Наука и друштво

Пише: Слободан Самарџић

Не знамо да ли је корона вирус, који је изазвао пандемију, природна или вештачка појава, али је извесно да човечанство на данашњем степену развоја не може да га порази. Можда ће се појавити успешна вакцина као резултат научне борбе против овог непријатеља, али дотле, како видимо, једини начин људског отпора јесте систем изолације. А тај систем негде даје резултате, а негде не. Слично древним заразама, рецимо куги, од које се спасила она људска заједница – породица, село, утврђење-град – која се успешније изоловала од спољног света, што практично значи: која је успешније спровела насилне мере против сваке врсте спољне комуникације.

Пише: Душан Нелки

Шта је то људско тело? Одговор на ово питање научници имају. Они тврде да је то, еволуцијом током милиона година, формирана целина. Ова целина састављена је од низа функционалних структура међусобно тако повезаних да чине човека. Све ове функционалне целине направљене су од основних градивних елемената који се зову ћелије. Научници тело човека поистовећују са човеком исто онако како тело лава поистовећују са лавом. Да ли је то тако? 

Центар за геостратешке студије из Београда (ЦГС), закључио је споразум о сарадњи са Координационим саветом невладиних организација Русије (КСНОР), на сасатанку који је 12. марта организован у Москви.

Округли сто одржан у Дому друштвених  организација 28. фебруара: „Руски језик је оно што нас уједињује“ привукао је велику пажњу домаће и стране публике. Догађају су присуствовали не само руски, већ и инострани стручњаци, за које је питање развоја и ширења руског језика у ЗНД и Источној Европи веома важно. Директорка Центра за геостратешке студије (Београд), члан Председништва српског покрета „Двери“ Драгана Трифковић поделила је своје мишљење о потреби промовисања изучавања руског језика у Србији:

Пише: Спомена Милачић

Коруптивно понашање је веома стара „тековина човечанства“, често се наводи IV век пре нове ере као период првих осведочених коруптивних понашања (мито у циљу издаје). Од тада па до данас, корупција је разматрана вишеструко, углавном као етички или економски проблем, редовно као мера свеопштег пропадања једног друштва. Будући да је отпорна на различите облике владавине, у оквиру различитих система, корупција није оглашена као аутократска нити демократска творевина. Није везивана ни за један специфичан облик владања. Све до сада.

Пише: Миланко Шеклер

Основни проблем са светом је што су будале превише самоуверене, а паметни људи стално у дилеми.

Бертранд Расел

Увод

Ако живите у Србији, сигуран сам да вас је бар једном у животу, неко од ваших најближих пријатеља или рођака покушао “увући” у неки од ланаца МЛМ система маркетинга, односно „пирамидални“ систем.

О томе како изгледа свет 75 година након Јалтске мировне конференције и шта можемо да очекујемо у будућности, разговарали смо са професором историје др Александром Животићем, са Филозофског факултета у Београду. 

Разговор је водила Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије.

Пише: Драгана Трифковић

У просторијама Српског културног центра „Ћирилица“ у Београду, Портал „Стање ствари“ је 11. јануара организовао трибину на тему: Матица и расејање-како повратити изгубљено поверење. На трибини су говорили: Александар Лазић – главни уредник портала „Стање ствари“, Мило Ломпар – професор Филолошког факултета, Милош Ковић – професор Филозофског факултета и Никола Живковић – публициста и преводилац.

Пише: професор Слободан Самарџић

Ух, никада нисам написао ружнији наслов. Али, он само долази од ружења језика из политичких разлога. У овом случају наводни разлог је женска равноправност у језику. Али заправо није то него – језичко насиље како би се постигао овај циљ. Нема сумње да је у питању политичка акција која бележи значајне успехе: све је учесталије јавно коришћење нових именица које се изводе из именица мушког рода и треба да изразе језичку равноправност жена.

Пише: Небојша Катић за Политику

Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.

У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)