашива браћа Милачић у борби за српство

Пише: Славиша Батко Милачић, историчар

Када су 1912. године почели ослободилачки ратови српског народа, Захарије и Тодора Милачић, испратили су у Први балкански рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Крађорђеве звијезде и многобројним одликовањима, али их мајка није дочекала – зверски су је убили бугарски војници за вријеме Топличког устанка 1917. године. Сва браћа су се истакла јунаштвом, међутим, Ђорђе посебно.

Scienza e società

Неправда и насиље над обичним грађанима, као образац понашања установљен од стране власти

Dragana Trifkovic, direttore del Centro di studi strategici

Прошле недеље се у Београду одиграла још једна драма. Извршитељи су уз асистенцију полиције покушали да уђу у стан књижевнице Весне Томић, који се налази у Маричкој улици број 27 у београдском насељу Раковица. То је био други покушај уласка у стан Весне Томић ради пописивања имовине што је први корак у извршном поступку. Њој прети опасност да остане без јединог крова над главом, због дугова које инвеститор има према трећем лицу.

Scienza e società

Немачки рачун без крчмара

Пише: Милош Здравковић

Зашто је Немачка желела да буде прва велика нација без нуклеарних електрана ? Где су Немци погрешили у рачуници тј. Зашто је Немачки план пропао пре него је и стартовао !?

Рачуница Немачке је једноставна . Ослободити се зависности од руског гаса и нафте и друге учинити зависним од енергије и технологије made in Germany, те тако обезбедити привредни примат у светским размерама.

Scienza e società

Да ли је потребан термин за именовање геноцида над Србима у НДХ

Пише: Никола Милованчев

 

Последњих дана априла о. г. у јавности се повела полемика око термина Покољ, који је Удружење грађана Јадовно 1941. прошле године предложило као именитељ за злочин геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској. Реаговали су Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке, а затим и Катедра за националну савремену историју Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, Катедра за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву и Јавне установе „Спомен подручје Доња Градина“.

Scienza e società

Assange’s Extradition Will Create Greater Resistance to US, UK

Dragana Trifkovic for SPUTNIK

Julian Assange has been sentenced to 50 weeks in prison for skipping bail in the UK while awaiting extradition to Sweden on sexual assault allegations in 2012. WikiLeaks has described his sentence as ‘vindictive’ and also said it was concerned over the upcoming hearing on his possible extradition to the United States.

In an interview with Sputnik Dragana Trifkovic, a think tank head, shared her thoughts on Assange’s sentencing and his chances of being extradited and tried in the US. 

Scienza e società

Руско-српски односи су један од приоритета спољне политике Руске Федерације

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на научној конференцију у Брјанску

 

У Брјанску је од 21-22. марта оджана III Међународна конференција: Добросуседство, партнерство, дијалог култура и цивилизација.

Конференцију су организовали: Департамент за унутрашњу политику Брјанске области и филијала Академије за националну безбедност и државну управу при председнику Руске Федерације.

Пленарно заседање конференције одржано је 21. марта у кристалној сали Владе Брјанске области.

На конференцији су говорили: заменик губернатора Брјанске области Александар Коробко, заменик председника брјанске обласне Думе Анатолиј Бугајев, руководилац одељења за везе са јавношћу Брјанске епархије РПЦ јеромонах Корнилиј. Модератор конференције био је директор Брјанског огранка Академије за националну безбедност и државну управу при председнику РФ Сергеј Шачнев.

Scienza e società

Како двоструки стандарди украјинског национализма прете Европи, питање аутономије Русина

Пише: Александар Куза

 

«Згинуть наші воріженьки, як роса на сонці. Запануєм і ми, браття, у своїй сторонці» (препев на српски: Изгинуће наши непријатељи, као роса на сунцу. Владаћемо и ми, браћо, у својој домовини.) – то су речи из званичне химне Украјине, одобрене 2003. године. Шта можемо да очекујемо од државе, која у главној песми земље законски одређује агресију, љутњу и раздвајање? Чак и Русија, коју неки окривљују за агресивну политику, није вратила речи химне СССР-а, задржавајући само музику Александрова из совјетске ере.

Torna in alto